Најрафиниранија ручерда

Матија Бећковић

Читалачки народ захваљује Петеру Хандкеу за роман „Моравска ноћ“ чији наслов нас подсећа да се и Србија понекад звала земља Морава. Пишући о српској народној поезији Гете је написао да „народ који има такву поезију заслужује бољу историјску судбину и не заслужује да буде роб“. У суштини, то исто, поновио је и Петер Хандке, два века касније, и за тај грех, у данашњој Европи плаћао тако високу цену да је, овом достојном наследнику Гетеовог духа, оспоравана чак и Гетеова награда. Што је Хандкеова лирска реч била дискретнија и деликатнија, то је и његова кривица била већа, поготово што Петер Хандке није бранио само Србе него и пропланке, реке и шуме, птице и зверке, сенке и травке Србије. Све је изгледало као кад би некоме судили зато што је рањенику додао чашу воде.
На другој, важнијој страни, Петер Хандке је доказао да ако постоји један човек постоји и читав народ, да постоје снови, наде и илузије.
Име Волфганг Гете преведено је на српски Вукоход Гете. У том духу Петер Хандке би се звао Петар Ручерда. Утолико пре што је то ручерда најрафиниранијег сина немачког језика.
Част ми је да му уручим награду Задужбине „Момо Капор“.
Реч на додели награде Задужбине „М. Капор“ Петеру Хандкеу

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *