Печат недеље

Светла европска будућност
Ако се питамо како би могла да изгледа европска будућност Србије, и ако нас од илузија о тој будућности и досад нису растеретиле судбине Бугара и Румуна, Грка, Шпанаца, Кипрана, Словенаца… погледајмо шта чека Хрвате пошто их Европска унија дочепа у своје канџе.
Уласком у ЕУ без посла ће, због проглашења заштићене еколошке мреже „Натура 2000“ на око 37 одсто своје копнене територије, остати 40.000 грађевинских радника у Хрватској, упозорио је Звонимир Север, председник Хрватске коморе инжењера грађевинарства. Укупна, поражавајућа хроника европског пута Хрватске још је катастрофалнија. „Пре три године, у грађевинарству смо имали 140 хиљада радних места, а сада их је око 70 хиљада. На овај начин тај број ће се додатно смањивати“, констатује Север.
Хрватско Министарство заштите животне средине оптужило је Комору да „позива Републику Хрватску на непоштовање европских директива и закона“.

Усташка хистерија против ћирилице
Најмање 20.000 хрватских шовиниста – а можда и двоструко већи број, према појединим проценама – окупило се 7. априла у центру Загреба, бунећи се против најављеног увођења српског језика и ћириличног писма у службену употребу у свим срединама Хрватске (општинама, градовима и жупанијама) у којима Срби чине више од трећине становништва.
Иза скупа, радно названог „Не ћирилици“, стала су удружења ратних ветерана, као и десничарске странке, а међу говорницима који су се запаљивим речима обраћали окупљеној маси нашао се и отворено проусташки певач Марко Перковић Томпсон, који је извео неколико својих песама. Новински извештаји наводили су да је скуп протекао без инцидената, што је могло да буде тачно само ако у инциденте нису била урачуната видљива усташка и друга злочиначка знамења, свеприсутна у гомили окупљеној на Тргу бана Јелачића, као ни јавне претње говорника да ће ако је потребно и насилно спречити увођење ћирилице.
Организатори скупа званично су затражили да се увођење ћирилице и српског језика одложи за неколико деценија, а да у Вуковару буде забрањено за сва времена, тако што би се тај град заувек изузео из примене закона. Закон би, иначе, требало да ступи на снагу после локалних избора, почетком јуна.
Овај скуп представљао је, дакле, ипак корак даље у односу на недавну хистеричну кампању против „ћирилизације“ Новог Сада, коју су спроводила поједина војвођанска гласила и удружења почетком године, када су у новосадске аутобусе уведени дисплеји на ћирилици. Београдски дневни лист „Блиц“ је, свеједно, нашао „парњака“ усташком протесту у Загребу, тако што га је на свом сајту, под насловом „Опомињуће слике: Балкан 21. век“, бесрамно упоредио са протестом српских родољубивих удружења против бриселске уцене.

Само спорт Србина спасава
Спорт остаје једно од ретких поља људског деловања у којима српско родољубље не само да није непожељно, већ је, напротив, често повезано са врхунским дометима и остварењима.
Тако је Новак Ђоковић, најбољи тенисер света – и почасни грађанин Звечана – занемарио болове у повређеном скочном зглобу и до краја одиграо меч „Дејвис купа“ против Американца Сема Кверија, победивши га резултатом 3:1 и тиме обезбедивши победу српске репрезентације у четвртфиналном двобоју са САД-ом. Ђоковић је овом одлуком могао да угрози чак и своје учешће на „Ролан Гаросу“, али је остао на терену, чиме је изазвао одушевљење не само српских навијача већ и америчке јавности, чији су новинари силно нахвалили Ђоковићево родољубље.
Отаџбину је на најбољи начин представио и Немања Видић, један од најбољих фудбалера света и капитен моћног „Манчестер јунајтеда“, који је у интервјуу за званични клупски сајт истакао да се његови синови осећају као Срби и да је он лично поносан на српску историју.
На потезу су сада Огњен Прибићевић и Драган Бујошевић, да упозоре Ђоковића и Видића на то да их слично понашање може самоизоловати, удаљити од Европе, вратити у прошлост, оставити гладне и без посла, посвађати са светом…

„Печат“ пита Уставни суд Србије:
Најавили сте да ћете до краја марта одржати седницу посвећену иницијативи ДСС-а за преиспитивање (не)уставности уредби претходне Владе Србије донетих ради спровођења бриселских споразума Борка Стефановића. Зашто сте прекршили то обећање? Када намеравате да одржите најављену седницу?

Јавног тужиоца:
Поводом текста проф. др Милана Шкулића „Деца жртве инцеста – информација или ‚ратна‘ пропаганда?“, у којем је скренута пажња на наводне алармантне податке о инцесту у Србији, када ћете испитати тачност наведених података о броју сексуално злостављане деце и инцесту у Србији, и да ли ћете, буде ли се испоставило да објављени, скандалозни подаци нису тачни, по службеној дужности покренути поступак против одговорних због узнемиравања јавности?

(Не)решени избори
У недељу, 7. априла, Црна Гора бирала је председника и умало уместо једног добила двојицу. У изборној ноћи су, наиме, победу прогласила оба кандидата – Филип Вујановић, кандидат владајућег ДПС-а иза кога није сада стао коалициони партнер СДП Ранка Кривокапића, и Миодраг Лекић, независни кандидат кога је подржала удружена опозиција. После почетног ћутања, Државна изборна комисија је на основу прелиминарних резултата саопштила да је победио Вујановић, освојивши 51,21 наспрам Лекићевих 48,79 одсто гласова. Лекић и опозиција овај резултат оспоравају, траже поновно бројање гласачких листића и најављују протесте.