Крстимир Пантић: Нема решења без сагласности Срба са Космета

Разговарала НАТАША ЈОВАНОВИЋ

Шта је Србија добила, а шта изгубила потписаним Споразумом, зашто Срби са Космета нису учествовали у преговорима, те како је бирајући између странке и народа изабрао свој народ

Око 600 радника МУП који живе на Косову и Метохији, а нису радно ангажовани, у јуну ће децу уписати у школе у неком од градова и општина у централној Србији. Србија држава ће својим потписом учинити да на КиМ већ у септембру живи 2.500 до 3.000 Срба мање. Исто ће се десити са Универзитетом у Приштини уколико Споразум заживи, јер родитељи из централне Србије неће слати децу на факултете у Косовску Митровицу. Они неће желети да на дипломама које њихова деца буду добила стоји печат тзв. Републике Косова, каже у разговору за „Печат“ Крстимир Пантић, заменик директора Канцеларије за КиМ и члан Главног одбора СНС-а.
Шта је то што пише у Споразуму потписаном у Бриселу, а што не одговара Србима са севера?
Споразум не само да не одговара Србима са севера, он није у интересу државе Србије. Сама чињеница да је директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин поднео оставку, говори у прилог томе да он Споразум доживљава као повлачење институција Републике Србије са Косова и Метохије, и на одређени начин признавање тзв. реалности, односно признавање независности тзв. Републике Косово. За нас је неприхватљиво да се институције државе Србије гасе, а уместо њих успостављају институције тзв. Републике Косово. Посебно забрињава чињеница да ће полиција и правосуђе бити потпуно интегрисани у косовски систем, што значи да ће Србима судити судије које буде бирала Приштина. Истина је да ће то бити Срби, али питање је како и по којем критеријуму ће они бити изабрани. Ми и данас, у Уставном суду Косова имамо судије Србе, али се при том прећуткује чињеница да су то професори Правног факултета у Крагујевцу који су побегли из централне Србије због афере „Индекс“. Уколико Албанци поставе такве судије да суде Србима, плашим се да нам се ништа добро не пише. Такође, Споразум предвиђа да припадници МУП-а који сада живе на Косову и Метохији и примају плату од МУП Србије прелазе под контролу приштинских институција, уколико те институције процене да они испуњавају услове и уколико по њиховом мишљењу они нису починили неко кривично дело. Сигуран сам да припадници Министарства унутрашњих послова, суочени са овим условима, неће пристати да раде у Косовској полицији, јер ће поред свега побројаног, имати два пута мању плату и нерегулисано пензионо и здравствено осигурање.

[restrictedarea] Која је разлика између овог потписаног и оног претходно понуђеног Споразума? Чини се да је то један од главних аргумената Владе у правдању исхода 10. рунде преговора? Шта смо добили?
У односу на претходни Споразум, преговарачки тим је успео само да избаци тачку на којој су инсистирали Албанци и ЕУ, а она се односила на неблокирање учлањења Косова у међународне организације, ОЕБС и УН. То је једини успех ових 10 рунди. Сва остала решења су иста. Овај Споразум не само да није у складу са Уставом. Он није у складу ни за Резолуцијом Скупштине Србије која је недавно усвојена.
Зашто нисте учествовали у деветој и десетој рунди преговора?
То је питање за Владу Србије. У ове две рунде нико са Косова и Метохије није учествовао, али и онда када смо били присутни, ми нисмо имали статус преговарача, већ смо били само чланови делегације. Разговоре су водили искључиво председник Владе Ивица Дачић, Кетрин Ештон и Хашим Тачи.
Када је наступио преломни тренутак и шта је претходило вашем одбијању да се сагласите са ставовима Владе и коначно централе СНС-а у Београду?
Одмах после завршетка разговора у Бриселу, чуо сам се са директором Канцеларије за КиМ Вулином који ми је рекао да није задовољан и да решења која су постигнута не задовољавају наше интересе. Када сам Споразум видео било ми је јасно да је он лош и да не нуди ништа добро. То је био тренутак када сам ја морао да изнесем и лични, и став грађана са севера Покрајине које представљам у Канцеларији за КиМ.
Да ли сте били у контакту са врхом странке?
На седници Главног одбора изнео сам своје мишљење. Нисам због тога имао непријатности. Председник странке Александар Вучић ми је рекао да има разумевање за моје ставове, али да је на Главном одбору одлука већине обавезујућа.
Да ли вас на неки начин обавезује останак у СНС-у? Да ли бисте, уколико од вас странка то буде тражила, пристали да будете тај линк који Влада покушава да направи ка Србима на Северу?
Много тога зависи од разговора који ћемо имати са државним врхом. Уколико Влада Републике Србије буде инсистирала на томе да ми узмемо учешће у спровођењу ових договара, размислићу о свом даљем ангажовању.
Да ли се креће са припремама за формирање Скупштине АП Косова и Метохије и одмрзавањем 183. одредбе?
Ми смо одавно кренули са припремама, слутећи да ће се нешто лоше десити у Бриселу. Чекали смо да видимо каква је воља наших грађана и да ли они то желе. Одговор је стигао на Сабору одржаном у Косовској Митровици који је окупио 20.000 људи. Скупштина АП Косова и Метохије била би наставак функционисања претходне Скупштине која је радила до 1989. Нико нема права да нам говори о томе да то није у складу са Резолуцијом 1244, нити да оспорава народну вољу, јер не заборавимо да у Уставу пише да су носиоци суверенитета грађани и они могу референдумом да одлуче о свом животу. Срби желе институције државе Србије, а не институције српске заједнице која ће радити по Уставу тзв. Републике Косово.
Како процењујете јединство и спремност Срба са КиМ да издрже у одбрани уставних права и територијалног интегритета?
Срби на КиМ су и 1999. били напуштени од своје државе и препуштени сами себи. И тада смо успели да се организујемо и супротставимо далеко надмоћнијем и бројнијем непријатељу. Преживели смо и март 2004. Сада је степен јединства на највећем нивоу. О томе говори и чињеница да на Сабору у Косовској Митровици није могла да се види ниједна страначка застава. Грађани су свесни чињенице да се сви заједно суочавамо са питањем опстанка. То је оно што нас разликује од уже Србије. И грађани и локална руководства су спремни да истрају у својој борби за очување државе Србије на простору Косова и Метохије. У тој борби ми нећемо штедети ни себе, ни своје породице. Сада нико нема права да се повуче из борбе и дозволи мирну предају Косова.
Да ли постоји начин примене Споразума без сагласности Срба са Космета?
То је апсолутно немогуће. Спровођење зависи само од воље српског народа. Ни досадашњи договори нису могли бити спроведени само из разлога што их Срби са Космета нису прихватали. Ми нисмо прихватили спровођење договора о слободи кретања које подразумева да Срби користе албанске личне карте и дозволе, јер је услов за то био узимање косовског држављанства. Прихватањем овог Споразума из Брисела ми би пристали на све оно што смо до сада одбијали. Коначно постали би Косовари, не више Срби.
Колико је уверљиво објашњење Владе да је алтернатива Споразуму био рат, мањак инвестиција, изолација Србије…?
Једино што би могло да се деси одбијањем Споразума јесте да ЕУ смањи помоћ коју даје Србији, а која је сваке године све мања. Све остало је искључено јер Србија није урадила ништа што би повредило међународно право, никоме није претила, већ се, напротив, залагала за очување своје територије.
Како коментаришете ставове изнете у руским медијима да Срби са Севера представљају битан геополитички фактор у Европи?
Чињеница је да нема решења за статус Косова и Метохије без Срба са Севера, без обзира на то што међународна заједница из све снаге покушава да притисне Србију да пристане. Ми не желимо да будемо полигон за обрачун светских сила. Ми само желимо да народ донесе одлуку о свом животу. Срби желе да буду Срби.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *