Почетна / Свет / Браудеров списак

Браудеров списак

за „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Москва је одговорила истом мером Вашингтону на усвајање списка којим се санкционише 18 руских држављана, али се поставља питање – зашто су пре адвоката Сергеја Магнитског умрли његови сарадници?

Дуго најављивани „рат спискова“ између Вашингтона и Москве је почео. Најпре су Американци, прошлог петка, објавили „списак Магнитског“ на којем се налазе имена 18 руских држављана, углавном бивших и садашњих државних чиновника, којима ће да буде забрањен улаз на територију САД-а и замрзнута финансијска средства, ако их имају у америчким банкама. Само дан касније, у суботу, 13. априла, Русија је одговорила симетрично, и на свој „списак Гвантанамо“ уврстила такође 18 Американаца, према којима ће применити идентичне мере. С обзиром на то да се на оба списка налазе имена широј јавности углавном потпуно непознатих људи, и да је мало вероватно да неко од њих поседује имовину или жели да путује у САД, односно Русију, поставља се питање – каква је уопште сврха оваквих закона и спискова? И зашто се највиши државни органи обе земље, а посебно САД-а, већ месецима баве овом темом? Да ли постоје, и какви, широј јавности мање видљиви процеси, где су московски правник Сергеј Магнитски и његова трагична смрт само врх леденог брега? И, каква је у свему томе улога мистериозног власника инвестиционог фонда „Хермитеџ капитал“, британског држављанина Вилијема Браудера, за кога је Магнитски радио?

РАТ СПИСКОВИМА На америчком списку, који је обелоданило Министарство финансија САД-а, због наводне умешаности у смрт Магнитског уписана су следећа имена: бивши истражитељ Истражног одељења Павел Карпов (који је истраживао утају пореза Магнитског), старији саветник Министарства правде Олег Логунов, бивши начелник московског затвора „Бутирка“ (у којем је Магнитски „лежао“ скоро годину дана) Дмитриј Комнов, судије московског Тверског суда (који је водио процес) Алексеј Криворучко, Сергеј Подопригоров, Јелена Сташина и Светлана Ухнаљова; шефови московских пореских инспекција Олга Степанова и Јелена Химина, заменик шефа Управе за борбу против пореског криминала Артјом Кузњецов, заменик шефа Управе за надзор за расветљавање посебно важних дела Генералног тужилаштва РФ Андреј Печогин, начелник московског затвора „Матроскаја тишина“ (у чијој болници је Магнитски преминуо под чудним околностима 16. новембра 2009. године) Иван Прокопенко, истражитељ Олег Сиљченко, припадници МУП РФ Дмитриј Толчински и Алексеј Дроганов, заменик начелника одељења Истражног комитета при МУП РФ Наталија Виноградова, припадник пука Управе за обезбеђење приватне имовине МУП-а Чеченије Леча Богатирјов и бизнисмен Казбек Дукузов.

[restrictedarea] Руси су одговорили истом мером. МИП РФ објавио је већ следећег дана списак од 18 Американаца којима се забрањује улазак у Русију. Како саопштава МИП, на руском списку су имена лица одговорних за мучења у специјалном логору „Гвантанамо“ на Куби, као и особе умешане у кршења права и слобода руских држављана у иностранству. А портпарол МИП-а Александар Лукашевич тим поводом је изјавио: „Са жаљењем констатујемо да је америчка страна, следећи ставове из апсурдног ‚Закона Магнитског‘, објавила имена грађана Русије против којих се уводе визне и финансијске санкције. Наша принципијелна оцена овог непријатељског корака добро је позната – под притиском русофобски настројених чланова Конгреса САД-а нанесен је снажан ударац билатералним односима и узајамном поверењу. Рат списковима није наш избор, али ми немамо права да не одговоримо на отворену уцену. Време је већ да политичари у Вашингтону схвате да је, са таквом земљом каква је Русија, бесперспективно градити односе у духу менторства и отвореног диктата.“
На руској листи су амерички држављани: шеф Кабинета (2005-2008) потпредседника САД-а Дика Чејнија Дејвид Едингтон, правни саветник Министарства правде Џон Ју, командант базе Ратне морнарице САД-а у Гвантанаму (2002-2003) Џефри Милер, командант ове базе у периоду 2010-2012 Џефри Харбисон, судија окружног суда јужног округа државе Њујорк Џед Рекоф, федерални тужилац јужног округа државе Њујорк Притиндер Бхарара, бивши федерални тужилац јужног округа државе Њујорк Мајкл Гарсија, заменици федералног тужиоца јужног округа државе Њујорк Бренден Мекгвајер, Енџен Сахни, Кристијан Евердел и Џена Дебс; истражитељи Кристофер Левин и Мајкл Розенсафт, старији специјални агенти Управе за сузбијање дроге Луис Милионе и Сем Гаје, специјални агенти Управе за сузбијање дроге Роберт Захаријасевич и Дерек Одни, као и агент ФБИ Грегори Колмен. Из састава овог списка види се да су Руси водили рачуна о реципроцитету, не само по броју, већ и по функцијама санкционисаних лица.

„ХЕРМИТЕЏ“ ПРЕВАРА Званично, све је започело 2007, када су руски државни органи покренули проверу британског инвестиционог фонда „Хермитеџ капитал“, под сумњом за утају пореза. А завршило се 2009, када је финансијски одитор „Хермитеџ капитала“ Сергеј Магнитски умро у затворској болници због, како је саопштено, „срчане инсуфицијенције“. Према тврдњама „бранитеља људских права“, Магнитски је ухапшен када је открио проневеру из државног буџета у износу од 5,4 милијарди рубаља. Магнитски је тврдио да је организована група полицајаца и државних чиновника – од којих су многи сада на америчком списку – злоупотребом службеног положаја запленила печате и оснивачка документа фирме под контролом „Хермитеџа“. А затим фирму пререгистровала и извршила повраћај пореза у износу од 5,4 милијарде рубаља, односно 230 милиона долара, за колико је оштећен буџет Русије. На челу те групе, како тврди власник „Хермитеџа“ Вилијем Браудер, био је Павел Карпов, првопласирани на „списку Магнитског“. Због ове тврдње, иначе, Карпов је тужио Браудера пред лондонским судом.
За западно јавно мњење ова прича „пије воду“, тим пре што се савршено уклапа у брижљиво неговане стереотипе о руској корупцији, „добрим и лошим момцима“. Међутим, када се клупко мало више одмота, назиру се знатно шире димензије овог случаја. Вашингтон „саветује“ Русији да спроведе детаљну истрагу „случаја Магнитски“, али то звучи прилично цинично, јер се та истрага непрекидно води, додуше на начин који Американцима нимало не прија. У оквиру ове истраге смењено је неколико руских функционера из сектора за извршење заводских санкција, али Русија одбија оптужбе западних институција за људска права које тврде да је Магнитски заправо „убијен од батина“. Судско процесуирање „случаја Магнитски“ не само што се није завршило, већ се оно тек захуктава, што је засметало и некадашњем налогодавцу Магнитског, Вилијему Браудеру – који се буни по западним медијима (лондонски „Тајмс“) како „чак ни у најгорим временима стаљинистичких репресија нису судили мртвацима“. Ту је Британац у праву, јер ни сада не суде Магнитском, већ лично Браудеру.
Овај случај је у свом коментару на државној телевизији, пре неколико недеља, детаљно анализирао познати руски новинар Михаил Леонтјев. Када се цела прича сагледа из тог угла, ствари постају бар мало јасније – а посебно да Магнитски није био никаква „невина овчица“, већ важан играч у служби много опаснијег Браудера. Вилијам Браудер је унук Ерла Браудера, шефа Комунистичке партије САД-а из Стаљиновог времена. Истина, Браудер је 1945. покушао да распусти КП САД, а затим сведочио против својих другова пред Комисијом сенатора Џозефа Мекартија, због које су многим Американцима одузета грађанска права. И Вилијем је пошао дединим стопама. Почетком деведесетих година долази у Русију, међу стотинама западних агената који су јефтино куповали обесцењена велика руска предузећа. Заједно са бразилско-либанским јеврејским банкаром Едмондом Сафром 1996. оснива „Хермитеџ капитал“ и почиње да купује акције највећих руских компанија, као што су „Сургутњефтгаз“, „Сиданко“, „Трансњефт“, „Сбербанк“, РАО ЕЕС (руска електропривреда)… Како се и сам Браудер хвалио, ускоро је постао трећи највећи инвестициони фонд у Русији, са обимом инвестиција од 4,5 милијарди долара. Да ли су тачне тврдње да су Браудер и Сафра, преко Сафрине швајцарске банке „Republic National Bank of New York“ и тадашњег заменика министра финансија Михаила Касјанова (а каснијег премијера), 1998. преусмерили кредит ММФ-а Русији у износу од 4,7 милијарди долара и да тај новац никада није стигао до руског буџета? Да ли су то „Браудерове милијарде“?
Његов главни циљ био је „Газпром“, односно куповина акција руског гиганта у интересу страних наручилаца. То и јесте шема која највише интересује руске истражне органе. С обзиром на то да је „Газпром“ тада био драстично обесцењен, странцима је било забрањено да купују његове акције. Улога Браудера и његових саучесника била је да фирме које оснивају странци представљају као руске, и преко њих купују деонице „Газпрома“. Управо за такве шеме неопходни су били људи попут Магнитског. Размере ове преваре постају јасније ако се зна да је данашња тржишна вредност „Газпрома“ између 150 и 200 милијарди долара! Колико је у томе Браудер успео, сведочи и то што је ушао и у Савет директора „Газпрома“, добијајући приступ стратешким информацијама. И то му је било мало, па је захтевао да „Газпром“ нагло повећа цене гаса за становништво, што је тада била можда и једина полуга државе за одржавање социјалног мира. У исто време, под мистериозним околностима, у подметнутом пожару 1999. гине његов партнер Сафра, па Браудер постаје једини власник „Хермитеџа“.

ОПАСНИ БРАУДЕР Са доласком Владимира Путина, 2000. године, Браудер губи место у Савету директора „Газпрома“. На његово место долази Борис Фјодоров, бивши министар финансија (шеф Одељења за иностране кредите тада је био управо Михаил Касјанов), и каснији потпредседник руске владе и шеф Пореске службе РФ, који Браудера директно прозива да је „лопов“. Од 2005, пошто је Путин најурио Касјанова са места премијера, Браудеру бива забрањен улазак у Русију, а од 2007. почињу истражне радње против „Хермитеџа“ због утаје пореза. Браудер распродаје активе у Русији и пребацује бизнис на Блиски исток, истовремено повлачећи из Москве своје сараднике (сведоке и саучеснике) и чланове њихових породица. Све, осим једног, Магнитског. Како тврди Леонтјев – правог аутора свих Браудерових махинација.
Адвокат је ухапшен 24. новембра 2008, а после непуних годину дана проведених у притвору преминуо је због „срчане инсуфицијенције“, односно неадекватног лечења, како је показала истрага. Али, није он једини Браудеров сарадник кога је задесила таква судбина. Октобра 2007, када су почеле истраге над „Хермитеџом“, од „срчане инсуфицијенције“ страда и извесни Октај Гасанов, који је био задужен да обезбеди Магнитском неопходна документа (укључујући и фалсификована) за регистрацију фирми. На пролеће 2008. због тровања алкохолом отказује јетра Валерија Курочкина, номиналног власника једне од лажних фирми из схеме Магнитског. У јесен исте године, на једном градилишту доживљава срчани удар, пада са велике висине и гине банкар Семјон Коробејњиков. Према незваничној верзији, управо он и Магнитски извршили су поменути повраћај пореза од 5,4 милијарди рубаља, а банкаров задатак био је да тај новац опере и пребаци у иностранство. Одмах затим, децембра 2008, од можданог удара у Лондону страда и 50-годишњи Борис Фјодоров, који је заменио Браудера у Савету директора „Газпрома“ и који је био упознат са аферама мистериозног Британца.
„Ко сте ви, мистер Браудер? Човек око кога, као муве, умиру сви који су превише знали или су једноставно сметали?“, пита Леонтјев у ударном термину руског националног дневника: „Британски држављанин способан да натера Америку да усвоји антируски закон? Да ли је све то изводљиво за једног баналног међународног финансијског авантуристу? Тајне службе традиционално користе отрове. Савремени препарати који маскирају своје дејство ненасилним узроцима смрти – инфаркт, мождани удар итд – убијају неколико дана после примене, када је хемијска супстанца већ избачена из организма. Конкретно, у специјалним службама САД-а је популаран сакситоксин, отров који се добија од морских мекушаца, чији се трагови не откривају никаквом хемијском експертизом. Нико и никад није успео да открије трагове таквих специјалних препарата. Међутим, сасвим је реално пронаћи трагове криминала под дебелим слојем политичке демагогије. То јест, не постоји никакав судски процес ‚покојника Магнитског‘. Али, постоји процес сасвим живог Браудера, и постоји ‚Браудеров списак‘. А на њему су све сами покојници.“
Сва ова питања апсолутно су сакривена од светске јавности. На површини је само лик Сергеја Магнитског и објашњење да је умро у руском затвору, када је разоткрио „корупцију руске полиције“. Нико се, међутим, не пита одакле Браудеру и Магнитском инвестициони фонд од 4,5 милијарди долара, и чији је то новац? Како је могуће да су они годинама готово неометано кршили закон, и ко их је штитио? Да ли су то исти они који су донели закон и списак Магнитског? И да ли се уклапа у елементарну логику идеја да је Магнитски, који је био мозак свих тих операција, наједном постао борац против корупције светског гласа? Где чак и градоначелник Лондона Борис Џонсон жели његовим именом да назове једну зграду у британској престоници, као што је већ имају Нелсон Мендела и академик Андреј Сахаров. Пошто је о овом „храбром адвокату“ већ снимљен документарни филм, следеће је на реду холивудско остварење о његовој херојској борби против корупције и Путина. Сценарио је исписан још пре неколико година, када је сачињен и прави „списак Магнитског“ – на чијем се челу налази руски председник.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *