Север Косова све јачи играч

Београд – Вашингтон признао Србе северно од Ибра као кључни фактор компликоване косовске једначине, сматра Оливер Ивановић али додаје да нема места тријумфализму.

Српско становништво развило је снажан инстинкт самоодбране који их чини способним а да се веома брзо мобилишу и одговоре на нападе. Срби са севера показали су способност да уздрмају Брисел и Београд, а да обрнуто не важи, каже др Душан Јањић, који дуго година помно прати косметску кризу.

“Срби са севера су савладали технике за опстанак у конфликту, од вештине преговарања до стварања респектабилне цивилне заштите која омогућава брзо организовање”, каже др Јањић за Новости.

Срби са Севера су и пре окончања преговора у Бриселу најављивали да неће пристати ни по коју цену да дођу под власт Приштине, а и упркос неким очекивањима уопште се нису уплашили претњи и кренули у нови егзодус, после претњи Хашима Тачија. То је процес којим је руководила ЕУ довело у ћорсокак, па су морале да реагују САД, чији је амбасадор у Београду подржао наставак преговора.

“Америка је веома прагматично закључила да се проблем Севера не може решавати силом, већ искључиво уз сарадњу Срба с терена. То значи да јесте важно да Србија нешто прихвати, али да је једнако важно да се Срби на Северу укључе у процес. За тријумфализам нема места, али је чињеница да је Вашингтон признао Србе са Севера као веома важан фактор у косметској једначини”, сматра Оливер Ивановић, бивши државни секретар у Министарству за КиМ.

Ово мишљење дели и Небојша Јовић, председник Српског националног већа Косовске Митровице, који је од 1999. донедавно био представник ове институције за безбедносна питања. Он је учесник и одбране моста на Ибру, али и бројних преговора с међународним снагама и Албанцима.

“Постојаност и вера чине човека способним да оствари и оно што изгледа немогуће. То смо ми схватили на мосту још 1999. године кад се нас 500 успешно супротстављало маси која је некада бројала и по неколико хиљада Албанаца. Снагу нам је давало то што смо бранили своје куће и породице”, каже Јовић.

 

Њега је недавно, захваљујући сведочењима Американаца и Енглеза из УНИМИК полиције, Еулексов суд ослободио од албанске монтиране оптужнице. Исти људи с којима се често налазио “с друге стране црте” одало је пред судом поштовање српској принципијелности и дипломатским способностима.

Аналитичар Обрад Кесић истиче да, упркос свим притисцима, Срби са севера КиМ показују невероватну одлучност и доследност.

“Они су показали да су баш ти квалитети од највећег значаја за одбрану државних и националних интереса Србије. Најважније је што је изграђен минимални консензус кључних политичких представника Срба са Косова и постављене праве црвене линије испод којих се не иде, а не као оне које је сваки час мењао Београд”, каже Кесић.

Он наглашава да су Срби са севера КиМ последњих година били под тешким притисцима Приштине, ЕУЛЕКС, КФОР, а можда највише од власти из Београда.

“Најгоре је што неки људи из политичке елите покушавају да дефинишу ове људе као криминалце, нераднике, па чак и издајнике, користећи аргумент такозваног “већег добра”. Тако се појавила теза да 50.000 Срба и других грађана са Севера нема право да угрожава и прави штету остатку Србије. Постоји и претња да би могли да изгубе финансијску подршку од државе ако не буду послушни. Упркос оваквим срамним и неодговорним притисцима Срби са Севера показују висок ниво одлучности”, каже Кесић.

Поједностављена је логика да понашање Срба северно од Ибра пресудно зависи од политичког диктата из Београда. Такво схватање блиско је делу политичке и интелектуалне “елите” који себе воли да дефинише као разуман и савремен, односно “проевропски”, објашњава проф. др Дарко Танасковић.

Душан Јањић сматра да на северу КиМ постоји озбиљна интелектуална, административна, политичка и пословна елита која одавно организује свој живот. Он наглашава да је самосталност Северне Митровице настала из преговора мало познатих јавности, непосредно после 1999, које су водили локални српски лидери.

“Преговори су вођени између регионалног администратора и људи попут Марка Јакшића, Небојше Јовића, Милана Ивановића, Оливера Ивановића и других. Они су тадашњег представника УНМИК за Север убедили да прихвати реалност и призна Северну Митровицу као посебну општину. То је било доба локалних избора, када су Срби организовали такозвани делимични бојкот и задовољили међународну заједницу тако што су у неким општинама централног Косова изашли на локалне изборе, али на Северу нису “, каже Јањић.

Он сматра да је велика грешка, нарочито у озбиљним тренуцима, ако се Срби са Севера не укључе директно у преговарачки поступак.

“Не може се договарати о судбини људи који доле живе без њиховог учешћа. Не сме се поновити ситуација из 2010. кад су Тадић и Стефановић водили своје преговоре и позвали Србе са Севера да изађу на улицу да их подрже. Кад им то више није одговарало они су покушали да их једним мигом распусте, али није ишло. Баш зато су се догодиле и пуцњаве и рањавања Срба и немачких војника на барикадама. Тада је замрзнути конфликт на Северу излетео ван контроле и постао “топао”, а сада је тињајући”, сматра Јањић.

Обрад Кесић сматра да следе нови притисци на Србе са Севера, у којима ће њихова чврстина бити на проби. Он упозорава да не смеју да наседну на блеф којим покушава да им се наметне решење без уважавања било којих интереса.

“Знате ли зашто у Бриселу није понуђен никакав писани формални предлог ЕУ? Па, зато што у ЕУ не постоји консензус око признања независности Косова! А за заједнички предлог потребна је сагласност свих чланица ЕУ, што је немогуће постићи. То ствара простор за интересе Срба са Севера Косова и за много успешнију државну политику Србије. Уколико остану одлучни постоји реална шанса да ЕУ или барем један значајан део чланова одустане од политике наметања решења”, каже Кесић.

По његовом мишљењу, уколико ЕУ промени или коригује ставове око КиМ, то би довело до ситуације или да Америка то следи или да сама преузме главну одговорност.

“Под садашњим тешким околностима економске кризе, до парализе у Конгресу и низа горућих међународних проблема не постоје реалне околности нити политичка воља у Вашингтону за веће ангажовање Америке”, сматра Кесић.

Да је криза после неуспеха бриселских преговора показала озбиљну дисхармонију САД и Европе сматра и Душан Јањић.

“Ни унутар НАТО, ни унутар ЕУ не владају односи где један увек командује, а други слушају. Увек неко покушава да прогура своје интересе. Таква несагласност у оквиру КФОР односно НАТО, кроз деловање немачке обавештајне службе довела је 2004. до погрома Срба усред кампање за председничке изборе у САД. Американци су тада, пре свега у сопственом интересу и очувању имиџа контролора ситуације, показали спремност да употребе оружја да би заштитили Србе од албанских нападача. Немци су, пак, одједанпут имали дилему да ли да употребе оружје”, каже Јањић. Он подсећа да су америчке јединице доминантне на Северу и да је из Авганистана на ово подручје повучена елитна спацијализована извиђачко-обавештајна јединица, снаге батаљона. Ситуација да та јединица у случају сукоба већих размера изгуби или људство или кредибилитет нападом на цивиле значила би и пораз Америке.

“Велика сила тако нешто себи не може да дозволи. Зато су Американци дипломатски све време, мада из другог плана, били присутни у бриселским преговорима. У неколико критичних момената Стејт департмент је охрабрио Тачија и подржао га да “гази преко линије косовског устава” у коме не постоји заједница општина. Тачи је то прво прихватио, а потом одбио и довео преговоре у ћорсокак. Американци су схватили да је у питању “бити или не бити” и за преговарачки процес и за имиџ Кетрин Ештон и реаговали подршком наставку преговора. Вашингтон је то учинио у светлу сазнања да постаје безбедносни ризици на Северу и другде”, каже Јањић.

Оливер Ивановић истиче да је бриселски дијалог био изванредна прилика за Тачија да постигне политичке поене, али ју је прокоцкао покушавајући да увуче међународну заједницу у “блицкриг” против српског становиштва на Северу.

“Американци, па чак и они Европљани, који су Тачија подстакли да направи глупу акцију 2011. одустали су од подршке таквом “потезању окидача”. Показало се да против становништва Севера таква акција нема никакве шансе”, закључује Ивановић.

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Један коментар

  1. Avatar

    A što ćemo kada BOS u našim redovima kaže riješenje odmah !?
    Njemu nije do čekanja ili onom ko se krije iza njega ?
    U tom grmu leži zec ?
    Pogodi, tko igra igru ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *