Почетна / Економија / У МРЕЖИ „АГЕНДЕ 21“

У МРЕЖИ „АГЕНДЕ 21“

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Најава промене режима обавезне вакцинације у Србији је прошла без икакве консултације са родитељима, што их је принудило да истину о вакцинама потраже на Интернету

Већ читаву деценију нека невидљива рука доноси у наше име измене и допуне закона, прописа, уредби, хармонизујући српско законодавство са глобалним еугеничким планом, познатим под називом Агенда 21, чије брижљиво осмишљене фазе спроводе послушне државе у спрези са научном елитом и крупним капиталом. У том контексту се одвијају и убрзане промене у здравственом законодавству, праћене успостављањем новог режима вакцинације нејачи, „према западним стандардима“ и корпоративним интересима, што нам је без објашњења најављено тако рећи en passant. Спровођење ових смерница је обавезно, а непристајање строго кажњиво, за шта је припремљен терен у новом Закону о породици, о којем смо такође обавештени en passant.

ПАРАЛИЗА, НАРКОЛЕПСИЈА… Они који прате догађаје на глобалној сцени знају да право родитеља на одлучивање о добробити потомства није у складу са Агендом21, која нам није представљена ни an passant, иако смо већ читаву деценију укључени у глобални контекст истребљења вишка „некорисних ждерача“. После урушавања социјалистички устројене државе, у којој смо се осећали прилично безбедно, и с поверењем односили према домаћим произвођачима вакцина (и савесним лекарима), избачени смо на ветрометини глобалног тржишта, не примећујући да је систем почео да ради против нас. Торлак се међу првима нашао на мети мешетара са актенташнама, који су после 5. октобра нагрнули у Институт са питањем: „Шта је овде на продају?“ Деценију касније, на рушевинама урушене државе ниче коров послушничке администрације, иако се чак и Удружење америчких лекара забринуло због политике принудне вакцинације, с обзиром на то да фармацеутске компаније не спроводе дугорочне студије, већ се управљају према последицама на терену. Иако су таквом праксом угрожени милиони деце, нико не спроводи истраживања везана за ризике од кумулативног ефекта од небројених „обавезних“ вакцина убризганих током првих година живота. При том су вакцине једини комерцијални производ у САД-у, рекламиран и продаван ради профита, који не подлеже закону о одговорности.
После вакцинације новом вакцином против менингитиса, MenAfriVac, у Чаду је 2012. парализовано четрдесеторо деце, а разјарени родитељи су палили санитетска возила, тражећи да неко преузме одговорност за трагедију. Ни Шведска није боље прошла: 800 пријављених случајева нарколепсије у Шведској нагнало је владу да покрене низ питања везаних за безбедност вакцина. Стручњак за нарколепсију Емануел Мигнот тврди да је пандемрикс директно одговоран за повећан број случајева ове болести код европске деце, а вакцинисањем против грипа пет милиона Швеђана (2009. и 2010) нарколепсија се појавила широм Скандинавије.

[restrictedarea]

 

БЕЗ ЈАВНЕ ДИСКУСИЈЕ На тржишту се налази и „хит-вакцина“ против грипа Флублок, која садржи генетички модификоване протеине из ћелија инсеката, а технолошки поступак са овим бациловирусом је одабран ради „брже производње вакцина“. ФДА је без оклевања дала потврду о „нешкодљивости“, да би се накнадно утврдило да је код вакцинисаних дошло до појаве Guillain-Barre синдрома (GBS). Безбедном је, својевремено, проглашена и орална полио вакцина ОПВ, да би пре повлачења из употребе била „бачена“ Трећем свету, чији корумпирани политичари за своја недела ником не полажу рачуне.

У којој мери су неки други интереси у питању, говоре подаци да је за вакцине афричке деце, против болести изазваних нехигијенским условима живота, издвојен 571 милион долара, а за изградњу бунара неопходних за голи опстанак Међународни Црвени крст је потрошио „читавих“ 3.000 долара.
Рефрен о вакцинама које ће „спасити човечанство од смртоносних болести“ постао је лозинка коришћена од стране председника Форда, преко Картера, Регана, Клинтона и Обаме, а тактику за пасивизацију маса дефинисао је др Пол Мејер (1962): „Тешко је убедити људе да је нешто добро. Сходно томе, најбољи метод да се спроведе програм је – не преиспитивати већ донесену одлуку, нити отварати јавну дискусију.“ Мејерови рецепти се у Србији увелико примењују, па је најава промене режима обавезне вакцинације прошла без икакве консултације са родитељима, што их је принудило да истину о вакцинама потраже на Интернету.
Незаобилазно штиво у едукацији о вакцинама представља књига „Водич кроз вакцинацију: ризици и предности за децу и одрасле“ (The Vaccine Guide: Risks and Benefits for Children and Adults) др Рандала Неустадера, у којој се налазе све неопходне информације, на основу којих би родитељи могли самостално да доносе одлуке о вакцинацији сопствене деце, у складу са узрастом и здравственим стањем. Др Неустадера је родитељима дао и правне савете, усклађене са уставом и декларацијом о људским правима, како би се ишчупали из канџи Агенде 21. Присилна вакцинација је само део овог неоеугеничког популационог пројекта, осмишљена у циљу стављања под контролу свих људских активности, од обавезне вакцинације, преко увођења ГМО, до манипулација климом, укључујући и контролу наших мисли, жеља и потреба.

ВОЂЕЊЕ СТАДА КА ЦИЉУ Новинар Јуриан Мејсан годинама прикупља доказе о позадини програма усмереног ка успостављању планетарне екодиктатуре, указујући на препознатљиву реторику и злоупотребу термина екологија, глад, прекобројно становништво. Мејсан се упознао са садржајем дуго припремане научне публикације, с јасним упутствима владама „како променити превазиђену праксу консултовања с јавношћу у вези са планираним променама“, уз предлог механизама за промену већине „устаљених норми“. Овај документ, припремљен од стране American Institute of Biological Sciences, под насловом „Друштвене норме и глобални изазови природне средине“, биће објављен 2013. у мартовском издању часописа BioScience, а иза њега стоји група познатих научника, заговорника планирања социјалног инжењеринга у циљу успостављања нових „норми“ и „вредности“. Њихове активности се изводе под паролом „бриге за природно окружење“, а бројним казнама и регулативним мерама настоје да убрзају социјалну прихватљивост растуће државне контроле: „Знатан број људи ће морати да промени постојеће навике, како би били решени бројни новонастали глобални проблеми везани за природно окружење (environmental problems). Алтернативни приступ ће бити неопходан кад образовање и убеђивање не буду довољни.“
У циљу избегавања отпора дела угрожене популације, владама се предлаже превазилажење принципа „јавне сагласности“: „Свака владина интервенција може да утиче на личне и социјалне норме, уз помоћ различитих механизама… што би прво довело до промене понашања, а затим утицало на промену уверења која би била у складу са понашањем.“
Научници из круга Агенда21 у ту сврху предлажу изазивање психолошког проблема, познатог као „когнитивна резонанца“ (осећање изазвано неусаглашеношћу понашања и веровања), што омогућава вођење стада жељеном циљу: стварање „проенвиронментал“ грађанина. У таквој диктатури научницима је дата посебна улога, у зависности од појединачног „капацитета за надзор“.

ГЕТОИЗАЦИЈА ГРАДА-КУЋА САРДИНА Текст овог документа садржи три битне препоруке: „Већа укљученост научника из области социологије и психологије; оснивање тимова научника и политичара који би омогућили реализацију зацртане политике; измена академских норми како би се омогућио напредак у кључним питањима.“ Мејсан закључује да читава ова публикација наговештава улазак у еру диктатуре науке, под изговором бриге о природном окружењу, а спроводи се класичним методама испирања мозга, уз помоћ међународних институција међу којима су и УН.
У том контексту се одвијају многе паралелне активности, као што је намера о појачаној контроли градског становништва, објављена у „Planet Under Pressure“, која би се спровела уз помоћ научника из области архитектуре и урбанизма, ради израде пројеката за „гушће насељавања великих градова“, са циљем гетоизације и „ублажавања пораста броја становника“: „Ми не желимо да они лутају кроз природу. Ми желимо да се сачува околина у природном стању, што је могуће само ако их из ње издвојимо и натерамо да живе близу једни другима.“ Гетоизација градова-кутија сардина само је први корак ка успостављању тоталне контроле, а стручни тимови већ осмишљавају начин да ова станишта опашу тракама аутопутева, што би отежало покушај бекства. На конференцији спонзорисаној од НАСА-е и УНЕП-а, препоручује се вертикални раст градова као „мање штетан за природно окружење“, што омогућава тоталну контролу гета, што превазилази нацистичке научноутемељене пројекте за контролу маса.
Једина сметња чишћењу природе од људи могла би бити амишка заједница, за чију елиминацију се већ припрема резервни план 2, после чега би позорница зелених пејзажа и бистрих потока припала елити златне милијарде и чуварима поретка, у којем за нас неће бити места. У покушају да зауставимо необјављени рат против човечанства, спровођен реториком Агенде 21, неопходно је разумети шифре и кодове уз помоћ којих нас обмањују, у чему је од помоћи и Орвелова опаска о језику политичара „осмишљеном тако да лажи звуче као истина, а убиство се приказује као нешто што завређује поштовање.“

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *