Рецепт за савршен злочин

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Усмеравањем микроталасног снопа ЕЛФ сигнала у груди жртве могуће је довести срце у „хаотично стање“, чиме се објашњавају узроци изненадних смрти бројних политичких лидера

Иза реализације пројеката који Србију модификују у сметлиште Европе, и стратешких планова који Европу претварају у сметлиште америчке војне индустрије, с базама претвореним у државе у држави, не стоје особе са фаустовским дилемама, које улажу свој углед у замену за вечну младост, већ медиокритети с дипломама престижних универзитета, експерти и квазиауторитети, чија ће се одбрана на једном будућем суду правде свести на Ајхманове аргументе: „Само сам извршавао наређења.“

ЕФИКАСНЕ МЕТОДЕ УБИЈАЊА А наређења почињу од малих прљавих задатака, као што је конструисање авионског мотора са могућношћу испуштања токсичних материја или дизајнирање „кишобран-пушке“ за савршено убиство непријатног сведока. Ту су и „ситне“ игре с вирусима и бактеријама, које надгледају патолози сумњивог карактерног склопа, можда не увек надахнути неким посебним емотивним набојем, као што је то био случај са др Корнелијусом Роудсом, ангажованим од стране Рокфелер института за медицинска истраживања да брине о здрављу Порториканаца. Овај лекар је 1931. намерно заразио на десетине пацијенте ћелијама канцера, од којих је 13 преминуло. Роудс је на саслушању признао злочин, изјавивши да би све Порториканце требало побити, што га је препоручило за премештај у Амерички војни центар за биолошко оружје у Форт Детриксу (Мериленд), а затим му је поверено оснивање научноистраживачког тима при Америчкој комисији за атомску енергију. Ту је имао прилику да спроведе серију експеримената над војницима и пацијентима у цивилним болницама, излажући их „малим“ дозама радијације. После вишедеценијског трагања за најефикаснијим методама убијања људи, дошло се до рецепта за савршен злочин: изазивање срчаног удара и канцера. Глобал рисрч њуз је у марту 2013. објавио чланак под насловом „Атентати агенције ЦИА, изведени изазивањем срчаног удара и рака“, у којем расветљава позадину „мистериозних“ смрти утицајних личности из политике и сведока непријатних догађаја у последњих пола века.
Клупко је почело да се одмотава 1975. на заседању Америчког одбора за владине операције везане за обавештајне активности (Church Committie), захваљујући сведочењу пред Сенатом Чарлса Сенснија и признању да је, за потребе агенције ЦИА, лично креирао „кишобран-пушку“, погодну за коришћење приликом атентата на јавним местима. После извршеног задатка довољно је склопити кишобран и умешати се у гомилу, што се може видети на видео снимцима убиства Џона Кенедија. Метак који је погодио председника постигао је паралитички ефекат, што је констатовано приликом аутопсије (стиснуте песнице и укочен врат), а Сенсен је потврдио да постоји и варијанта „залеђени метак“ којим се може изазвати срчани удар. Овај метак лети довољно брзо да се не истопи при проласку кроз одећу, а на површини коже оставља само дискретан црвени траг. У тренутку уласка у крвоток, отров изазива срчани удар, а током стандардне обдукције није могуће открити присуство токсичне супстанце.

[restrictedarea]

УБИСТВО БЕЗ СВЕДОКА Постоје индиције да је наука пронашла начин да вештачки изазове развој канцера, што се према наводима Глобал рисрча догодило у случају Џека Рубија, усмрћеног у „одсутном тренутку“ галопирајућом врстом неизлечивог малигног тумора. Обаминој администрацији се пребацује и смрт Елизабет Едвардс, чији је муж током кампање против Обаме рекао да би требало претрести листу свих јавних личности које су изненада преминуле од срчаног удара или специфичне врсте канцера.
Легат др Менгелеа још увек чини основу за експерименте америчких неуролога, усмерене на проучавање специфичних фреквенција мозга („preparatory sets“). Они су открили да је усмеравањем микроталасног снопа ЕЛФ сигнала у груди жртве могуће довести срце у „хаотично стање“ – такозвани срчани удар, чиме се објашњавају узроци изненадних смрти бројних политичких лидера високог ранга, склоних срчаном удару.
Глобал рисрч тврди да је и председник Слободан Милошевић убијен на један од наведених начина, деловањем на пулс, крвни притисак и васкуларне дилатације, како би смрт деловала што „природније“. Аутор чланка се позива на Милошевићево писмо, написано дан пре смрти, у којем износи тврдњу да га у затвору трују. „Аутопсија је потврдила Милошевићеве сумње: у његовом телу је откривено присуство хемикалије која његове уобичајене лекове против крвног притиска и срчаних сметњи чини неефикасним, што је проузроковало срчани удар и смрт… Милошевић је у Шевенингену био у ствари НАТО заточеник, што им је омогућило да га убију без сведока и трагова насиља… Хашки трибунал је преки суд, а председник Србије је убијен после предаје доказа о димензијама НАТО злочина против Југославије и умешаности Владе САД-а у наоружавање Ал каиде за борбу против српског народа на страни тзв.‚Ослободилачке војске Косова‘. Глобал рисрч доказује да је Милошевић био осуђен и пре ‚злочина‘ за које му је суђено у Хагу, преносећи сведочење некадашњег агента М16 Ричарда Томлинсона о постојању документа из 1992. у којем се разматра могућност убијања Милошевића изазивањем саобраћајног инцидента, тако што би возача заслепили фаровима (техником коришћеном приликом убиства принцезе Дајане).“
Почетак XX века карактерише ескалација екоцидне природе мутираног капитализма, што је допринело да однос према природном окружењу постане политичко питање par excellence. Низ догађаја после експлозије нафтне платформе Бритиш петролеума у Мексичком заливу, указује на мрежу јавашлука, корупције и криминала, иза које стоји Обамина администрација, ангажована на прикривању околности везаних за ову трагедију. Глобал рисрч извештава да је у року од неколико месеци убијено девет експерата – непријатних сведока – спремних да отворено изнесу сазнања о позадини „случаја БП“, а међу жртвама се налази и стручњак за нафтну индустрију Мет Симонс, аутор књиге „Сутон у пустињи“, у којој открива добро чувану тајну, да су резерве саудијске нафте на измаку. „Смрт у кади“ је задесила овог научника после изјаве да ће обелоданити истину о наводном чишћења Залива, и Обаминим рекламним шетњама дуж обале, уз осмех олакшања и поверења у БП.
Физичком елиминацијом угледних појединаца, уклоњених због „националне безбедности“ САД-а, медији се баве док постоји тражња за том врстом информација, уз стварање илузије да су њихове трагедије ствар личне судбине. Проблем настаје кад се схвати да су читави народи постали „претња националној безбедности САД-а“, а прелиставањем Агенде 21 откривамо да је претња „планетарној безбедности и екосистему“ постао мали човек, са својим физиолошким потребама (дисање, исхрана, утољавање жеђи).

ЉУДИ КАО ИЗВОР ПРОФИТА На елиминацији овог опаког загађивача ангажовани су тимови приљежних, добро плаћених научника – некадашњих вундеркинда – приведених на јасле ЦИА и мреже која је опслужује. Они марљиво осмишљавају начине да од сваког молекула направе убитачно оружје, уз претварање људи у непресушни извор профита. И тако се невидљиво оружје нашло на полицама супермаркета, у нашим оставама, тоалетним сточићима и гардеробним ормарима. Ради се о нанотехнологији, науци о манипулисању материјалима на атомском и молекуларном нивоу, а користи се у производњи материјала и функционалних система. Њена примена је све заступљенија у прехрамбеној индустрији, козметици, фармацеутским производима, ђубриву, хемикалијама за чишћење у домаћинству… Иако је употреба ових производа у САД-у недовољно регулисана, дозвољено је да се нађу у сладоледу и спрејевима за воће и поврће, па се нанотехнологија примењује и у производњи флаша и конзерви.
Први икада покренут судски поступак против употребе ове технологије у индустрији стављен је на дневни ред Федералног суда (САД) у јануару 2012. Поступак су покренули грађани против ФДА, огорчени због игнорисање петиције из 2006. којом се захтева обележавање производа са наноматеријалима, уз проверу њиховог утицаја на здравље. ФДА је исхитреном одлуком дозволила коришћење нерегулисане и потенцијално опасне технологије за производњу предмета намењених свакодневној употреби.
Студија британских научника из 2010. потврђује да наночестице могу да продру кроз одбрамбену баријеру мозга, па чак и у језгро ћелије, утичући на ДНК. Иако је Канада, у међувремену, забранила употребу наноматеријала у органској производњи, ФДА се правда лажном тврдњом да се нанохрана не налази на америчком тржишту. ЕПА је своје прво одобрење за употребу дала прошлог месеца, иако се нанопестициди већ налазе у продаји, а швајцарска фирма ХеиК увелико продаје наносилвер и наносилицијум компоненте за израду одеће (уз одобрење ЕПА). Тврдње ФДА да „величина честица не представља суштинску промену карактеристика производа“ демантовали су Амерички патентни завод и National Nanotechnology Initiative, као и US National Science Foundation, тврдећи да мала величина наночестица омогућава настајање „јединствених нових карактеристика“.
Кад год нам понестану речи да дефинишемо сопствену улогу у неблагонаклоној стварности, у помоћ стижу Орвелове дијагнозе и предвиђања, премашујући временску и сваку дугу дистанцу: „Ми смо потонули до дна и дошао је тренутак кад је рехабилитација очигледног постала прва дужност интелигентног човека.“

[/restrictedarea]