Почетна / Свет / Америчке рибе у руском лонцу

Америчке рибе у руском лонцу

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Применом новог законодавства биће значајно сузбијен утицај страних агентура и центара моћи у Русији, и истовремено подстакнут рад домаћих организација које промовишу националне вредности и културу

Само недељу дана после почетка „чешљања“ невладиног сектора који већ деценијама неометано делује у Русији, председник Владимир Путин издао је нову директиву: издвојити из државног буџета 2,32 милијарде рубаља за подршку НВО које реализују друштвено значајне пројекте и учествују у развоју институција грађанског друштва. Другим речима, док организације које се ослањају на спољну материјалну и техничку помоћ, а изнутра раде и утичу на креирање политичке сцене и подстичу незадовољство народних маса, могу да очекују даље контроле и провере финансијског пословања, руски НВО сектор који не зависи од иностраних влада добиће државну помоћ за своје пројекте у износу од преко 58 милиона евра. Као што се и претпостављало, у „Закону Диме Јаковљева“ (којим Русија одговара Вашингтону на санкције садржане у „Закону Магнитског“) – по америчку страну најболнији је део који се тиче потпуне забране рада и заплене имовине „невладиним“ организацијама које се финансирају из САД-а („Печат“ бр. 249).

ВЕШТИЦА И ЛОВ На тај начин, применом „антиреволуционарног“ законодавства решаваће се два горућа проблема (не само) руског друштва: биће значајно сузбијен утицај страних агентура и центара моћи, и истовремено подстакнут рад домаћих организација које промовишу националне вредности и културу. Овај двоструки процес постаје већ на први поглед јаснији, када се упореде називи невладиних организација које ће добити подстицај из државног буџета, насупрот онима које ће, уколико се докажу кршења закона, бити подвргнуте санкцијама. Међу онима из прве групе су: Институт проблема грађанског друштва, Национални добротворни фонд, Руски савез омладине, Лига здравља нације, Друштво „Знање Русије“, Институт социјално-економских и политичких истраживања… Док су, са друге стране, НВО финансиране из иностранства, означене термином „инострани агенти“, међу којима су и познате западне структуре попут „Транспаренси интернешенел“, „Амнести интернешенел“, Московске Хелсиншке групе, Фондација „Конрад Аденауер“ и „Фридрих Еберт“, али и наменски стварани Покрет „За људска права“, „Меморијал“, „Глас“, и друге организације које се, како су приметили руски експерти, баве делатношћу дефинисаном као „заштита људских права и контрола власти“.

[restrictedarea] Под лупом државних органа наћи ће се око 5.000 невладиних организација. То, можда, и није превише, ако се зна да је, према извештају Фонда за развој грађанског друштва, у регистру Министарства правде РФ убележено тачно 405.720 НВО, од којих 221.073 и даље има статус активних. А у оквиру овог броја, 192.956 „невладиних“ организација припада такозваном цивилном сектору и у њима ради армија од 828.000 људи. Тако постају много јасније застрашујуће размере невидљиве мреже којом су западне централе прекриле Русију. Као и Путинова одлучност да таквој пракси, коју је увео још Михаил Горбачов средином осамдесетих година, стане на пут. Јер, док западне земље строго чувају свој јавни и социјални простор, па легални инострани агенти и лобисти не могу своје информације да пласирају ни под комерцијалним условима, дотле подразумевају да њиховом утицају врата целог света морају да буду широм отворена!
Тако би требало тумачити и реакцију Викторије Нуланд, портпарола америчког Стејт департмента, која је легитимну проверу делатности западних НВО у Русији назвала „ловом на вештице“. „САД су изузетно забринуте беспрецедентним таласом контрола невладиних организација по целој Русији, укључујући религиозне и образовне организације. Стиче се утисак да су ове контроле усмерене на то да ометају делатност грађанских активиста у целој земљи“, оценила је Нуланд. И, бар делимично, била у праву. Јер, ове „беспрецедентне контроле“ и јесу усмерене на то да ометају делатност „иностраних агената“, како су по руским законима означена лица која за рачун страних влада утичу на политичке и друге процесе у земљи. За почетак „ометање“, а убрзо ће да уследе и одузимања дозвола за рад, по истом рецепту како се то догодило са кровном институцијом америчког утицаја у целом свету Ју-Ес-Ејдом, којем је јесенас дат рок од две недеље да напусти Русију.
На изјаву Нуландове реаговало је руско Министарство иностраних послова, односно портпарол Александар Лукашевич, који је рекао да су „покушаји америчког утицаја на унутрашње процесе у Русији осуђени на неуспех“, а намеру САД-а да настави финансирање руских НВО преко посредника у трећим земљама, заобилазећи руско законодавство, назвао „неприкривеним мешањем у унутрашње послове“. „Фактички се ради о директном подстрекивању појединих невладиних и друштвених структура да крше законске норме које се тичу делатности непрофитних организација на територији Русије“, истакао је Лукашевич. Осим Американаца, на инспекцијске контроле цивилног сектора претходних дана реаговали су и званичници Француске и Немачке.
Због чега владе других држава тако бурно реагују? Да ли на тај начин признају да хиљаде „невладиних“ организација у Русији имају директну везу са њима? У том случају, поставља се питање: које циљеве и задатке стране владе постављају пред руски НВО сектор?

ГРАЂАНСКА ФЕДЕРАЦИЈА Члан Савета за људска права председника РФ Игор Борисов нема дилему. „Американци током последњих 20 година имају огромну жељу да се активно мешају у унутрашњополитичке процесе суверених држава. Да непосредно руководе конкретним процесима, пре свега политичким“, каже Борисов. Један од првих који је осетио оштрицу руских – за сада само истражних – органа, јесте шеф Покрета за људска права Лав Пономарјов, један од најистакнутијих учесника антипутинских протеста. С обзиром на то да је Пономарјов истовремено на челу три НВО, против њега су покренута три прекршајна поступка због одбијања да тужилаштву преда документацију и омогући спровођење истраге. Тако се показало да борци за „заштиту права“ сами не признају ни право, ни законе државе за чију се добробит, наводно, боре. И, када Борисов каже да су Американци забринути да ће „сада добити мало по прстима“, случај Пономарјова, једног од најгрлатијих проамеричких активиста, то на најбољи начин и потврђује.
Главни страх који се сада увукао међу „борце за људска права“ и њихове менторе – јесте да им истражитељи не пронађу амерички новац. У том случају, осим затварања организације и заплене њене имовине, за физичка лица следи новчана казна од 100 до 10.000 долара, као и затворска у трајању до две године. Суочени са овако невеселом перспективом, главни НВО активисти предузимају разне кораке да би, како они кажу, „заобишли закон“. Пономарјов и шеф Московске Хелсиншке групе, 86-годишња Људмила Алексејева, написали су писмо америчком председнику Бараку Обами. Они траже подршку јер не желе да се региструју као „инострани агенти“, и рачунају да ће галамом ипак застрашити Кремљ. А неки, попут Павла Чикова из асоцијације „Агора“, покушавају са другим триком: да организације попут његове, које се баве „контролом власти“, не буду сврстане у категорију оних које утичу на политичке процесе.
Трећа група покушаја је и најзанимљивија. То је идеја стварања „Грађанске федерације“, као мреже хоризонтално организованих НВО са циљем „обнове легитимне власти у Русији“, из чега произлази да садашња власт, иза које стоји две трећине бирачког тела – није легитимна! С обзиром на то да се „Грађанска федерација“, званично настала средином марта, несумњиво бави утицањем на политичке процесе, решење за њено финансирање, уместо у америчком буџету, пронађено је у новчанику руског олигарха Михаила Прохорова. Тако је све, наизглед, легално: руски тајкун, који је освојио треће место на прошлогодишњим председничким изборима, спонзорише руску опозицију. Пред Прохоровом су само два „проблемчића“. Прво, како ће уопште функционисати „Грађанска федерација“, ако се зна да су два слична покушаја ранијих година – „Сверуски грађански конгрес“ и „Грађански уставни форум“ – неславно завршили у свађама њихових лидера? И друго, колико дуго ће Прохоров бити спреман да финансира такву дружину? Засигурно, не предуго.
Шефови „Грађанске федерације“ ипак гаје наду да ће ову организацију успети да региструју као „друштвено удружење“, а не као НВО, чиме би, како верују, поново добили могућност да примају новац директно из Америке. Наводно, пронашли су „рупу у закону“ по којој се забрана не односи на удружења, већ само на НВО у ужем смислу. Од тога, наравно, неће бити ништа. Руска власт, свесна свих ризика и последица, није забацила своје мреже тако дубоко да би сада дозволила да јој најкрупније рибе измакну. Зато ће се оне, још извесно време, копрцати на сувом – пре него што заврше у чорби, коју су саме и закувале.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *