Почетна / Интервју / Нови Пазар: Здравље изнад политике – Др Мирсад Ђерлек

Нови Пазар: Здравље изнад политике – Др Мирсад Ђерлек

Разговарала Наташа Јовановић

Деведесетих година, када је Југославији по националном и верском кључу ломљена кичма, заживела је идеја о стварању Санџак републике. Данас демографски затворена Рашка, упркос све слабијим милитантним заговарањима сепаратизма, тражи могућност да преживи, а не да се одваја

Зло које је задесило нашу земљу 1999. оставило је за собом 13 живота, од којих једно мало дете, и то је најскупља цена коју је овај град положио пред НАТО војском. Ипак, чак страшније од тога јесу статистике које бележе све већи број оболелих од карцинома и леукемије, што је директна последица бомбардовања осиромашеним уранијумом. У односу на 1999. број оболелих од карцинома у Новом Пазару је 300, 400 пута већи, и плашим се да ће Србија у наредним годинама преузети од Босне прво место у Европи по броју деце оболеле од леукемије. Због броја оболелих, болница Нови Пазар планира да у наредних неколико недеља отвори део за збрињавање пацијената који примају хемотерапију.

Општа болница Нови Пазар једна је од ретких установа у Рашкој у којој већину запослених чине Срби. Да ли пацијенти бирају доброг или „свог“ лекара, те као директор ове установе реците са каквим се проблемима суочавате?
Здравље човека је простор у којем се, ако су и постојале, бришу све националне, верске и политичке разлике. Здравље је изнад сваке политике. Болесном човеку је потребан добар лекар и лепа реч, а не идеолошка или каква друга индоктринација. Проблем са којим се реално суочавамо јесте тај што је ситуација у којој живимо смањила праг толеранције и код пацијената и код људи који раде у овој здравственој установи. Отуда је прва мера коју сам као директор предузео била едукативног типа, смишљена тако да људи који раде у заводима за јавно здравље из Ниша и Краљева нашим лекарима држе предавања о стрпљењу и толеранцији. Други мање популарна метода јесте кажњавање. У целој болници постављене су кутије за притужбе и жалбе, и један радни дан у недељи посветио сам разговору са грађанима који користе услуге ове болнице. У овако тешком времену није сјајно преузимати функције, јер са њима у комплету увек иду дугови и хипотеке оних које сте наследили. Када сам дошао на место директора прво што сам затекао јесте дуг добављачима и испоручиоцима лекова у висини од 138 милиона динара, 30 хиљада евра дуга према лекарима и 60 хиљада дуга према негативној листи. За малу болницу то је озбиљан задатак.

[restrictedarea]

Председник сте релативно нове Санџачке народне партије, али сте у коалицији са СДПС успели да узмете власт на локалу. Шта сте то ново понудили гласачима и колико вам је помогло искуство које као бивши градоначелник имате?
Странка коју сам основао је регионална странка. Када сам својевремено напустио и одлучио да уђем у сопствене политичке воде знао сам да људи бирају човека, а не идеју. Плашим се да је време идеја далеко иза нас. Сетимо се деведесетих година у време када је Југославији по националном и верском кључу ломљена кичма, а СДА заговарао Санџак државу. Идеолошке приче су људима досадиле. Зато сам грађанима Рашке понудио борбу за развој економије. Сматрам да је уреду залагање за националну политику, чување националног идентитета Бошњака, настојање да се интегришемо у друштвено политички систем Републике Србије, али online casino пре свега развијајмо економију, јер ми немамо другу државу сем Србије. Људи у Санџаку су жељни хлеба, а не политике. Требало би знати да је у Новом Пазару 52 одсто радно способног становништва без запослења, од тога 23, 24 хиљаде младих људи.

У програму ваше странке стоји и залагање за децентрализацију. Који је пут од децентрализације до стварања аутономије?
Када причу о регионализацији и децентрализацији ставимо у реалне оквире разлика између ње и сепаратизма је више него видљива. Регионализација по мени није захтев за стварање нове државе. Лично се ограђујем од оних који траже аутономију у оквиру Србије овакве каква је данас. Не знам колико су те претензије реалне, али знам да би реорганизација, коју би пратила и квалитетна децентрализација, побољшала имиџ Републике Србије на Балкану и Европи. Сматрам да би на тај начин држава била јача. Као градоначелник Новог Пазара био сам упућен на рад Министарства за равномерни и регионални развој. Иако би ово министарство требало да оправда своје име у Општини Сјеница, до пре две године постојало је свега три одсто асфалтираних путева, док Нови Пазар нема железницу, аутопут, аеродром. Да ли је без добре инфраструктуре могуће очекивати прилив страних инвестиција?

Чини се да се Турска када је реч о инвестирању у овај регион не руководи тим параметрима. Да ли у овом економском улагању могу да се препознају територијалне претензије?
Вековима је владао анимозитет између Србије и Турске због ствари које су се дешавале пре 400 и 500 година. Морамо се сложити, да је културно наслеђе између наше две земље не само слично, него и компатибилно. Последњих неколико година почела је интензивна дипломатска сарадња између Србије и Турске. То сматрам срећном околношћу јер је Турска релативно близу Србије, друго реч је о земљи која је у неколико последњих година направила економски бум, и треће, она је водећа регионална сила која може да нам помогне. Турска није заинтересована само за овај део Србије, већ за дипломатске, билатералне и економске, и све друге односе са целом Србијом. Као потврда овоме говори чињеница да Турска досад није имала значајна улагања овде, осим када је реч о турској Агенцији за реконструкцију и развој која је као хуманитарна организација направила неколико школа, мостова, инфраструктурних пројеката. Од већих инвестиција засад рачунамо на турску фирму која је дошла у Лесковац. На Балканском сајму који је недавно одржан у Новом Пазару било је више од 30-ак излагача из Турске и то су први подстицаји сарадње. Коначно требало би рећи да људе у свету данас везује економија, и да неки нови људи и у региону и у свету полако бришу све разлике које нас раздвајају, а покушавају да нађу копче које би их спојиле, а то су економски развој, бољи стандард, боље здравство, боље образовање. Мене занима боља Србија и као локалног патриоту бољи живот у Новом Пазару.

Колико улагање у производњу џинса може бити привлачно страним инвеститорима?
Економски бум је давно прошло време. Велики број фирми које су се бавиле џинсом су затворене због немогућности парирања савременим фирмама из окружења. За велико тржиште ми нисмо конкурентни. Само финансијска инјекција би опет могла да направи тај добитни спој квалитета, традиције и радне снаге.
Какав добитни спој би вратио мир међу завађене исламске заједнице?
Ова регија је више од 500 година мултиетничка и овде никада није било националних сукоба. Ово је мозаик у којем се преплићу две културе, две историје. Али када су политичари почели да се баве верским питањима и вером, као што је то својевремено урадио Угљанин, и обрнуто, верски поглавари, попут Зукорлића, политиком, ствари су почеле да измичу контроли. Као резултат тога добили смо две исламске заједнице и две дубоко подељене политичке опције. Решење тог анимозитета ће бити када одговор на питање ко би требало да води исламску заједницу буду доносили хоџе и џемати, а не политичари и аналитичари.

Муфтија Зукорлић је у више наврата држао запаљиве говоре и подстицао сепаратизам у Новом Пазару. У којој мери му је то пошло за руком?
Као човек, лекар и неко ко се бави неуропсихијатријом могу да кажем да је са гладним и неоријентисаним људима најлакше манипулисати. Од верских поглавара очекујем да делују смирујуће и мудро на свој народ, а не запаљивом реториком и причама без покрића. Зукорлићева реторика која је обележила последњих неколико година има све мање присталица у Новом Пазару и Санџаку, јер људи су гладни. Они поред верског идентитета траже и хлеба.

Каква је процена безбедносне ситуације у Новом Пазару с обзиром на близину Космета?
Живим у овом граду и овде се осећа дух који недвосмислено одбацује сваки вид дестабилизације овог региона. Ако и постоје заговорници тога, далеко је већи број оних који мисле добро свом народу, држави у којој живе. Ако нешто и нисмо добили од наше државе то је, свесни смо, једино могуће остварити културним дијалогом са властима у Београду. Кроз дијалог са Министарством унутрашњих послова ми смо дошли до тога да ако је однос бошњачког и српског становништва 80 напрема 20, по истим пропорцијама ће и 300 пријављених људи добити посао. У разговору са представницима власти у Београду добио сам уверавања да ће и рубни делови Србије добити шансу

Када вас неко пита шта сте по професији, ваш одговор је директор, лекар или политичар?
Лекар пре свега.

 

 

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Koristim priliku da pozdravim mog prijateqa Mirsada , dobrog čovjeka , a onda mslim i dobrog ljekara. Da živim u Novom Pazaru on bi i bio izabrani ljekar, a pošto sam zdrav, uvijek bih ga birao da zajedno popijemo čašu dobre rakije.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *