Почетна / Интервју / Дивна Љубојевић: Проповед уткана у песму

Дивна Љубојевић: Проповед уткана у песму

Разговарала Наташа Јовановић Фотографије Н. Бабић

У Србији духовна музика се назива, просто пежоративно, црквеном, са укусом неког мемљивог воска старе цркве, без идеје да је та музика живела пре било које данашње, коју називамо уметничком или класичном

Дивна Љубојевић већ више од две деценије са својим хором „Мелόди“ наступа у најпрестижнијим концертним дворанама света, промовишући православну духовну музику и класичну. До сада је одржала око 500 концерата, остављајући без даха публику најразличитијег сензибилитета, као и најзахтевније критичаре. Остали су запамћени међународни пројекти са солистима из Велике Британије, са солистима Базелске опере, као и премијерна извођења вокално-инструменталних дела. Пред заказани концерт у Центру „Сава“ 25. априла, у разговору за „Печат“ Дивна Љубојевић објашњава да духовна музика има два живота, и оба су једнако занимљива и корисна! „Један, зато што службу чини прихватљивом и питком, како људима који су редовно на службама, тако и људима који су први пут у цркви. Други, зато што људе на концертима инспирише на разговор са собом…“

Колико је концертно извођење духовне музике заступљено у Србији?
У неком тренутку, почетком деведесетих година, на музичкој сцени Србије духовна музика је добила на значају који је изгубила током претходног вишедеценијског и планског истеривања вере, традиције, културе, породице и других правих вредности из Србије. Дакле, тих година, духовна музика је враћена на репертоар певачких друштава, и оних чија је дотадашња делатност била представљање Југословенског фолклора, као и хорске музике других традиција. А певачка друштва, везана за цркву, коначно су изашла на концертне сцене! Овај крешендо, зауставља појава прилагођене етно музике, створене да се свиди и замени изворне облике наше музичке традиције – духовну и народну, неупоредиве естетике.

[restrictedarea]

Који пут је морала да прође духовна музика да би од богослужбене постала класична, модерна?
Она је одувек класична, јер је прва! Тај став има западна култура, јер Моцартов „Реквијем“ назива класичном музиком, као и Бетовенову „Мису Солемнис“, Бахове „Пасије“, а грегоријанско појање спаде у стару музику, бас, као и музика ренесансе! Русија је у „Свеноћном бдењу“ и „Литургији“ Рахмањинова видела класичну музику… Дакле, само се код нас у Србији духовна музика назива, просто пежоративно, црквеном, са укусом неког мемљивог воска старе цркве, без идеје да је та музика живела пре било које данашње, коју називамо уметничком или класичном. Чак ни појава првих школованих музичара у Србији, Корнелија Станковића и Мокрањца, који су за нашу духовну музику урадили исто што и Палестрина, Бах, Моцарт и други за западну, данашњим изгубљеним Србима, чак и музички образованима и опредељенима, не говори колико се заблудило у том односу.

Да ли ова музика на концертима губи ону духовну димензију коју даје извођење у цркви?
Управо супротно. Опитно доказано, што се мене тиче! Зашто, питала сам се? Сви смо склони томе да навикнемо на добре и лепе ствари, увек и на сваком месту! Људи који су стално на литургијама и слушају лепо појање, просто забораве на први пут када су се сусрели са њим, и на тадашњи утисак и помоћ коју су од тог певања имали! Мало ко се сети да се сваког јутра, када се пробуди, ресетује, јер могло је бити да не отвори очи, па да почне испочетка живот и да све гледа опет као нешто ново, као шансу да буде бољи, као васкрс старог (јучерашњег) човека! Па у том смислу да сваки пут када чује појање на литургији захвали на том дару. Концерти остављају дужи и дубљи траг, сада видим – логично, јер нису чести и на њих долазе људи који желе да чују нешто несвакидашње, и да се напоје на извору који им није испред куће.

Коме је намењена ваша музика? Да ли људи који не живе литургијским животом могу да прате и осете сву величину духовне музике?
Предност музике у односу на остале видове уметничке комуникације је огромна! Музика, па остали! Дакле, та музика је за све, али апсолутно све обухвата, и нације, генерације, полове, професије, стања духа и душе, не постоји нешто универзалније! Дозволићете ово надахнуће.

Стекли сте звање православног мисионара. Шта данас, у савременом свету, значи православно мисионарење?
Замислите колико је савремени свет извитоперен када срце његове музичке традиције носи печат мисионарства!
Што год значила ова формулација, извесно је да православна духовна музика има неку неодољиву топлину… А добро извођење је бонус! „Мелόди“ и ја је изгледа тако добро изводимо, да смо добили ову престижну титулу мисионара. Наше мисионарење је чак и награђено, и то „Орденом Почајевске иконе Мајке Божје“, али не у матичној нам земљи, него у Украјини!? Орден сам добила за: „Ширење православља појањем.“ Има ли веће среће од сазнања да сте „уловили“ душе у добру мрежу!

Да ли православна духовна музика може да заузме оно место и простор који на Западу припада духовној музици?
Лепо питање за кратак одговор. Предуслов за овај статус је да је сви ми препознамо и прихватимо као своју, као вредну и као извор, безрезервно. Није лако, али је могуће!

Ваша друга вокација је дириговање. Да ли је оно мање захтевно од певања или тек заједно чине целину?
У мом случају, једно не иде без другог!

Заштитни знак православне музике

Концерти, певање на богослужењима, педагошки рад и укупно 18 музичких издања, од којих је осам објављено у земљи, а чак 10 у иностранству, сврставају Дивну у ред највећих мисионара српске, али и византијске, и уопште православне културне баштине. За свој рад Дивна и „Мелόди“ добијали су бројна признања, од награде „Војислав Илић“ „Мелόдима“ као најбољем хору на Међународном фестивалу „Хорови међу фрескама“ (2000), до „Ордена Почајевске иконе Мајке Божје“ којим је Дивну одликовао поглавар Украјинске православне цркве Митрополит Владимир „за проповед Православља појањем“ (2010). Такође, водећи француски магазин за класичну музику „Le Mond De la Musique“ доделио је њеном музичком диску „Lumieres Du Chant Byzantin“ највишу могућу оцену (пет звездица).

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Запљуснути прљавштином турбо фолка и којекаквом квази музиком што хара по српским просторима свјесно занемарујемо нашу изворну и православну духовну музику.Захваљујући нашој прелијепој и још љепшим гласом Дивни Љубојевић имамо прилику да уживамо у свој љепоти те музике и пјевања.Невјероватно колико су људи широм планете без обзира на вјеру и нацију одушевљени њеним пјевањем и њеним гласом и слажу се да је то јединствен и риједак глас просто дар од Бога.Из тих разлога треба јој посветити више простора у средствима јавног информисања да се више чује о њој јер колико знамо већина људи је сазнала о њој преко ју туба што није довољно.




    0



    0
    • Slavica, СРБИЈА; БЕОГРАД

      У праву сте Миле, божанствен глас , БОЖАНСТВЕНА ПРАВОСЛАВНА ДУХОВНА МУЗИКА………….за смиреноумље и позитивне мисли и ставове у животу…………Дивна је јединствена…………….




      0



      0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *