Почетна / Економија / Ћутање је неприхватљиво

Ћутање је неприхватљиво

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Кафкијански заплет немуштих и вешто избегнутих одговора дочекује грађане који трагом Одредби члана 74. Устава Републике Србије (дефинишу да свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању) покушају да поставе понеко важно питање

У граду Архусу (Данска), на IV конференцији „Животна средина за Европу“ (25. јуна 1998. године) усвојена је Архуска конвенција, а Народна скупштина Републике Србије усвојила је Закон о потврђивању Конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине. Одредбама члана 74. Устава Републике Србије дефинисано је да свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању. „Као међународни инструмент заштите животне средине, ова конвенција садржи три групе правила која се односе на: право грађана на доступност информација; право грађана да учествују у доношењу одлука о животној средини; права на правну заштиту у случају када су претходна два права повређена.“

ПИСМО – ВАПАЈ И ОДГОВОР Све планетарне конвенције, укључујући „Агенду 21“, писане су сличним благоглагољивим језиком – који никог ни на шта не обавезује, али учвршћује поверење у систем. Међу охрабреним грађанима који су се обратили институцијама, позивајући се на Архуска и остала „права“, нашла се и др Милица Томашевић (биолог и еколог, запослен у Институту за физику, у лабораторији за физику околине). Она је октобра 2012. послала писмо -тужбалицу-вапај Председништву Републике Србије, под насловом „Зауставите геноцид над Србијом запрашивањем из ваздуха“.
Из канцеларије за контакт с јавношћу стигао је одговор (јануара 2013) са исцрпним информацијама о мрежи институција у Србији задужених за бригу о безбедности – укључујући и наведене опасности од ХААРП система, ђубрива набијеног тешким и радиоактивним елементима, као и за бригу о продаји извора воде и других ресурса. Из обједињеног одговора надлежних – и оних који то нису – наводимо најважније делове:
Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација обавештава грађанство да „није утврђено да постоје питања из његовог делокруга рада.“
Министарство здравља тврди да „није надлежно ни по једној од активности које су наведене као проблематичне.“
Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања се ограђује од одговорности констатацијом да „не располаже подацима ни информацијама које би указивале или потврдиле наводе о загађености земљишта на које упућује др Милица Томашевић. Да би се наводи проверили потребно је извршити детаљна испитивања, узорковање земљишта и лабораторијске анализе што изискује време, временске услове и материјална средства… Уколико се сматра потребним да се истраживања обаве, Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања је спремно да укључи део истраживања који се односи на земљиште.“

[restrictedarea] Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде фокусирало се на проблем ГМО: „Законом о генетички модификованим организмима (‚Службени лист‘ 41/09), утврђена је забрана комерцијалног гајења ГМО и стављање у промет ГМО и производа од ГМО на територији Републике Србије.“ Следи исцрпна информација о процедури везаној за надзор усева и пошиљки из иностранства, али без коментара о спорним прелетима и утицају аеросола на земљиште, воду и шуме.
Управа за заштиту биља остаје на терену ГМО, тврдећи да „нема информације, односно не располаже подацима да авиони који прелећу ваздушни простор Републике Србије у својим издувним гасовима садрже ГМО.“ А за озбиљнију анализу садржаја вештачких облака „требало би проширити активности у вези са проценом анализе догађаја који су уочени, како би се идентификовали параметри који могу бити фактори ризика, као што су институционални, финансијски, технички, оперативни, здравствени, еколошки и други, а све у циљу превазилажења постојећег стања, као и ради превенције.“

НЕМА ЛОЗИНКЕ ЧУВАРА ЗАМКА Др Томашевић је добила и низ исцрпних правно-техничких информација о уредбама, законима и допунама истих, уз опис делатности министарстава, агенција и самосталних регулаторних организација. Рекли бисмо: ИМА НАДЕ.
Појавио се само један мали проблем: др Томашевић из поменутог писма није могла да закључи на која врата би требало да закуца, с којим аргументима да наступи и коју лозинку да изговори, уколико жели да одобровољи чуваре Замка да је пусте унутра. Овај кафкијански заплет довео је грађанку Томашевић у идентичну позицију из које господин К до краја романа није могао да се извуче. Чекајући расплет сопствене драме, јавност у Србији ће морати да се задовољи одговором Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, Сектор за контролу и надзор, на питање постављено у вези са ХААРП-ом и кемтрејлсима:
„Министарство не располаже подацима у оквиру својих прописаних надлежности, да је на територији РС инсталиран антенски систем ХААРП. У конкретном случају, на основу извршеног инспекцијског надзора у оквиру прописаних надлежности, од стране Републичке инспекције за заштиту животне средине и инспекције за заштиту животне средине Секретаријата за заштиту животне средине Града Београда, у селу Бељина код Барајева, у којем је наводно инсталиран антенски систем ХААРП, није утврђено постојање таквог система. Питања која се односе на метеоролошке утицаје и здравље људи су питања за институције које се баве научноистраживачким радом у тим областима, од којих се очекује да пруже одговоре на могуће штетне последице антенског система ХААРП.“ А што се тиче ваздуха: „Министарство у оквиру својих прописаних надлежности не поседује податке о наводном тровању из ваздуха металним оксидима. Такође вас обавештавамо да Агенција за заштиту животне средине врши мониторинг квалитета ваздуха преко 40 аутоматских мерних станица, које дају податке о хемијским и прашкастим материјама и за сада нису уочене концентрације хемијских елемената… Министарство ће, као и до сада, у случајевима када постоји сумња да је угрожена животна средина, предузети прописане мере у оквиру прописаних надлежности и о томе ће благовремено информисати јавност“ (у потпису проф. др Зорана Михајловић).
Мирно спавај Србијо, у Замку је све под контролом, надлежне институције су будне, а чиновници благонаклони и приљежни. Ни у селу које окружује Замак нико се није побунио: гроф Клам их повремено обиђе, али га се сви клоне. Чиновници с којима се сусреће господин К обучени су да не дају директне одговоре, упућујући жртву на све замршенију мрежу „информативних“ пунктова, на којима добијају све компликованија објашњења о судбини „предмета“. Језик којим се служе осмишљен је тако да господин К сачува наду у могућност повољног исхода, што га чини пасивним, стрпљивим и послушним. Наду и поверење у систем жртва не сме да изгуби, као што ни Јозеф К, у „Процесу“, није изгубио наду да ће га сечиво ножа мимоићи. Кафка је целог живота покушавао да пронађе одговор на основно питање које га је мучило: због чега су људи до те мере пасивни да свој живот препуштају контролорима?

НЕОЧЕКИВАНА ПОМОЋ ИЗ ЕУ И док се у Србији умножавају питања без одговора, неочекивана подршка нашим екоактивистима стиже из ЕУ. Европски парламент у Бриселу омогућио је одржавање скупа под називом „ПОЗАДИНА ТЕОРИЈЕ О МОДИФИКАЦИЈИ КЛИМЕ – грађанско друштво против геоинжењеринга“. Конференција ће се одржати 8. и 9. марта, на иницијативу организација окупљених око интернационалне платформе Skyguards („Чувари неба“), у сарадњи са Alternative-Political Laboratory, уз подршку парламентарних група The Greens | European Free Alliance and Alliance of Liberals i Democrats for Europe. Своје аргументе против геоинжењеринга износиће угледни научници, уметници, политичари и новинари истраживачи из Аустрије, Белгије, са Кипра, из Француске, Србије, Холандије, Шпаније, Шведске, Немачке, Грчке, Италије, Енглеске и Украјине. Из САД-а долази Мајкл Марфи, редитељ култног филма „Чиме нас то забога прскају?“ („What in The World Are They Spraying?“), са својим новим филмом „Зашто нас забога прскају?“
Учесници ће покренути питање игнорисања Резолуције Европског парламента усвојене 14. јануара 1999, „упркос чињеници што је садржала захтев за спровођење детаљне истраге у вези са војним експериментима у атмосфери, упркос чињеници што се инсистира на потреби заштите становништва, јавног здравља и природне средине, упркос чињеници да је наглашена потреба да се омогући грађанима да сазнају сврху, обим и значење експеримента који се спроводи над њиховим главама.“
У тексту најаве конференције организатори закључују да „никакве мере на расветљавању ових активности до сада нису предузете, чак и поред доказа да је Земљина атмосфера постала место за извођење експеримената који угрожавају здравље становништва: посипањем тајних аеросол супстанци непознатог састава и нејасне сврхе, упркос чињеници да се изводе све софистициранија војна истраживања непоштујући принципе најелементарније предострожности; упркос чињеници да су нови системи наоружања фокусирани на војну употребу јоносфере и горњих делова атмосфере (као што је случај са пројектом ХААРП ).“
Упозорење ће бити прослеђено Председништву Европског парламента на разматрање, ради отварања јавне расправе, у коју би морало бити укључено грађанско друштво. Организатори подсећају да је „за оне који немо саучествују у прикривању ове изузетно озбиљне малверзације, предвиђена кривична одговорност. Ћутање је неприхватљиво!“

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *