Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве

22. Април 2013 – 10:27

Обраћање држави Србији и српском народу поводом парафирања споразума у Бриселу

У Бриселу је парафиран текст споразума „о принципима нормализације односâ“ између „Београда“ и „Приштине“, што је, свакако, еуфемизам уместо „Србије и Косова”, односно између председника Владе Србије и „председника Владе Косова“, иначе лица са потернице коју је расписала Србија. Неотклоњиви је утисак да се ради о потпуном повлачењу институционалног присуства Србије на територији њене јужне покрајине, о успостављању ограничене аутономије српске заједнице на простору северно од моста на Ибру у Косовској Митровици, у оквиру Тачијевог естаблишмента, и, самим тим, о посредном и прећутном, али ипак фактичком признавању постојања система државне власти на Косову и Метохији независног од постојећег државног устројства Србије. Ствар је отежана пристанком државног врха Србије на несметани процес „евроинтеграцијâ“ тачијевског Косова (без помена Метохије, која звучи превише православно и српски, али и без било каквог помињања Србије у том контексту), а нема никакве сумње у то да ће, после плаћања овако високе цене за фамозни „датум о почетку преговора“, и то преговора са непознатим бројем нових услова и са неизвесним исходом, цена за сам евентуални улазак у Европску унију бити и формално признавање „независног Косова“ од стране Србије и њена обавеза да не омета добијање столице „Косова“ у Уједињеним нацијама.

Како изгледа, посреди је пре чиста предаја него ли макар каква – таква продаја наше сопствене вековне и, у духовном и историјском смислу, најважније територије, темпирана од великих сценариста, иначе наших проверених пријатеља и савезника, за стоту годишњицу ослобођења историјске Старе Србије од петвековног робовања Османлијама (1389 – 1912/1913). Нама се чини да би, у односу на овакав споразум, и подела територије била боље, праведније и одрживије решење. Такође се питамо шта је наша висока државна делегација тражила у Москви пре неколико дана ако је већ била спремна да прихвати „максимум могућег“, који је ипак мањи од „минимума пожељног“ са становишта елементарног државног и националног интереса Србије.

Имајући у виду све овде речено, а још више неизречено, али подразумевано, апелујемо на посланике у Народној скупштини Србије и на Председника Србије да, пред Богом, историјом српског рода и сопственом савешћу, измере и одмере своју моралну и историјску одговорност приликом одлучивања о давању или ускраћивању сагласности Србије као државе на овакав текст споразума.

Истовремено апелујемо на српски народ који је опстао и остао на својим вековним косовско-метохијским огњиштима и на сав остали српски род, ма где живео, да, каква год била одлука државног врха Србије, не призна диктат силе и неправде него да Косово и Метохију сматра, увек и заувек, својом земљом, не спорећи, ни на који начин, чињеницу да је то и земља оних Албанаца који у њој вековима живе заједно са Србима.

Црква ће, у сваком случају, остати са својим народом и у својим светињама на Косову и Метохији. То јој даје право и намеће дужност да упути овај апел.

АЕМ и Патријарх српски
И Р И Н Е Ј ср.

8 коментара

  1. Ovo je najtužniji dan za Srbiju u njenoj istoriji postojanja.Ze klepetala u crkvama u narednim vijekovima.Teži od časnog poraza kneza Lazara na Kosovu,zuluma turske imperije,golgote kroz albanske planine,ulaska u državu zvanu Jugoslavija,komunista i Tita na vlasti,sremskog fronta što pozoba srpsku mladost, Golog otoka što uništi srpsku inteligenciju…bombardovanja Nato-a.
    U svakom od tih strašnih zala nas gazila i ponižavala strana,moćna sila i čizma.
    Danas je “Srce Srbije” prestalo da kuca zahvaljujući bezumnim političarima sa vlasti, koji prodadoše vjeru za neizvjesnu večeru(zvanu bljutava EU).
    Lazar,Dušan, Karadjordje,Sveti Sava i patrijarh Pavle će se prevrnuti u grobu, Aa Tito, Klinton i ovaj “krvavi” šiptarski parafer, će velikodušno Dačiću, Vučiću i Nikoliću ponuditi počasno gradjanstvo glavnog grada najmladje svjetske države.Naravno riječ je o Prištini i Kosovu.
    Narode moj, srpski, ni izbliza nisi svjestan da je svaki dosadašnji “branković” bio božur u odnos na sadašnji korov,koji tamo negdje otpisa i Visoke Dečane i Ibar i najljepše božure koji nicaše samo na neponovljivoj srpskoj zemlji.

  2. Dacic, Vucic i Nikolic su ljudi koji se BOGA ne boje, a od ljudi se ne stide……………….. i samo takvi mogu da potpisu to sto su potpisali. Oni koji ih slijede su karieristi koji izvan vlastite koristi nisu u stanju nista drugo da primete. Uzgred budi receno i to da se SRPSKI NAROD isuvise uspavao kada je sve to dopustio……..

    • Srpski nedeljnik Pecat je dostojno objavio ovu vest Sv.Arh. Sinoda SPC,dok su gore navedeni,boreci se za vlast,
      upotrebili najgnusnije metode tajnih sluzbi,da stave Kacavendu na naslov 3 dana,da bi kompromitovali Crkvu.
      Katolici cine zverstva pa nema snimaka,a Kurir pusta snimke koji kompromituju SPC,na kraju.
      Bog sve vidi.Taj Kurir se pretvara u monstruma tajnih sluzbi.Ali,on je samo na talasima antihrista Dacica i njemu slicnih
      KOMUNISTICKA INTERNACIONALA RAZARA SRBIJU.

      Predsednik Vlade Dacic i predsednik Srbije Nikolic,PREKRSILI SU USTAV REPUBLIKE SRBIJE,i tu nema korekcije.

      Interesuje me da li ce Vucic da se distancira,jer je jedini spomenuo referendum (verovatno kao trik),ali neka znaju-NISTA NIJE ISTO KAO PRE.

  3. Добро, када већ позивамо на орговорност због бриселског споразума, зар се она своди само на врховну тројку. Шта је са онима који седе на функцијама са којих бране издају и за то примају велике плате. А нико их не прозива. Још уживају статус патриота. Таква је ситуација са амбасадорима. Они морају дословно да говоре како су Дачић, Вучич и Никоић патриоте и да чврсто деле такве ставове. Ако је то тако, може ли се нпр.др Славенко Трезић, чијем смо се именовању на место амбасдора у Русији радовали, и даље сматрати патриотом,ако због политике издаје Косова не да јавну оставку не место амбасадора

  4. LJUDSKA GLUPOST JE KAO KOSMOS-BESKONACNA…A IZDAJSTVO JE GREH KOJI SE OSUDJUJE U CELOM SVETU…ZESTOKO.

  5. Dragi moji, ne shvatam nesto. Zar je bilo potrebno brisati komentar koji je regularno objavljen i na koji sam zelela da dam komentar, a sada ga nema. Ne mogu da poverujem, obzirom da sam veliki postovalac i verni citalac vasih novina. Da li je to slucajnost ili je to samo zbog pomena imena gospodina Tanaskovic Darka. Dozvolite da postojimo i mi sa nekim drugacijim stavovima i da voleli ili ne gospodina to su sve bili fakti iz njegove bogate karijere i smatram da to narod treba da zna. Simpatije su jedno, ali cinjenice iz necije biografije drugo. Nadam se da cete objaviti ovo, uz veliko postovanje Vase redakcije.

  6. Kažu nam,da zaboravimo istoriju svoju
    Da učimo ono što mi nismo bili.
    Istorija naša puna bola i ponosa,
    i gordosti i prkosa
    Da budemo svoji,u svojoj zemlji Srbiji,
    to smo zaslužili,gde god naša naša noga kroči,grob je junaka,
    svud je suza boli krvi i uzdaha,
    slavnih naših predaka.
    Pravo je naše,zemlja naša lepa,naš jezik,
    pesmu peva najlepše melodije najlepše poezije,
    uzvišena,čista zrakom sunca izatkana
    kao dragulj blista.
    Sad bolesne glave,izmisliše smelo,
    nekažnjeno danam žele dobro,da sudbina naša
    njihovo je pravo.
    Da je nebo plavo,iznad koga božur cveta,
    ah ta naša zemlja sveta,ma što hteli i želeli,
    božur priča svoju priču,i sve lepše cveta,cveta

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *