РУКА СА ИСТОКА

Пише АЛЕКСАНДАР ЂАЈА

Према писању руских медија, Владимир Путин се спрема да у септембру посети Београд. Западни аналитичари указују на очигледан заокрет Србије ка проруској оријентацији…

Бивши амбасадор САД/a у Београду Вилијам Монтгомери сматра следеће: „Европска унија је Србију ставила пред немогућ избор. То не би требало да буде начин на који се ЕУ понаша према једној будућој чланици.“ Он је оценио и да је датум за почетак преговора са ЕУ потпуно произвољан и да служи само као средство притиска у преговарачкој тактици, додајући да чак и ако Србија добије датум за почетак преговора, нема апсолутно никакве извесности да ће у догледној будућности бити и позвана да приступи ЕУ.

КОНКРЕТНО И МОЋНО Није први пут да неки западни дипломата, било европски или амерички, више година после одласка са јавне политички сцене, изјави да, у ствари, Срби и нису тако лоши момци, да нису каубоји са „црним шеширима“, као и да ово што им се данас намеће у виду бескрупулозних притисака и уцена, за западњаке може да изазове контраефекат. Ефекат који ће српски народ само стимулисати да прихвати „руку са Истока“ од своје православне браће из Русије, која им се данас, као никад до сада, отворено пружа у виду конкретне и моћне економске и војне помоћи. Као и да вишеструко повећа билатералну и економску сарадњу са вишедеценијским пријатељем, данас нарастујућом светском силом, Кином. Ипак, веровати у искреност Монтгомеријевих речи или речи неких других европских политичара које одишу ничим изазваном филантропијом према Србији и српском народу, после свих ветрова који су нас са те стране света „продували“, јесте „узалудан љубавни труд“.

[restrictedarea] Како, на пример, поверовати у добронамерност немачких политичара? Тврдили су да је окончање сарадње са Хашким судом једини услов за отпочињање процеса прикључења, а онда се испоставило да је то „окончање“ био, заправо, само почетак све већих и аморалнијих претњи и уцена, са крајњим циљем признавања независности српског Косова и Метохије и распарчавања српске државе. Не смеју се заборавити ни иступања Клауса Кинкела, који је „de facto“ најутицајнији творац плана за отцепљење јужне српске покрајине од своје матичне државе. И зашто би ми после тога, сада мислили да ће, ако учинимо још неки већи уступак у вези са проблемом Косова и тиме осакатимо свој народ и пљунемо на своје историјско и духовно наслеђе, своје корене и одрекнемо се „колевке“ из које смо настали и настајемо – доћи крај понижењима и безобразлуку Запада? Наравно, не! Десило би се сасвим супротно од тога.
Има ли алтернативе? Свакако. Поготово што се од нас не тражи да се одрекнемо „нечега“, како би на другој страни добили „нешто боље“. Напротив! Од нас се тражи да се одрекнемо „свега“ – зарад „ничега“!… Ваљда смо такве њихове „фер понуде“ давно прочитали, а посебно осетили на својој кожи, под НАТО бомбама, 1999. године…!

ИЗРАЕЛ НА БАЛКАНУ У међувремену, Владимир Путин се, према писању руских медија, спрема да у септембру посети Београд. Западни аналитичари указују на очигледан заокрет Србије ка проруској оријентацији, која искључује улазак у НАТО и чланство ка ЕУ. Како поручују, у будућности се очекују све интензивнији српско-руски односи. Руски премијер Владимир Путин рекао је да ће Русија и надаље остати савезник Србије у вези са питањем Косова и да ће увек бити савезник Србије када је реч о томе. Али, медији пишу и о чињеници да Русија има интереса да заустави даље ширење НАТО-а, и да јој у том погледу Србија као земља која сигурно неће ући у НАТО изузетно одговара. У случају да Запад настави притиске око признавања Косова, дошло би до дефинитивног заокрета ка Москви. Србија, са свих страна окружена НАТО земљама, у том случају би, по неким анализама, добила могућност да уз руску помоћ постане нека врста „Израела на Балкану“. Колико је то мање или више добро по Србију, ствар је процене, али, можда би таква позиција, због неподношљивог „терора“ Запада, једноставно – била изнуђена.
Међутим, има нешто за шта је, барем по мом мишљењу, последњи тренутак да рашчистимо са самим собом. А то је, да понекад, када дође одлучујући тренутак – мораш да заиграш само на једну карту! Тај је тренутак, одбијањем Запада да не усвоји ниједан српски предлог о статусу српског народа на северу Косова и Метохије – управо дошао! Јер, „рука са Истока“ је пружена, а време за јалове политичке калкулације и комбинације давно истекло. Србија је исувише мала земља да може да седи на две столице, а на три или четири, јесте – погибељно! Али је, у блиској прошлости, управо то и чинила, на своју огромну штету! Претходна власт ДС-а је утапала српски народ у живо блато, упорно покушавајући да се безусловно додвори ЕУ, која нам је отимала Косово и Метохију, а чија је економска и свака друга перспектива у односу на нарастајуће економије Русије и Кине у уочљивом паду и у веома предвидљивом краху.
Најзад и на срећу, у данашњем мултиполарном свету, ма колико се о томе разглабало и доказивало да је то дефинитивно тако – новац још увек није заменио Бога! Нити је непријатељ заменио пријатеља. Зато „руку са Истока“ српски народ данас оберучке прихвата. Нова власт о томе нема потребе чак ни да се изјашњава.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Ruka je pruzena naznam koce je prihvatiti, dali ove izdajice ili
    nova nacionalna vlast jer ovi i oni ZUTOG KARTELA svi su isti u
    u izdajstvu srpskih nacionalnih interesa. Toliko od patriote iz
    daleke preko barske IMPERIJE.

    • Patriotama svaka čast, ali, bojim se da ovakve “prekobarske patriote” iz Imperije, nemaju pojma kakva je situacija na terenu u Srbiji – a ne znam da su i jedan dolar uložili (izuzecima svaka čast) da pokrenu neko preduzeće na Kosovu ili u Srbiji! Sve što znaju odatle jeste da dele Srbe na “Brankoviće” i “Obiliće”, kao mala deca kada uče srpske junačke pesme. Naša “dijaspora” je, na žalost, za razliku od nekih drugih, grčke, turske, a pogotovu šiptarske – jaka na rečima prema Srbiji, a vrlo stegnute ruke kada treba da je zavuče u svoj džep i pomogne svojoj “braći” u matici! Što se Rusa tiče, zaista nema ni jednog poštenog i patriotski orijentisanog Srbina koji ih ne voli kao rođenu braću – ali, dok oni nešto dobro smisle za nas, a pogotovu dok to realizuju – triput ćemo izumreti kao nacija!

  2. Па они су нас окружили пре много година. Није наша грешка а руку не можемо да прихватимо преко Бугарске.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *