Народ против Пајтића

Разговарала Наташа Јовановић

Вања Вученовић: Војвођанска села се гасе

Психолошко-пропагандна операција усмерена је ка представљању Србије као тобожње зле маћехе која, наводно, циљано и незајажљиво економски и политички експлоатише незаштићено „војвођанско чедо“

Покрајинска влада би – пре него што покаже прстом на Београд – морала да завуче руку довољно дубоко у џепове истакнутих покрајинских функционера, али и одговори грађанима на питања везана за све злоупотребе у пословању „Развојне банке Војводине“, Фонда за капитална улагања, Фонда за развој АП Војводине… Свакако, органи који ових дана спроводе истраге у поменутим институцијама ће нас удостојити одговора на питање ди су завршили новци грађана Војводине, потпуно сам сигуран у то. А онда би могли доћи до изненађујућег закључка да „новци“, у ствари, и нису никада напуштали зграду Бановине, каже у разговору за „Печат“ функционер Нове Србије и главни уредник интернет магазина „Српска аналитика“ Вања Вученовић.
Који то степен аутономије Војводина нема, а Бојан Пајтић тражи?
Највиши могући степен аутономије северне српске покрајине гарантован је и обезбеђен Уставом Републике Србије, као и пратећим законским и другим актима ниже правне снаге. Устав, као највиши правни акт земље, недвосмислено и експлицитно утврђује и побројава права и надлежности АП Војводине, обезбеђујући јој тако импозантан ниво финансијске, политичке и институционалне аутономије и самосвојности. Следствено тој непобитној чињеници, свако даље инсистирање на ширењу већ ионако високих стандарда постојеће аутономије значи и недвосмислено инсистирање на прерогативима државности Војводине. Управо то „натезање“ својеврсне државности налазимо у духу Пајтићевог Предлога декларације о заштити уставних и законских права Аутономне покрајине Војводине. Зато, опозиција коју у покрајинском парламенту уз Српску напредну странку представља и Нова Србија, у том штетном памфлету види акт вишеструке дестабилизације, већ ионако (због познате ситуације на Косову и Метохији) нарушеног, државног и територијалног јединства и целовитости Републике Србије. Из тог разлога, захтевамо хитно и неодложно повлачење поменуте декларације!
Да ли је овде реч о сепаратизму или о новцу?
Тешко да се ове две ствари могу посматрати одвојено. Реч је о својеврсној интересној симбиози индепендистичких намера и огољених финансијских интереса, којима се води врх покрајинске администрације. Морам да укажем и на један битан моменат, без којег није могуће објаснити актуелне политичке трауме на северу Србије изазване актима покрајинске владе. Најопасније је то што војвођански властодршци путем овдашњег Јавног сервиса и уз свесрдну помоћ широке лепезе „невладиних“ организација, спроводе удружени подухват опасне лоботомије на главама грађана Покрајине. Она се испољава у вешто прорачунатој психолошко- пропагандној операцији усмереној ка представљању Србије као тобожње зле маћехе која, наводно, циљано и незајажљиво економски и политички експлоатише незаштићено „војвођанско чедо“. Наводне оптужбе о експлоатацији Војводине од стране Србије немају своје утемељење у елементарним чињеницама. Као што сам и раније навео, Устав јасно одређује обим учешћа АП Војводине у републичком буџету и то учешће, да будемо потпуно искрени, није ни изблиза тако скромно, како то „војвођанери“ свим силама настоје да представе.
Где се и на шта троше средства која су опредељена буџетом?
Нека вајни заговорници војвођанизације који седе у Бановини, када већ тако упорно инсистирају на питању „ди су наши новци?“, објасне грађанима и грађанкама Војводине зашто се њиховим „новцима“ финансира промоција разноразних декларација и сличних памфлета којима се изазивају и подстичу дубоке поделе у, пословично, мирном и неконфликтном војвођанском друштву. Да ли су грађани на северу Србије гласали за такве поделе, нестабилност, друштвену несигурност? Потпуно сам уверен у то да нису, нити да ће икада подржати тако нешто.
Како изгледа и на чему се темељи идеја о војвођанском идентитету?
Очигледно је да упоредо са покушајима дестабилизације државног јединства кроз различите декларације, теку и паралелне активности које за свој циљ имају изградњу једног новог, засебног, вештачког, историјски и етнички неутемељеног и по много чему опасног тзв. војвођанског идентитета. За ту сврху, ангажован је један широк, добро умрежен и координиран политичко-медијски „апарат“ у Покрајини и зато се стиче утисак да је север Србије већ годинама поприште једног, на први поглед, невидљивог културно-идентитетског рата. Циљ поменутог „рата“ налазимо у „војвођанизацији“ готово свих аспеката друштвеног, економског и културног живота Покрајине, са јасном намером обезвређивања или, пак, релативизације преовлађујућег и већинског српског идентитета Војводине.

[restrictedarea] Где би требало тражити исходиште „војвођанског идентитета“?
Нигде даље до у чудноватом браку комунизма у подмаклој фази (промовисаног кроз Устав из 1974) и франкенштајновског економског неолиберализма. Такав „војвођански идентитет“ је претежно антисрпски настројен и усмерен. Сви ми који данас живимо на северу Србије примећујемо и осећамо, мање или више отворене, насртаје на српски идентитет. Парадоксално и нестварно изгледа таква тврдња, уколико резултати последњег пописа говоре да данас у Војводини живи више од 75 процената Срба. Све то је разлог за узбуну и сталну будност, свакако. Али и конкретнији политички и шири друштвени ангажман свих нас, који у Србији видимо своју једину државу.
Шта је Војводина доживела за мандата ДС-а?
Мало тога доброг. Војводина је, са свим својим компаративним предностима и пољопривредним потенцијалима , од локомотиве развоја Србије, постала последњи вагон у сиромашној композицији. Пољопривредни гиганти на северу Србије су, захваљујући недомаћинском управљању актуелних властодржаца, потпуно уништени и руинирани,  пољопривреда је на издисају, војвођанска села се гасе, а сељаци су препуштени сами себи. Такво стање је недопустиво и неиздрживо! У исто време, путеви новца из раскошних покрајинских фондова су у највећем делу сумњиви и нетранспарентни, са познатом дестинацијом.
Све горенаведено указује на то да је влада Бојана Пајтића пала на испиту. И сам Бојан Пајтић је свестан тога. Али не заборавите на стару мудрост која каже да је рањена звер најопаснија, и као таква спремна на све. Зато, сви ми који данас опозиционо делујемо у Покрајини не смемо да дозволимо наставак реализације неког новог црногорског или косовског сценарија на северу Србије.

Сава Стамболић: Пајтићева власт презире Србију

Снимци учесника протеста који су преплавили Интернет, а у којима су они приказани слично као Јевреји у нацистичкој пропаганди, говоре најречитије о томе каква мржња и један гнусни снобизам владају међу самозваним „Војвођанима“

Не волим да говорим о некаквим „грађанима Војводине“. Србија има држављане, градови грађане, а историјске регије могу имати житеље, становнике, који су везани правно само за своју државу, Републику Србију. Политичка организација којој припадам, још на почетку свог деловања, изнела је у јавност Платформу за национално и друштвено одговорну децентрализацију, у којој предлажемо укидање свих аутономија и један потпуно нов концепт државног уређења. Један од разлога што то сматрамо неопходним је чињеница да грађани Србије плаћају шест нивоа државне управе који су готово сви обесмишљени. Овакво решење представља огроман трошак, веома је неефикасно и изазива, као што видимо ових дана, сталну политичку нестабилност и опасност по суверенитет државе, каже у разговору за „Печат“ Сава Стамболић, портпарол „Треће Србије“ и потпредседник Удружења „Равница Српска“.
Да ли и на који начин је „увредљив“ долазак људи из Врања и Лесковца на митинг у Новом Саду? Имате ли утисак да сте државотворном идејом повезани са овим градовима или је пак потребно стварати чвршће везе?
Једино што је увредљиво за сваког васпитаног човека је понашање ДС-а, ЛСВ-а и кругова блиских њима. Снимци учесника протеста који су преплавили Интернет, а у којима су они приказани слично као Јевреји у нацистичкој пропаганди, говоре најречитије о томе каква мржња и један гнусни снобизам владају међу самозваним „Војвођанима“. Исмевање скромније или неукусно одевених Рома, коришћење термина „Срби“ у негативном контексту, иследничко пропитивање присутних, ни од чега нису презали! Протест је дакле показао још једну веома важну чињеницу, ону о количини самомржње и шовинизма који се крију иза „социјалдемократског“ стремљења аутономашких кругова. Апсолутно желимо чвршће везе са свим другим деловима Србије! Протест је и организован јер Бојан Пајтић и владајуће структуре у АПВ чине све да отуђе север наше земље од њеног југа, који, видимо, презиру. Желели смо да покажемо да народ не дели такав став!
Зашто је ћирилизација Војводине схваћена као цивилизацијски шок? Да ли су се становници Војводине навикли, саживели, преживели ћирилицу?
У Војводини, ћирилица је присутнија него у остатку Србије, јер кад чувамо идентитет националних мањина кроз јавне натписе на њиховим језицима и писмима, некако се сетимо да имамо и свој језик и писмо. Када пролазите Србијом, кроз њено шумадијско срце, видећете да је на табли назив нпр. села Мрчајевци исписан само латиницом. Крајеви северно од Саве и Дунава, данас, као и у 19. веку предњаче по буђењу националне свести и њеним плодовима. Новосадска власт и партије које је чине, а које подржава већина народа, својим потезима и реакцијама људи на њих показују да се нипошто нисмо помирили са изумирањем ћирилице. Повратак себи може бити схваћен као шок само од оних који су потпуно удаљени од свог изворног бића. Нажалост, таквих је много у медијима и на другим утицајним местима, и они су Уставом и законом прописану ћирилицу у Новом Саду представили као чин духовног назадњаштва и национализма. Ишли су толико далеко да смо истовремено били сведоци протеста против ћирилице неонациста у Вуковару и припадника тзв. грађанске опције у Новом Саду. Хистерија није уродила плодом и ћирилица је врло брзо постала, као што је некад и била, саставни део духа Српске Атине.
Кога окупља идеја умањења аутономних надлежности?
Идеја поштовања Устава и одлука Уставног суда, срећом, окупља већину актера на политичкој сцени, што је протест и показао. То даје наду да ћемо као друштво и држава опстати. Што се тиче умањивања овлашћења АПВ, то је сложено питање. Став „Треће Србије“ је, као што сам раније истакао, да је овакав модел уређења наше земље неефикасан, нерационалан и дугорочно геополитички врло опасан. Надамо се да ће на политичкој сцени бити довољно храбрости да се коначно преиспита државно уређење Србије, пре свега консултујући људе струке и науке и водећи се рационалним, а не аргументима укорењеним у носталгији за Уставом из 1974. године. Политичка организација „Трећа Србија“ се залаже за најшири друштвени дијалог са циљем постизања дугорочно одрживог договора о томе како желимо да нам Отаџбина изгледа и функционише у 21. веку.
Шта би Војводина добила, а шта изгубила укидањем аутономије?
Војводина од овакве аутономије нема апсолутно никакве користи. Као реликт је бране само они који једино у таквом оквиру могу бити политички важни и заштићени од законских последица њихових криминалних радњи. Познато је да су се сви феудалци жестоко бунили против укидања феудализма, па тако и ови наши равничарски из 21. века неће свој феуд лако препустити историји. Оно што предвиђа Платформа „Треће Србије“ је пресељење Председништва Србије у Нови Сад, чиме би он постао престони град. Истовремено, Генералштаб би био премештен у Ниш, МУП у Крагујевац, док би Влада и Скупштина остали у Београду. На овај начин Новом Саду би била призната одређена почаст заслужена историјским доприносом, а и савременим значајем другог града у Србији по свим параметрима. Такав статус би утицао и на побољшање прилика на северу Србије. Стабилност коју би ново уређење створило, отворила би простор за несметан и динамичан развој Војводине, ослобођене сталне аутономашке тензије. Ниво округа, за који се предвиђа знатно оснажење у нашој Платформи, био би важан фактор за координацију развоја свих насеља на одређеној мањој територији, што би довело до јачања локалних средина широм Србије и спречило „београдизацију“ и „новосадизацију“ Србије чији смо сведоци протеклих година. Дакле Војводина не би изгубила ништа, а добила би заједно са целом Србијом систем који омогућава конкретно деловање на терену како би снажна централна власт могла да појача своје присуство у локалним срединама и допринесе што ефикаснијем решавању свих проблема, са минималним посредовањем и максималном рационалном координацијом и сарадњом свих нивоа власти зарад добробити грађана.

Томислав Бокан: Зна се ко тера Србе из Војводине

Оптужбе које стижу на рачун Србије из Војводине у функцији су очувања привилегија, као и очувања трагова непочинства и крађе

Многи занемарују чињеницу да у Војводини три четвртине становништва чине они српског, динарско-крајишког порекла. То је снага Војводине данас у Србији. Ми смо узели живот у своје руке, освештени и одлучни у намери да чувамо целину српске душе, баштине, културе, економије и територије. Ко није изгубио кућни праг и завичај, тај не зна шта је одсечено крило укупне српске душе, каже у разговору за „Печат“ Томислав Бокан, лидер Народног покрета Динара-Дрина-Дунав.
Како бисте описали највеће заговорнике идеје отцепљења Војводине?
Они су одрођени Срби којима је реч Отаџбина кост у грлу. Њима је родољубље страна људска особина. Гаде се свега што је у целини и у корену свом српско. Као наследници комунистичког концепта власти, они виде Војводину као независни субјект у некадашњој Југославији. Међутим, Србија је самостална и своја, у животној борби за опстанак. Они насрћу на напаћену и исцеђену Србију, и желе да је уморе. Пресвучени комунисти у одорама жуте демократије стално чачкају ту идеју. Не презају од сарадње ни са црним ђаволом. У дубини бића они су кукавице.
Зашто се, по вашем мишљењу Чанак ућутао, зашто више не поставља питање: „Ди су наши новци?
Сматрам да се Чанак ућутао јер је свестан да грађани наше Војводине јако добро знају одговор на његово питање „Ди су наши новци?“ Они су у џеповима његових коалиционих партнера у покрајинској власти, у џеповима оних који већ десет година спроводе пљачку Војводине. Међутим, пошто је и њему власт слатка, он из ње не жели да изађе и то је по мени разлог зашто он мудро ћути чекајући нову шансу.
Ко стоји иза графита „Срби, марш из Војводине!“?
И врапци на грани знају ко исписује такве графите. Мрзитељи свога рода и порода. Они којима други соле памет и плаћају услуге. Међутим, то је рецепт виђен протеклих година на овим просторима. Нису људи више тако наивни да наседају на провокације тог типа. Данашњи савремени човек је веома обавештен. Иза таквих графита не стоје добри људи из Панонске низије. То су провокатори око којих не би требало много трошити речи. Потребно је радити на уједињавању српске идеје, у борби за нормалан живот и опстанак. Око нас су непрестана условљавања и претње. Морамо се томе успротивити, морамо имати свој културно-политички манифест и покрет. Без тога нема будућности. Наша идеја је да уједињена српска енергија, у сарадњи са истинским пријатељима, представља непремостиву брану нашим непријатељима.
Да ли можете да опишете механизам по којем, како стижу оптужбе, Београд и Србија отимају новац од Новог Сада и Војводине?
Власт у администрацији АП Војводине себе види као стожерни фактор одлучивања, изван идеје о српском јединству. Они причају флоскуле из времена комунистичке владавине, злоупотребљавајући мањине за свој лични опстанак на власти. Односи су данас промењени. Осиона власт у Војводини себе сматра врховним владаром нашег живота. Толико се осилила и одвојила од народа, да је уништила сопствену „Развојну банку Војводине“, сопствену измишљотину која није потрајала ни неколико година. И шта све није уништила ова покрајинска власт? То је и зато што та власт од 2000. године није имала праве кадрове на правим местима. Све редом анационални мондијалисти, помодни вазали и слуге странцима, дилетанти и почетници без радног и животног искуства. Они немају идеју о очувању српског народног бића. Кад то сада кажем, то није исто као казати пре петнаест година. Сада смо у миру, нисмо у рату, али у сталној борби и дипломатским биткама које траже присебност наше државе и народа. Оптужбе које стижу на рачун Србије из Војводине у функцији су очувања њихових привилегија, као и очувања трагова њиховог непочинства и крађе.
Како за вас изгледа живот у „Европској регији“?
Кроз историју гледано, данашња Европска унија неодољиво подсећа на велика царства и империје, који су апсорбовали мање народе. Само сада не војним трупама и тенковима, већ банкама и великим корпорацијама. Погледајте Бугарску и Румунију? Откуд оне у Европској унији? Па само из геополитичких, економских и војних разлога. Оне су потребне као транзициони пункт за приближавање и угрожавање велике Русије. А тиме смо и ми угрожени. Шта је са нашом пријатељском Грчком? Пропада незадрживо. И она је православна земља. Ми као православци нисмо омиљени у Европској унији. Експлоатација других и мањих је основни мотив најјачих земаља у данашњој Европској унији. Али, нешто нам не дозвољава да уђемо у Европску унију. Неки судбински прст преусмерава наш пут. Можда то и није тако лоше. Да смо ушли пре неколико година, већ бисмо имали проблеме као поменуте земље. Морамо узети судбину у своје руке, загрлити се са великим и јаким пријатељима који нас никад у историји нису понижавали, нападали и бомбардовали.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. gradjanivojvodine nisu glasali ni pod jedan. da ih aktivisti SNS NAZIVAJU IZDAJNICIMA AKO NISU ZA SMENU pajtića. ovo nećeš sigurno objaviti da ako je neko kriv treba da ide u sremsku mitrovicu ili je cela kampanja pa i pisanje pečata najobičniji pamflet. I MENE SU POKUŠALI DA NAZOVU IZDAJNIKOM.nisam za hajdučku smenu mitingovanjem. NA MITINGU I LOŠ POLITIČAR MOŽE DA MANIPULIŠE MASOM. pogledajte dobro zakone RS PA ĆE VAM BITI JASNO DA MINISTRI U VLADI ODAVNO NEMAJU NIKAKVE, AMA BAŠ NIKAKVE INGERENCIJE U VOJVODINI. bANOVINA JE ZGRADA skupstine vojvodine na bulevaru mihajla pupina projekt gospodina Brašovana a sam naziv je ,,zaostao ,,iz bremena kraljevine Jugoslavije bila je to Dunavska banovina. vojcvodina je u srbijuunela teritoriju, do dunava i save čitaj do brankovog mosta i gazele dal je to nečija briga kad se i teritorijalno smanjuje vojvodina. ako nema krivaca na sudu i u mitrovici napad je neosnovan i najobičniji je pamflet novinara. U ZEMLJI SRBIJI MORALI BI NOVINATI DA SHVATE DA NJIHOV BUDŽAK NIJE NI U SKUPŠTINI NI U NEMANJINOJ NJIHOVO JE DA ISTINITO IZVEŠTAVAJU A NE DA VODE UNUTRAŠNJU POLITIKU HVALA VUČELIĆU.

  2. Sad se vidi da je rezolucija izazvana od Ace Vučića koji je preko Brisela naterao Pajtića da to pusti da bi zamaglili Kosovo.Ali narod će pobediti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *