Везен учкур

Милорад Вучелић, главни уредник

Ове, 2013. године навршава се 200. година од рођења владике Петра Другог Петровића Његоша. Већ двеста година су Срби и Његош неодвојиво јединство и то је најсветији и највећи јубилеј Српства и Србије. Не мора бити да је због тога и то што када год видим и чујем наше политичаре у Бриселу или некој другој Западној или Далекоисточној престоници, па и у самом Стамболу, како узнесени и озарени прихватају налоге и ултиматуме не би ли, не питајући за цену, умолили датум за почетак преговора за приступање ЕУ, присетим се речи Мустај-Кадије из „Горског вијенца“:

О, Стамболе, земаљско весеље,
Купо меда, горо од шећера,
Бањо слатка људскога живота,
Ђе се виле у шербет купају;
О, Стамболе, свечева палато,
Источниче силе и светиње,
Бог из тебе само бегенише
Чрез Пророка са земљом владати;
Што ће мене од тебе одбити?

После таквих висина усхићења којима су обузети, силазећи са „гора од шећера“ и са свечаном заклетвом „шта ће мене од ЕУ одбити“, наши политичари постају прави прагматичари када је Србија у питању. Са небеских и рајских висина ЕУ у којима су обитавали, а у тренуцима лаганог трежњења, они нам неувијено саопштавају своје руководеће гесло које је већ давно исказао Скендер Ага у „Горском вијенцу“:

Мањи поток у виши увире,
Код увира своје име губи

Пошто код Срба и те како има оних непокорених, оних који на то не пристају, који се уздају у сопствене снаге и који покушавају да одрже борбени дух заснован на поштовању традиције, следи и лекција наших политичких реалиста. Лекција је у виду претећих речи Мустај-Кадије:

Што ће слабо раскршће липово
Пред остротом витога челика?
Светац прави махне ли топузом,
Од удара заигра му земља
Како празна поврх воде тиква.
Мало људство, што си засл’ јепило?
Не познајеш чистог раја сласти,
А бориш се с Богом и с људима,
Без падања живиш и умиреш,
Крсту служиш, а Милошем живиш!
Крст је ријеч једна сухопарна,
Милош баца у несвијест људе
Ал’ у пјанство неко прећерано.
Више вреди дан клањања један
Но крштења четири године

После наших политичара у земљу нам стижу и вести из ових „бања слатких људскога живота“ и „чистог раја сласти“. Оне нам долазе и преко гласника попут Хашима Тачија и из истинољубивих шиптарских медија из Приштине. Да би неко сазнао шта стварно раде српски политичари, Кети Ештон и Пол Рикер на „техничким“ преговорима у Бриселу потребно је у слободним српским планинама и градовима читати слободну шиптарску штампу. И поред тога што наши политичари показују највећу могућу предусретљивост и спремност на капитулацију око Косова поруке су нам и даље попут оне из народне јуначке песме „Бајо Пивљанин и бег Љубовић“:

„Ао, Бајо, пивљанско копиле!
Ја се с тобом помирити нећу,
да ми дадеш хиљаду дуката,
док не дођеш мом бијелом двору,
не пољубиш хрта међу очи,
и крата коња у копито,
онда мене у скут и у руку,
и преда мном у земљицу црну“

Сличну поруку нам шаље и Ага од Рибника, а преко Сенковића Ђурђа („Иво Сенковић и ага од Рибника“) кога изазива на двобој:

„ако л’, Ђурђу, на мејдана нећеш,
Преди мени гаће и кошуљу,
Нек ја знадем, да си ми покоран.“

На ове јуначке песме подсећа Јован Попов у сјајној књизи „Двобој као књижевни мотив“. Знамо како су некада српски јунаци одговарали на овакве изазове и како су се завршавали ти двобоји. Али данас о двобојима или било каквом боју код Срба нема ни речи. Ево видимо како једног старог мегданџију, Добрицу Ћосића, неки свенути новосадски сепаратисти и аутономаши, мезимчад свакојега режима, хоће да спрате у затвор, ланце и окове „као злодуха“ чије су „идеје покренуле хорде пљачкаша, злочинаца и убица“.
Другачијим се вештинама и „јунаштвом“ зато баве данашњи српски политичари те они без и помисли на неки бој иду из дипломатске победе у победу, од Хага до Њујорка, Брисела и Вашингтона. Спретно и спремно преду гаће и кошуље данашњим агама и беговима.
Али још увек је то мало. Није крај времену понижења.
Српска политичка спретност, и поред свих досадашњих капитулација и предаја, и даље није довољна и задовољавајућа. ЕУ и Приштина још увек мисле да су до сада у својим захтевима били релативно уздржани и неодређени. Стога се постављени услови морају појаснити управо речима бега Љубовића:

„Ако ли ми не смијеш изићи,
Послаћу ти ђерђев и преслицу,
Уз преслицу мисирско повјесмо
И вретено дрва шимширова,
Те ми преди гаће и кошуљу,
И учкур ми у гаће навези.“

Шта се, дакле, чека ? Пољубљен је „хрт међу очи“, и „коњ у копито“, небројено пута пољубљени туђински „скут и рука“. И не само скут и рука. Гаће и кошуље су већ изаткане, скројене и сашивене.
Али проблем је у учкуру – учкур на гаћама још није навезен! Када се и то заврши ни тад није готово.
Тако навезен учкур на гаћама преко Брисела се мора однети право у Приштину.

8 коментара

  1. Mnogo je danas “novinara”,hronicara i onih “akutnih”…koji jednom rukom drze gace,a drugom,pero.Drze gace,jer uckura nema.
    Sta ce im uckur,kada gace moraju skidati i kada pisaju,i kada pisu.

    Ne zna se da li je biti gore bez gaca,sto je cilj “obezgacivanja naroda”…ili imati gace,a skidati ih,ne samo kada je NUZNA potreba,vec kada je SVAKA potreba.

    Ti sto skidaju gace u SVAKOJ prilici,a ne samo kada je NUZDA…nisu primetili,da je rasturanje,razbucavanje ,ponistavanje,resetovanje…dekodiranje Srbije i Srba,uslo u zavrsnu fazu…nisu primetili,jer nece,jer im je zadatak da ne primete,kako i obezgaceni narod ne bi primetio…
    nisu primetili da smo jedva spasili EXIT festival,za ovu godinu,nekim kompromisom sa organizatorom,a za malo da se ukine,taman kada je postao popularan…
    nisu primetili da je za malo spasen Festival Guca,OVE GODINE,jer je neko navodno pljackao i namestao pobednika prosle godine,pa su se orkestri sa juga Srbije odlucili da naprave svoj festival…a taman je Guca postala svetski popularna…
    nisu primetili da je Kustendorf festival i Park Mokra Gora…taman postao popularan,ali smo oterali Kusturicu,i to nikoga ne interesuje…a on je inace domacin Guce ove godine,pa ce mo videti sta ce i sa time biti…
    nisu primetili da smo opljackali Jovanku Broz,mi smo je opljackali…i umesto da to bude “vest”,ona daje neke intervjue…hajde da pricamo o Dolancu…nikog ne interesuje sto je opljackana,TO JE NORMALNO…
    nisu primetili da predsednik FSS,Karadzic kaze treba srusiti Marakanu i stadion JNA,i napraviti “nacionalni stadion Srbija”,(koji ce posle 3 meseca,prestati i to biti,pa ce se nazvati “Djilas Arena”,ili tako slicno)…NISTA NISU PRIMETILI.
    Sto kaze Sulc,Srbiji su otvorena vrata Unije…
    Sto kaze File,proces prosirenja Unije se zahtuktava…
    Sto kaze diplomata bez uckura Svilanovic,evo Kosovu stolica u Sarajevu…
    Verovatno,kada dobijemo DATUM,nece nam ni trebati sve ove gore navedene,lokalne manifestacije…ni Njegos.

  2. Sve je ovdje lijepo rečeno !
    Smeta, što se konkretno imenom i prezimenom ne kaže ko su ti koji danas nastavljaju da ljube skute i predaju ono što su u strašnoj borbi odbranili najbolji sinovi naših predaka / oni čije kosti danas po livadama i đubrištima raznose psi naše zemlje ponosne ?/.
    Zato, “najbolji sin naroda i narodnosti” mirno spava u mauzoleju
    i pored svega što je učinio tom istom narodu !?
    Narod koji se tako odnosi prema svojim najboljim sinovima i svojoj prošlosti, nemože da očekuje bolju budućnost od ove koju danas naslućujemo !?
    Ne znam kako bi nazvao ovu igru skrivača ?
    Dijaspora

  3. Probudi Se SRBIJO ili ces biti uspavana, ZA VJEKI VEKOVA. Jos nije kasno.

  4. … само, “ѕападњаке”, брине једна друга народна песма…. Да “Болан Дојчин” не устане из кревета, па направи – “обрачун” ??!
    … Иначе, Његошева песма “Орао и свиње” , веома је прикладна ѕа “тренутак” ?! ( после “рекламе” оног “јешног”, свиње баш и неће бити на цени ?! Ал’ опет, није му успео “латински” пост, а православни почиње- 18.марта, – по “новом” ?!)

  5. РАДОСЛАВ

    Свилен конац, УЧКУР и ужад са омчом виси??? Висила на БАНДЕРИ
    или дебљој кривој Грани дал за време Турака,Шиптара Немаца чекала
    је СРПСКИ ВРАТ.У ово време било је мало другчије, послаше Милосрдне Анђеле да сеју БОМБЕ уместо БОМБОНА и БЕЛГИЈСКЕ чоколаде. ОВА И ОНА ВЛАСТ НЕВИДИ УЧКУР али скида она водитељка
    ГАЋИЦЕ дајој се лепе ДЛАЧИЦЕ.

  6. Sve su pokušali da udju u Eu svi naši vladari ovih godina,ali ne ide,dosta više,nema se više šta dati i učiniti.Nemoj da bi neko nešto potpisao,stop!Nama su svašta radili,lagali,nameštali nam,sudili nama za one zločine koje su oni i drugi razni činili.Nemačka folira,sve odbija,uz sve te prljave izgovore,pa neka se najede,neka crkne..mrzim te odvratne,lažljive Nemce,gladne krvi,kao hijene su..ko drugom jamu kopa,sam u nju pada.Ameri neka nagradjuju taj “divni,šiptarski narod koji je delima zadivio svet” i neka im se usele u kuće njihove,kao prijatelji,uf što je s njima lepo,ih…procvetaće s njima tako pametnima i kulturnima,ta vrla Amerika,koja je pre imala pameti neke,sad je bljak..

  7. Svu pomenutu kulturnu bastinu i istorijsko nasledje,vekovima sticano,generacija vodecih politicara od 2000 g. navamo bezglavo rasprodaje,bez ikakve kontrole i obzira, a da niko to ne pokusava da zaustavi.Toliko ih se namnozilo da prosto jedan drugoga pretrkuju u “produktivnosti”.Tako je jedan viteski i nepokoran gen-staro seme, transformisan u blefersko hohstapleskog GMO mutanta kome “liberalna” demokratija pokriva smrad, dok on i dalje fermentira na putu ka totalnoj katastrofi…Ostalo je samo, da se cudu nadamo.

  8. Gos. Vučeliću! vama mogu reči, Vukadinoviću i Antoniću. Srpsku državu i duhovnost utemeljili su Stefan Nemanja i Svti Sava u svim oblastima života. Pa ipak, prelomni trenutak je Vidovdan, to jeste Boj na Kosovu, to jest Zavjet Kneza Lazara, spremnost za žrtvu za odbranu otadžbine, sve ovo je duboko uticalo da Srbi nisu nikada nasrtali na tuđe teritorije, iako ih je istorija istakla kao ratnički narod, ali samo u odbrani odadžbine. Moram i da napomenem da su Srbi veliki pobjednici u oba sv. rata, i kao pobjednici nisu se svetili ni potezali za teritorijom i onih koji su bili nositelji genocida srpskom narodu u oba rata. Gospodine Vučeliću, najbolje je to istakla najpoznatija svjetska spisateljica Rebeka West ističući da je i cara Dušana u svom trijumfu koji je bio njegova sudbina, ustuknuo da osvoji oslabljeni Carigrad i tako spriječi ekspanziju Turaka. Zaustavila ga je svetosavska duhovnost, ustuknuo je da se proširi na tuđu teritoruju na račun Vizantije. Od Dušanovog povlačenja Srbi vode samo odbrambene ratove i oslobodilačke za svoju odađbinu. I, sada majka Jevrosima govori svom jedincu sinu Marku Kraljeviću:” Bolje ti je izbubiti glavu – nego svoju ogriješiti dušu! ” Treba istaknuti da ovo govori majka svom jedincu sinu kojeg je rodila. Srbima treba amnezija na svoje herojske pretke da uzrastu i da se pokrenu. A što se tiče velikog genija Njegoševog on je svjetlo Srbima, a izgleda da su Milovi crnogorci Njegošev duh avetinjski skinuli jer natrunio je mnogo srpstva, ustolićili onaj pra-đedovski duh crveni hrvata.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *