Предсједнички кандидати у Црној Гори: Срби битни само као „гласачко тело“

Кампања за предсједничке изборе у Црној Гори врло перфидно се користи за наметање колективне одговорности Србима за крвави распад Југославије, фијаско државне заједнице и афирмацију става у црногорској јавности да треба ојачати признање лажне државе Косово. И Филип Вујановић и Миодраг Лекић своју кампању, на веома некоректан начин, базирају на исконструисаним премисама о искључивој српској кривици за постојеће и дезинтеграционе процесе на овим просторима током деведесетих година прошлог вијека. Теретећи Србе за Сребреницу, проглашавајући их кривим за геноцид, оба пребијају међусобне унутарцрногорске политичке обрачуне преко српских леђа и покушавају да противника поистовјете са ,,лошим момцима“. По њима, Срби су синоним за оне на чијој страни не треба бити. Срби су криви за све, али им опет оба траже гласове.

И један и други покушавају да искажу снажну наклоност према двадесетогодишњој борби албанских терориста на Косову и Метохији у процесу разбијања Србије. Један их је, по сопственом прознању, подржавао деведесетих и не би поништио признање лажне државе, док је други дио власти која је признала лажну државу на територији Србије. И једном и другом за дезинтеграцију Југославије крив је Слободан Милошевић, иако су, опет оба, били министри важних ресора у републичким владама које су остале лојалне управо Милошевићу у доба ратова.

Миодраг Лекић и Филип Вујановић дали су објашњења о свим релативно важним и периферним питањима, осим о најважнијим.  Још се нису изјаснили о ослобађању српског језика из наметнутог Црногорско-српско, босанско, хрватског и стриктном поштовању постојећег мањинског или стицању статуса конститутивног народа за Србе, како то тражи несрећна и раштимована парламентарна опозиција.  Вујановић никада није осудио најаву удара на СПЦ од стране Светозара Маровића, нити је Лекић саопштио свој однос према Српској цркви.

Седам дана пред предсједничке изборе Срби немају разлог да дају повјерење било којем од двојице кандидата. Српска листа и даље чека Миодрага Лекића да се изјасни о три питања која су за српски народ важнија него борба против корупције или референдума о НАТО-у. Ако се Лекић не изјасни, Србе и све друге грађане који се гаде ,,корисних нејасноћа“ и пројектованих избора, позваћемо на бојкот. Подршка Вујановићу, поновићу, не долази у обзир.

Подгорица, 31. март 2013. године

Добрило Дедеић, предсједник Српске листе

http://www.vaseljenska.com

Један коментар

  1. Avatar

    Поштовани,

    Сјајно саопштење Српске листе. Чему да се надају Срби у српској Спарти – Његошевој Црној Гори, данашњем milovom montenegru, када им држава Србија, или оно што је од ње преостало после жутих и назадњачких скакаваца, oкреће леђа. Режим у montenegru своју политику базира на чистом антисрпству, на промени кода и идентитета српског народа, и његовог превођења у лажну montenegrinsku naciju. Подршку у томе налази и у званичним и у незваничним круговима у Србији. Да не говоримо о тзв.другосрбијанцима и представницима жутог режима, који су отворено радили на одвајању Црне Горе, већ је занимљив и однос данашњег eurofanatizovanog назадњачког режима према Србима у Црној Гори и окружењу. Невероватно је да једна од ударних режимских медијских батина – курир, на дан одржавања последњих избора у milovom montenegru, на целој страни даје слику шефа montenegrinskog режима, уз наслов: “milo се окреће Србији”!!!??? Или пак одлазак актуелног председника еурофанатизоване Србије, који је рекао да треба радити на дијалогу “две цркве”!!!??? Да ли то званични Београд први признаје нешто што не постоји, као што режим лаганим корацима завршава пузајуће признања тзв.kosova. Какве се поруке шаљу ионако збуњеном, психолошки и економски измученом поштеном народу, који се доводи у ситуацију да је свеједно бити слободан грђанин или модерни роб, бити поштен или лопов, био Србин или отворени антисрбин,… Изгледа да се све своди на додатно збуњивање српског народа, како у Србији, тако и у окружењу, и да се оне приче о “случајном сусрету” у париском хотелу Риц, из октобра 2007ме показују као врло, врло вероватне.

    Молим редакцију Печата да овом питању посвети посебну пажњу, а онда би и многе ствари које се тичу судбине српског народа, у Србији и окружењу, биле много, много јасније.

    “…Није ово montenegro, већ јуначко српско легло!”

    Срдачан поздрав.

    Душан К.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *