Богољуб Бјелица (1956-2013)

Пише Влада Кршљанин

Председник Удружења „Слобода“ током Милошевићеве хашке епопеје остао је запамћен као један од најдоследнијих и најбескомпромиснијих заступника „тврде“ патриотске линије у СПС-у

Богољуб Бјелица, један од најближих сарадника Слободана Милошевића и председник Удружења „Слобода“ током Милошевићеве хашке епопеје, преминуо је 28. марта 2013. у Београду, у 57. години, после дуге и тешке болести.
Бјелица је рођен 1956. године у Врбасу. Радну каријеру је почео као правник у војној индустрији. Учествовао је у масовним народним протестима крајем осамдесетих, који су довели до учвршћења државности Србије, успона Слободана Милошевића и стварања Социјалистичке партије Србије. Политичку каријеру је започео у СПС Панчево. Са места председника СО Панчево 1993. је изабран за министра за Србе ван Србије, а 1995. за заменика савезног министра одбране. Током НАТО агресије био је помоћник начелника Управе за морал ВЈ.
Изабран је за члана ГО СПС на 4. конгресу у фебруару 2000. године. После петооктобарског пуча предводио је групу функционера и активиста СПС који су бранили живот, породицу и дом Слободана Милошевића, због чега је ухапшен одмах после хапшења Милошевића, али је после вишенедељног штрајка глађу пуштен из притвора. Судски процес против ове групе окончан је тек пре два дана (после 12 година) ослобађајућом пресудом за све учеснике. Пресудом није формално обухваћен и сам Бјелица јер је нешто раније процес против њега, због његове тешке болести, раздвојен.
Због неактивности руководства СПС поводом хашког процеса, Милошевић га је поставио за председника Удружења „Слобода“, односно националног комитета за своју одбрану. Бјелица је на том месту самопрегорно остао све до убиства Милошевића у Хагу, доживљавајући још једно политичко хапшење и вишенедељни притвор (у акцији „Сабља“ 2003). У последњем, неуспелом покушају да поврати свој утицај у СПС, Слободан Милошевић га је, крајем 2002, поставио за свог заменика на челу СПС (после Живадина Јовановића и Мирка Марјановића). Међутим, већ у јануару 2003. године, 6. конгрес СПС је окончан избором Дачића за председника Главног одбора, искључењем Бјелице и већине блиских Милошевићевих сарадника из свих органа странке и свођењем Милошевићеве функције председника на почасну. Ипак, 2006, на челу одбора за сахрану Слободана Милошевића, по жељи породице, нашли су се заједно Богољуб Бјелица, као председник „Слободе“ и Милорад Вучелић, као потпредседник СПС.
После Милошевићеве смрти, Бјелица је покушао да настави његову политичку линију оснивањем Социјалистичке партије слободе 2007. Републичка изборна комисија није одобрила учешће ове партије на изборима 2008, а после доношења новог Закона о политичким странкама, партија није успела да се пререгиструје и престала је да постоји. То се поклопило и са тешком болешћу Богољуба Бјелице, којој је неколико година, све до данас, одолевао.
Бјелица ће остати запамћен као један од најдоследнијих и најбескомпромиснијих заступника „тврде“ патриотске линије у СПС и државним органима, противник корупције и криминала, спреман да у тешко време ратова и одбране слободе и достојанства Србије обавља и најтеже задатке, ризикујући и свој живот.
Богољуб Бјелица је сахрањен 30. марта у Добановцима. Испратило га је око 300 другова, поштовалаца и пријатеља из целе земље. Над гробом, у име сабораца из Социјалистичке партије слободе, говорио је адвокат Драгољуб Томашевић, а од Богољуба су се опростили и представници генерације студената Правног факултета из Приштине, братства Бјелица и породице. Ниједна новинска агенција није пренела вест о смрти Богољуба Бјелице. Сахрани су уредно и ћутљиво присуствовала три официра из Министарства одбране. Војних почасти бившем заменику министра одбране није било. Пре сахране, над отвореним ковчегом, одржано је опело у цркви у Добановцима. Свештеник је у свом опроштајном говору рекао да се неколико година дружио са Богољубом и дивио његовим људским квалитетима. Супруга и кћи Богољубове су га замолили да 28. марта дође из Добановаца у њихов стан у Београду и причести Богољуба, који је био у постељи. После причешћа, њих двојица су поразговарали, чак попили и по чашу вина. А онда је Богољуб рекао: „А сада ћу ја да заспим.“ И – уснуо вечним сном у Господу. Тврдокорни социјалиста Богољуб Бјелица нам је и својим овоземаљским животом и његовим крајем упутио поруку да су оданост отаџбини, социјална правда и православна вера – једно. И да ово набројано јесте – српска суштина.

4 коментара

  1. Avatar

    Patriotima Neka je laka crna zemlja, i zivjela Srbija! Vjecna mu pamja!

  2. Avatar

    Vrlo me je neprijatno iznenadila ova tuzna vest,o preranoj smrti gospodina Bjelice.
    Zelim da njegovoj porodici,rodbini i prijateljima,izrazim najiskrenije saucesce u tako velikom bolu.
    Licno se nismo poznavali,ali kao da jesmo,jer je moj otac bio saradnik u udruzenju “Sloboda”,i njegov iskreni prijatelj.
    Nebrojeno puta ga je spomenu kao druga,patriotu i cestitog coveka.”Milosevic ga voli doboga”,rekao bi moj otac o Bjelici…

    Pogodila me je ova tuzna vest,jer me je potsetila i na moga oca i na vreme nade i zajednicke teznje da se odbranom Slobodana Mlosevica,odbrani Srbija i srpski narod.

    NI JEDAN NAROD BIVSE JUGOSLAVIJE NIJE SE ODREKAO SVOGA VODJE,A SRBI SU SE ODREKLI SLOBODANA MILOSEVICA.I tako nam se i vraca.

    Moram reci,da kada je pre skoro dve godine ,preminuo moj dobri otac,na njegovom zadnjem ispracaju je bio,upravo gospodin Krsljanin,autor gornjeg fantasticnog teksta…kada smo se upoznali i kratko popricali.Sta reci za takav gest?

    Gospodin Vladimir Krsljanin,veliki covek,srpski patriota,
    intelektualac,politicar i diplomata…neka zna da sam njegov postovalac i sledbenik,bez rezerve i zauvek.
    To je najmanje,sto mogu da kazem.
    Prvi moj dolazak u Beograd,iskoristicu da ga eventualno vidim i ispoljim bar deo zahvalnosti,koju osecam prema njemu.Hvala mu.

    • Avatar

      Imala sam cast upoznati,gospodina,Bjelicu,razgovarati o predsedniku Miloševiću,o partiji,koju su,preuzeli,najmanje zaslužni.Imao je,želju i,viziju,da ta partija ide ideološkim putem,da bude radnička sa svim atributima,socijalističkog i patriotskog.Pokušao je,reći svoje mišljenje,u našem S .PS-ali nisu hteli ni slušati u S.M.Oni su bili daleko,od izvornog S.P.S-aPomoću Slobine partije,zauzimali su nezaslužena mesta.Ambiciozni,pohlepni,željni,da nose Armani odela,voze dobra kola i niz privelegija.Đukićka,kao svako bez morala.hvali se,brojem cipela,dok mnogi gladuju.Bjelica,kao moralan čovek,nebi postupio tako.Slava mu i hvala,za ono što je činio za Slobu.Ponosna sam što sam ga poznavala.Večni mu mir,zasjaće jednom i njegovo ime,zasluženim sjajem.Delim iskreni bol sa porodicom iSlobodom”Veliki čovek,velikih dela!Njegovim odlaskom,Srbija mnogo izgubila.Pored Slobe,upisao se u knjigu besmrtnih.Čuvaćemo,sećanje na tog divnog čoveka!

  3. Avatar

    Izuzetno čestit i moralan čovek. Veliki rodoljub i patriota

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *