Најдража  паметна луда  Италије

Пише Владислав Панов

Бепе Грило звани „Бепе Цврчак“, комичар и блогер, политички активиста, као лидер покрета „Пет звезда“ тренутно држи чак четвртину бирачког тела Италије; уколико остане вољен у садашњим размерама врло је могуће да ће у наредним годинама бити још утицајнија политичка фигура Апенинског полуострва

Пошто су се науживали благодети капиталистичких слобода и правде, једнакости и безграничним приликама за све (читај пљачкањима, правди од богатих за богате, корпорацијској грамзивости, прљавштини и корумпираности лидера…) Италијани, као текућа „брига“ Европске уније која сада њима припрема лекције из марљивости, штедљивости и послушности, у све већем броју утеху, односно пре свега наду у време које долази, проналазе у принципима онога што би се најједноставније могло назвати марксизмом, иако се то тамо никада неће тако назвати. Њихова „црвена нада“ у могућност трансформације у праведно и поштено друштво постала је једина вера у опстанак и излазак из глобалистичке стеге која им прождире земљу. У овом моменту је лавичарским идејама окренута бар трећина Италијана. Можда и више јер је четвртина бирачког тела на недавним изборима гласала за покрет „Пет звезда“ који предводи нови итало-марксистички проповедник Бепе Грило. Запањујујући успех на изборима за овог комичара је само на први поглед изненађење. Његова је левичарска опција пробудила сан ојађених Италијана о могућности да се правичност и поштење коначно уведу у италијанско друштво и високу политику. Отуд је он око себе окупио и леве и десне незадовољнике, као и приличан број оних између. Свет који пуца по шавовима и у којем копни нада да ће икада бити боље, односно да неће изостати ентропијско утапање у хаос, представља идеалну позорницу за нове, „брижне вође“. Контроверзни Бепе Цврчак (Грило на италијанском значи цврчак) је један од таквих. Он је гуру нове доброте, мисионар поштених промена, неуморни критичар политичара, борац за праведно друштво, истинску заштиту људских права, али и очување животне средине и свих других друштвених аспеката које је наша цивилизација подредила грамзивости великих корпорација које у својим незаситим чељустима држе свет.

[restrictedarea]

Ужасавајућа црвена начела Бепе је типични Италијан, симпатичан, пребучан, агресивно емотиван, нападно опуштен, добродушан најпре, али и потпуно сигуран у себе и своје супериорне идеје, односно вредности. Сву своју шармантност позајмљену од вишедеценијског глумачког и забављачког искуства, пошто је читавог живота радио као телевизијски и потом и као клупски (позоришни) комичар, Бепе, најдража „паметна луда“ Италије је искористио не би ли навео нацију да га слуша, следи и поштује. Да гласа за њега. Да му верује. Учинио је то на тако супериоран начин да је за себе изборио незамисливо велики простор на италијској политичкој арени. Он је чудо за све политичке аналитичаре и потпуно изненађење (разуме се сасвим непријатно) за скоро све политичке факторе, укључујући и оне који су недавно освојили власт. Његова „цврчања“ у јавности су углавном болна за све Бепеове супарнике, али и за саму Европску унију пошто је у недавно обелодањеној политичкој агенди овог „вође поштених“, поред за капиталисте ужасавајуће црвених начела, наведено и да ће се залагати за референдум о изласку Италије из еврозоне! За професионалну политичку елиту Италије Грило је шарлатан, натуршчик дугог језика који нема мере, поштовања, ни манире рафинираних политичких бардова. Ипак, био он у њиховим очима шарлатан, бучни „буздован“ или напросто фолирант, сви га се прибојавају. Тим пре што Грило није сам, што га подржава све већи број Италијана и то не само оних из народних слојева, већ и врхунских интелектуалаца. Грилова леђа страствено држи чак и чувени италијански књижевник, суперинтелектуалац, нобеловац Дарио Фо. Заправо, са још неколицином угледних интелектуалаца, те уз велику и разноврсну помоћ интернет стратега Ђанроберта Казалеђа, Грило и Фо чине окосницу новог политичког покрета (они тврде чак и политичке партије) који су назвали „Пет звезда“, по кључним проблемима које желе да реше – заштити такозваних јавних вода, животне средине, повезивања, развоја и самоодрживог транспорта. Далеко је, наравно, разумљивије и за народ прихватљивије принципијелно Грилово опредељење за изградњу правичног друштва у којем ће људи бити поштено плаћени, социјално и здравствено потпуно заштићени, где ће бити искорењени корупција и беспоштедна експлоатација, а у историју заувек отерани корумпирани политичари. Обећање успостављања оваквих начела у ново италијанско друштво отворило је врата власти Грилу и његовим истомишљеницима. Они су сада политичка сила на коју озбиљно рачунају сви, од поборника до оштрих непријатеља из највиших врхова моћи Италије, оних који свакодневно прозивају Цврчка да је манипулатор, демагог, преварант и лажов.

Остаје још велики испит власти Његова је „црвена линија“ трн у оку још увек скоро до недодирљивости моћним стожерима италијанског капитализма. Од тога колико ће га заиста озбиљно схватити зависиће и његов опстанак на политичкој позорници. Да ли ће он постати лидер који ће заиста одвести Италију у правичније друштво или ће га појести власт, интриге и моћни медији који су му и даље скоро хорски ненаклоњени, показаће време. Грило у јулу пуни шездесет пет година. Уместо размишљања о пензији он је младалачки агилан у настојању да промени свет. Врло је вредан као блогер. Посебно у том својству цењен и оспораван, а свакако увек примећен, што траје од 2005. године. Он има своју интернет позорницу у срцу сајбер-света, чија је посећеност натерала аналитичаре Интернета да баш Грила прихвате као политичку фигуру од изузетног утицаја. Можда и највећег и то не само када је реч о Италији. Тај блог постао је један од најчувенијих и у светским размерама, и још увек је од 2008. године међу десет најпосећенијих на свету. Захваљујући њему Грило је допрео до најширег слоја своје нације, али и светске популације, па је уз њега стало и неколико чувених светских личности, нобеловаца, од поменутог саборца Дарија Фоа до Јозефа Штиглица, Мухамеда Јунуса, чак и Далај Ламе. Дакле, италијански Цврчак, било да га зову празним демагогом или пајацем, односно новом надом, важним политичким фактором и весником великих промена је разбарушен и скоро до самопародије бизаран, брбљив и без длаке и милости на језику, ту – да остане. И на њега су принуђени да рачунају сви, хтели или не. Грилов највећи испит ће бити улазак у власт. Зато што је 1980. године осуђен као возач крив за страдање три особе у саобраћајној несрећи он никада неће моћи да добије место у Парламенту, али ће осталима из његовог покрета, свакако, то бити могуће. Како ће Цврчак цврчати када као лидер странке и народа буде морао да доноси важне и тешке одлуке? Како ће се понашати када буде држао полуге власти и када буде морао да их балансира између нужног зла и занемареног добра, што је суштина политичке трговине не само у његовој земљи? Како ће деловати његова принципијелна правичност у тренуцима неопходних компромиса, а како узвишени приципи за које се сада тако страствено и бескомпромисно залаже? Нема одговора на ова и слична питања. Чак ни из његовог табора овакве дилеме се сада не разјашњавају. Он је за сада, као и сви политичари које критикује, само препун обећања, увијених у жестоку критику свих који су се окористили о власт и моћ политике. Али, његовим се обећањима верује. И зато је опасан.

Грилови принципи и агенда покрета „Пет звезда“

– директна демократија (народ директно одлучује о свим важним политичким питањима);
– нови изборни систем на основу пропорционалног заступања;
– смањење броја посланика за половину;
– укидање јавног финансирања партија;
– законско онемогућавање да политичари буду на власти дуже од два мандата;
– слобода медија;
– мобилизација блогосфере и социјалних мрежа, и потпуна интернет слобода;
– укидање НАТО база у Италији;
– социјална праведност;
– учешће радника у управљању;
– оријентисање на обновљиву енергију;
– бесплатан Интернет;
– референдум о напуштању еврозоне;
– заштита ресурса воде.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. pepe grillo je umjetnik, glumac koji je razbio učmalu političku kaljužu koja se godinama gomilala. njega sam zapazio još u prolječe prošle godine, kada je sa svojim pokretom slobodnih građana naprosto zablistao. posrednička demokracija koja neprekidno djeluje duže vrijeme metastazirala je do vrhunca korupcije i nepotizma. grilo je tome stao nakraj na taj način da je sve političare nazavao govnarima. njegov trenutni uspjeh nije krajnji jer se narod budi diljem europe od švedske (stranka pirati) poljske (stranka malo i veliko pivo) pa do maribora gdje su se sami građani organizirali i izabrali svojega gradonačelnika jer im je korumpiranih političara preko glave. upravo se u zagrebu javljaju ovakve grupe koje će srušiti stranačku bagru. geslo glasi: pustimo vodu da govnari u kanalizaciju odu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *