Рас – заборављена престоница

Пише НАТАША ЈОВАНОВИЋ Фотографије МИЛАН ТИМОТИЋ

Некада стожери српске духовности и државности, Ђурђеви ступови, Петрова црква и Сопоћани, белези српског историјског континуитета данас су немарношћу надлежних институција на путу не само да буду скинути са листе светских културних добара, већ и да постану део неке накнадно контекстуализоване историје

Симболи духовности и славе праотаца српске државе, манастири и цркве око Новог Пазара и Дежевске долине чувају сећање на дане када су се ту рађали, крстили и саборовали најмудрији и најдалековидији изданци српског рода. Њихов значај препознао је УНЕСКО када их је уврстио на листу Светске културне баштине. Данас ове најбоље и најочуваније српске тапије окружене су дивљом градњом која подсећа на предграђа Каира и Калкуте.

ЈЕНИ ИЛИ НОВИ ПАЗАР Некада стожери српске духовности и државности, Ђурђеви ступови, Петрова црква и Сопоћани, белези српског историјског континуитета данас су немарношћу надлежних институција на путу не само да буду скинути са листе светских културних добара, већ и да постану део неке накнадно контекстуализоване историје. Нова тумачења кажу да је Јени Пазар, нови град, турска насеобина, а не Стари Рас, онај Рас, у чијој краљевској Петровој цркви су крштени Свети Сава, Стефан Првовенчани, Стефан Немања, Вукота… Да ли одговорност за прекрајање историје сносимо ми сами?
Предање каже да је Стефан Немања погледао из пећине тамнице у коју су га браћа затворила, угледао врх брда и заветовао се светом Ђорђу да ће му, ако буде ослобођен, ту подићи храм и манастир. Пошто је преузео врховну власт у српским земљама (1166), Немања је отпочео градњу манастира. Црква је завршена 1171. године, како сведочи ктиторски натпис на западном порталу храма. Нешто касније, око 1175. године, црква је и осликана, а манастир је одмах стекао велики углед као прва владарска задужбина династије Немањића. Данас се у манастиру Ђурђеви ступови налази мало монашко братство. Игуман Герасим и монаси, чувари древне задужбине, кажу да бурна историјска дешавања током којих је светиња рушена, па увек изнова уздизана, нису замрла. Времена су само другачија. На царску лавру не рушају светске војске Истока и Запада, али проблем са којим се овај манастир годинама уназад суочава је дивља градња која прети да ће доћи до самих двери. Проблем изгледа нерешив. Бар ако је судити по томе што зоне заштите још увек нису урађене.

[restrictedarea]

 

МОЛБЕ НА КОЈЕ СВИ ЋУТЕ Како у разговору са репортерима „Печата“ наглашава протосинђел Герасим, место где нам је основана и црква и држава је Дежева која се налазила усред Раса како је говорио архиепископ Данило. Заселак у Дежеви, Мишчићи су место рођења Светог Саве. Отуда и име детету Растко.
„На листи Светске културне баштине, овај манастир се налази од 1979. године под називом Стари Рас, заједно са Сопоћанима, и то на основу два критеријума: представља ремек-дело људског креативног генија и јединствен је доказ о културној традицији или цивилизацији која живи, или која је нестала. Годину раније одлуком СО Нови Пазар споменичко подручје Старог Раса са Сопоћанима проглашено је за културно добро – просторно културно историјску целину, која обухвата 15 катастарских општина, укључујући и подручје града Новог Пазара“, каже протосинђел Герасим.
Међутим, како су за локалну заједницу зоне у оволикој мери представљале терет и препреку њеног ширења 2009. године, дошло се заједнички на идеју да се уради ревизија зона заштите.
„Израда промена зона је и даље у току, а у међувремену на терену, ситуација се драстично погоршала, што изградњом нових објеката, што израдом зона заштите од стране Републичке агенције за просторно планирање, без сагласности Републичког завода“.

СКИДАЊЕ СА ЛИСТЕ? Када један историјски споменик полаже испит пред неумољивим прописима да уђе у листу УНЕСКО-а апсолутно се о свему води рачуна. Није реч о свезаном камену Ђурђевих ступова, фрескама, протомајсторима и уметничкој димензији израза архитектуре и живописања, већ о целој амбијенталној слици у којој се споменик налази у природној комуникацији са околином. Довољно да се наруши визура и да ти споменици више не задовољавају критеријуме да би остали на листи светског културног историјског блага.
У Студеничком типику помиње се игуман манастира Ђурђевих ступова, као први међу шесторицом ондашњих најугледнијих манастира који учествују у избору студеничког игумана. Данас, игуман Ђурђевих ступова готово да нема коме да укаже на невоље са којима се манастир суочава. Дописе, каже слали су сваке године надлежним институцијама, али одговор није долазио.
Завод за заштиту споменика штити овај манастир таман толико колико је заштитио и наше светиње на Космету, Министарство за инфраструктуру нема коначно решење како по новом Закону о легализацији да „тумачи“ дивљу градњу око манастира, док Министарство културе, надређено Заводу у цело замешетаљство неће да се меша. „Печат“ ће у наредним бројевима покушати да заједно са представницима поменутих институција, археолозима који су радили истраживања на овом терену, те историчарима и члановима САНУ, изнађе излаз из ове, чини се већ годинама, безизлазне ситуације.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Никако да се “дозовемо” ОЗБИЉНОСТИ, или у ствари, не умемо!
    Ми тражимо “нешто”, а у ствари не умемо да УЗМЕМО НИ ОНО ШТО НАМ ПРИПАДА ! По свим ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ Законима!
    Како да сачувамо Ђурђеве Ступове, када тај МАНАСТИР нема СВОЈУ имовину која му ПРИПАДА, већ му је уз саме зидине “туђе”земљиште !?! Шта и ко ЗАБРАЊУЈЕ да се МАНАСТИРИМА ВРАТИ, бар део ИМАЊА и ИМОВИНЕ, која им ПО ПРАВУ и ЗАКОНУ ПРИПАДА? ОСТАЛИМ НАЦИОНАЛНИМ ИНДТИТУЦИЈАМА, која су од НЕПРОЦЕЊИВЕ ВРЕДНОСТИ – то исто морамо под хитно вратити! ЗАШТО ИХ НЕ-СРБИ СВОЈАТАЈУ, кад су “НЕВАЖНИ” и “НЕБИТНИ”??????
    Што се “чудимо” шипцима и осталим ВАНДАЛИМА када Нам РУШЕ Цркву, Манастир, гробља или друге ЗНАМЕНИТОСТИ или КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ? МИ, односно неки од назови-наших, АКТИВНО подржавају ТАКВО ВАРВАРСТВО својим “промишљеним” НЕЧИЊЕЊЕМ !
    Ко НАМ БРАНИ ? Скупо је ВРАТИТИ оно што је ЊИХОВО? НИЈЕ скупо То УНИШТИТИ, СПАЛИТИ, ОСКРНАВИТИ, у депонију претворити ? ТО је нека ЏАБАЛЕБОВИНА – БАГАТЕЛА ?!? Или је то “приход” ????
    Да не спомињем РЕНОВИРАЊЕ или ОБНОВУ или ИЗГРАДЊУ(далеко било)!
    БЛАГО Њима за Њихову “памет” !
    Но, хвала Господу има Нас и који другачије мислимо и РАДИМО !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *