Почетна / Колумне / Везе и везице

Везе и везице

Пише Васа Павковић

Једна од главних карикатуралних карактеристика Фидела Кастра, којом га је Америка деценијама означавала диктатором, беху његови оштри, вишесатни говори (углавном усмерени према моћном суседу). Покушавајући да колико-толико одложи именовање Џона Бренана за директора ЦИЕ, сенатор Ренд Пол је недавно у Горњем дому америчког Конгреса говорио 13 сати непрекидно! ….Чуди што амерички медији и сенатора Пола нису частили неким од атрибута које су несебично додељивали наводном „диктатору над диктаторима“ са Кубе

Рано пролеће

Од раног јутра – рано пролеће. Облаци око осам, око пола 10 ево сунца! Око 11 почиње кишица и тако до 12. У подне се опет пробије сунце и обасја влажне улице, младу траву, пупољке по гранама и клинце на игралишту, све тако до пет-шест увече. Јер, дан се продужио. Пролеће је дошло пре времена и нико се не буни – ни власт, ни опозиција. Ни голема већина грађана који су неопредељени, али их свет политике више не занима „ни под разно“.

Крај „Млечног рата“

Полако се стишава „Млечни рат“. Покренут на „Твитеру“, он се данас углавном очитује на „Фејсбуку“, јер десет пута више Срба преферира ову мрежу. Огромна штета која је почињена платила су два службеника Министарства пољопривреде Србије. У Војводини изгледа није било криваца. Мада многи на „Фејсбуку“ баш тврде да су најодговорнији они, односно онај који је ову прастару политичарску „окретну игру“ започео на „Твитеру“. Можда то тврде само стога што се корисници ове две мреже и код нас не подносе? Или су разлози дубљи? Чак су се и водитељке јутарњих програма као смириле, одустале од распиривања афла-панике и више се посвећују Песми Евровизије…
Шта ли је следеће на реду? Месо? Воће? Поврће? И где ће све почети?! На Фејсу или Твиту? Можда би кладионице могле да помогну? Да погледамо квоту, па да се определимо!

Чавезова смрт

После дуге борбе с канцером, умро је Уго Чавез, један од највећих и најгласнијих америчких непријатеља. И наше новине, наседајући на разноврсне линије спиновања, изједначавају га са диктаторима и „диктаторима“ које је таквим прогласила Америка и њене „свестране“ тајне службе, уз несебичну подршку Британије и других савезника. Изгледа, читајући коментаре поводом Чавезове смрти, да нема никакве разлике између Чавеза и Гадафија, између Гадафија и Ахмединеџада, између Ахмединеџада и, што да не, Кастра, пардон! Између Сомозе и Хитлера итд. итд. У медијском „лонцу за топљење“ десетине владара, који из неког лукративног разлога нису по америчком укусу, своде се под окриље једне једине речи – диктатор – а одатле до избијања грађанског рата, атентата, канцера итд. није далек пут.

Диктатор по избору

Једна од главних карикатуралних карактеристика Фидела Кастра, којом га је Америка деценијама означавала диктатором, беху његови оштри, вишесатни говори (углавном усмерени према моћном суседу). Покушавајући да колико-толико одложи именовање Џона Бренана за директора ЦИЕ, сенатор Ренд Пол је недавно у Горњем дому америчког Конгреса говорио 13 сати непрекидно! Овај безнадежни гест одлагања назива се „филибастер“ у ондашњем политичком жаргону. Чуди што амерички медији и сенатора Пола нису частили неким од атрибута које су несебично додељивали наводном „диктатору над диктаторима“ са Кубе. Вероватно је Полова говоранција означена као врхунац западне демократије!

[restrictedarea]

 

Ђукановић против Ђукановића

Ово нема ни у Америци! – насмејао би се неки весељак или веселник (како вам драго) кад прочита да је рођени брат Мила Ђукановића, бизнисмен Ацо Ђукановић, тужио Владу Црне Горе, на чијем је челу сада Мило Ђукановић. Тужба је заснована на неиспуњењу некаквог уговора из 2008. године, а независни црногорски суд је пресудио у корист Аца. По одлуци тог суда Мило мора да плати Ацу ни мање, ни више него 12 милиона евра! Човек не може, а да се не диви независности судства у нама братској Црној Гори, и да не помисли на донедавне демонстрације и штрајкове гладних радника у Подгорици и Никшићу. Али шта је 12 милиона евра кад су част и чојство у питању!

Пропаст српског фудбала

Десет пута мању своту, 1,2 милиона евра исплатио је Фудбалски савез Србије бившем селектору Радомиру (назваћемо га како он сам себе патриотски ословљава)! „Платили смо дуг и нисмо банкротирали“, каже Иван Ћурковић, некадашњи велики голман велике Југославије, а сада потпредседник ФСС-а. Уз то Ћурковић додаје: „Више бих волео да је тај новац подељен клубовима да се поправи инфраструктура, али шта да се ради…“
Ћурковић није морао да иде далеко – рачун „Црвене звезде“ опет је блокиран и славни клуб је поново на ивици банкрота.
О томе шта знате о стању у српском фудбалу не морате ништа да кажете – довољно је да одговорите на питање да ли су исплата Радомиру, и поравнање и ситуација у Звезди и целом српском фудбалу у некаквој, било каквој вези? Шта кажете? Слажете се с поднасловом? Или гајите наду?

Милан Савић: „Наши стари“

Као да се квалитетне, важне књиге данас могу наћи искључиво код малих издавача… Такав издавач је Градска библиотека у Новом Саду, која у едицији „Новосадски манускрипт“, коју уређује Сава Дамјанов, издаје вредна дела. Једна од најинтересантнијих је књига „Наши стари“ чији је аутор Милан Савић, а приређивачи Миливој Ненин и Зорица Хаџић.
Савић је ретким данашњим читаоцима познат пре свега као отац Анице Савић Ребац, а потом и као дугогодишњи секретар „Матице српске“ и уредник „Летописа“ на прелому 19. и 20. века. Будући да је надживео све своје савременике, а по природи био склон приповедаштву, Савић је годинама писао некрологе за културне делатнике око Матице и уопште у Војводини. Најчешће за своје познанике, пријатеље – али не како се то вазда ради, куртоазно и пригодничарски, него из личне, често анегдотске, духовите перспективе живог и мудрог сведочења о времену и људима. Његови текстови о знаним и незнаним, о великим и малим више личе на приче, на поглавља романа, на антологијске примере реалистичке прозе. На 360 страница су живе и узбудљиве приче о Кости Трифковићу, Пери Радуловићу, Сави Петровићу, Емилу Чакри, Кодеру, Александру Сандићу, Тоши Јовановићу и Пери Добриновићу итд. итд. Политичари, адвокати, сликари, глумци, писци, историчари, лекари, свештеници, али и људи без занимања – приказују се у Савићевим текстовима без „лакирања“ и лажирања. Он не скрива своје омразе, али ни своје велике страсти – а испод свега слути се Савићева богата биографија. Једном речју: изванредно штиво!

Ноншаланција и „гурка“

Истовремено када се после неколико дана скривања Урош Мишић (Правда за Уроша!) лежерно и ноншалантно дошетао до београдског СУП-а, уз пратњу свог адвоката, новине су донеле вест како су два мушкарца у сивом аутомобилу марке „бмв“ изгурали полицијску патролу са пута на Новом Београду. Побегли су „у правцу града“, а потера за њима није дала резултата. Агенцијска вест не каже да ли је ауто имао регистарску таблицу, да ли је био украден, да ли је уопште пронађен и чије је власништво. Све око нас је повезано, па и дошетавање и гурка – све је симптоматично по положај обичног човека, овде и данас.

Мартовска киша

Природа која нас је издашно помогла ове зиме могла би да нам се нађе и у марту, и да нас обрадује кишицама, макар сваки други дан. Тако бисмо лакше заборавили „афле“ и све друге токсине око нас и у нама.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *