Шта је смешно?

Пише НИКОЛА ВРЗИЋ

Док Хашим Тачи најављује да договор са Србијом о северу Косова мора да буде у складу са уставом и законима независног Косова, Томислав Николић најављује да ће због тог договора Србија морати да мења свој Устав. Какве је усмене договоре Ивица Дачић већ постигао у Бриселу, и на какав ће писани споразум – по заједничкој директиви Вашингтона, Берлина и Лондона – он морати да пристане до средине априла?

Ако једна слика заиста говори више од хиљаду речи, којих то хиљаду речи – или псовки? – изазивају усликани, и овековечени да им не заборавимо или опростимо, осмеси чланова делегације Србије са шесте рунде бриселских преговора са Хашимом Тачијем? На којој су – шестој рунди – Тачију потврдили своју намеру да институције државе Србије на Косову и Метохији укину у корист институција независне државе Косово. Да нашу Аутономну Покрајину Косово и Метохију претворе у њихову Republika e Kosovës, а тамошње грађане и грађанке Србије у поданике ове Тачијеве творевине, изграђене на српској крви, извађеним органима и оскрнављеним црквама и гробљима. Што све заједно, наравно, и те како објашњава узорке Тачијевог широког осмеха и доброг расположења…

МЕДИЈСКИ САУЧЕСНИЦИ Шеста рунда преговора Београда и Приштине – известили су у понедељак српски медији, поново обмањујући овдашњу јавност – завршена је без договора. Да би већ у уторак, о среди да и не говоримо, косовска тема скоро па потпуно нестала из главног медијског фокуса, јер су од предаје дела државне територије – уз то и родног места српске националне и државне свести, али кога је још за то брига – медијима наједном важнијим постала питања хоће ли једног министра у влади заменити неки други, ко ће сутра бити ухапшен иако још нису ухапшени ни они чије је хапшење, на истим насловним страницама, најављивано јуче, и да ли се навијач Урош Мишић после кафанске туче с америчким маринцима предао полицији или није; с тим што, наравно, све то заправо и није толико важно као што хоће да нам представе, колико је важно да се предаја Косова и Метохија изведе у што већој тишини.
Док смо код медија, власти и Космета, још неколико свежих – и важних јер им откривају наум – потврда ове заједничке им омерте, завере ћутања против сопственог народа и државе. Обратите пажњу: и једни и други, кад говоре о (будућој) Заједници српских општина на Космету, сакривају основну чињеницу; да ће се том заједницом управљати из Приштине, а не из Београда, по уставу и законима независног Косова, а не по Уставу и законима Србије. А када неко – попут Томислава Николића, председника Србије, у интервјуу египатским новинама – ту прикривену предају јавно и призна, медији потпуно сложно тај део његове изјаве не пренесу, већ сви заједно, као по команди, пренесу ону толико пута поновљену бесмислицу да „Србија никада неће признати независност Косова“, иако је та, толико пута поновљена реченица, вредна пажње отприлике колико и вест да је пас ујео човека (старо новинарско правило, наиме, каже да је вест када човек уједе пса. Ово друго се, је л’, подразумева). Упоредо с тим, нашироко се преносе резултати испитивања јавног мњења (прослављени „Ипсос стратеџик маркетинг“ – прогнозирао победу Бориса Тадића с 58 одсто гласова, наспрам 42 одсто за Николића – и ноторни Б92), са спинованим нагласком на мишљење 63 одсто грађана Србије да је Косово „фактички независна држава“, и више него сумњиве резултате по којима Ивица Дачић има народну подршку какву ваљда није имао ни Слободан Милошевић после митинга на Ушћу – да Дачић добро преговара са Тачијем мисли, тобоже, 61 одсто анкетираних, при чему је 54 одсто уверено и да бољег преговарача Србија уопште и нема. А истовремено се (у медијским извештајима о анкети) у страну гура, и безмало сакрива одговор на кључно питање – у дилеми ЕУ или Косово, шта бирате? – зато што је Косово изабрало две трећине анкетираних, док се мизерних 28 одсто изјаснило за ЕУ…
Е, управо је због оваквог одговора и потребно сакрити оно што се у Бриселу заправо ради, иза оних осмеха и затворених врата канцеларије Кетрин Ештон, комесарке ЕУ дипломатије. При чему ово медијско препарирање овдашње јавности и нашег здравог разума представља јасан континуитет у том удруженом злочиначком подухвату против Србије и њеног народа, кога није пореметила ни пропаст његовог претходног мезимца и главног протагонисте Бориса Тадића. Узгред, садашње настављаче Тадићеве косовске политике његова би судбина – одбаченог и презреног чим је његова моћ да извршава налоге за тихо и постепено комадање Србије прешла на њих, који су га прошле године победили – требало да буде јасна опомена за оно што (нам) раде у Бриселу, кад им већ довољна опомена нису свест о држави и сопственом народу. Али џаба.

 

МИЛИМЕТАР Елем, на шести је сусрет са Хашимом Тачијем, за ту прилику појачан насмејаним Марком Ђурићем, саветником Томислава Николића, насмејани Ивица Дачић отишао после два састанка највишег државног врха и састанка са Филипом Рикером, помоћником америчког државног секретара задуженим за наш случај. Констатовао је државни врх на ова два састанка, у петак и у недељу предвече, да је „Печат“ потпуно у праву (јер тврди да је свим досадашњим преговорима с Приштином, и техничким и политичким, Србија искључиво помагала Косову да изгради своју независну државу, подразумева се, уз истовремену разградњу државе Србије. Марко Ђурић: „Констатовано је да се став Приштине није померио ни за милиметар од почетка преговора.“ Што ће рећи да се, зарад досадашњих договора, померао само став Београда. О томе сведочи и антрфиле „Тачијев извештај“), и одлучио је државни врх истом приликом да на састанке са Филипом Рикером и Кетрин Ештон, који су претходили шестој рунди са Тачијем, оде у борбеном поретку, дакле на коленима. Да их моли да притисну мало и Приштину да направи неки уступак, уместо што само притискају Београд. Опет Марко Ђурић: „Мислимо да је могуће да у овом кључном моменту представници међународне заједнице пошаљу поруку Приштини да би требало да буде спремна на извесне уступке како би се до компромиса дошло… Велика одговорност лежи на представницима међународне заједнице и ми очекујемо да они то учине.“
Узалуд. Став међународне заједнице поводом српског очекивања, то јест молбе, открили су ових дана, очигледно синхронизовано, представници те међународне заједнице, амбасадори САД-а у Београду Мајкл Кирби, Велике Британије у Приштини Јан Клиф и Немачке у Приштини Петер Бломејер. Нема попуштања Београду, поручили су; и последња кап српске државности са Косова и Метохије до средине априла има да се исцеди у складу са Ахтисаријевим планом независности Косова, и тачка.
Читав неспоразум међу њима – насупрот ономе што би могло да се учини на основу медијских извештаја у Србији – састоји се, заправо, само у томе што је Дачић, у име Србије, још на прошлој, петој рунди преговора (ако не и пре тога), већ пристао на кључну ствар; дао је усмени пристанак на гашење наших институција на Косову и Метохији, и њихову замену институцијама које ће радити по законима и под управом из Приштине. После тог састанка Кетрин Ештон је известила јавност да је направљен „значајан напредак“; овог понедељка, пак, у шестој рунди направљен је „добар напредак“, договорене су изгледа и неке појединости око организовања локалних избора по законима Приштине, на јесен на (досад непокореном) северу Косова, у организацији ОЕБС-а како предаја Косовске Митровице, Звечана, Зубиног Потока и Лепосавића Приштини не би била потпуно очигледна. А једине разлике које су остале, остале су „око карактера Заједнице српских општина на Косову. Србија сматра да би та заједница требало да има већа овлашћења него што је то Приштина спремна да прихвати.“ (Ивица Дачић) Исто то, према Тачију: „Постигнут је напредак у смислу да имамо ред и закон на северу, да имамо демократски ред, слободне изборе у којима ће сами грађани у том делу изабрати своје легитимне представнике. Разговарало се и о асоцијацији општина са српском већином, које ће бити у складу са законима Косова, а ни под којим околностима са извршним или законодавним мандатом, или са планом Ахтисари плус.“
И само је у томе и требало да се састоји тај недосањани западни притисак на Приштину; пошто су им већ дали Србију на Космету, хтели су да их намоле за нешто већа права за Србе на Косову него што им пружа Ахтисаријев план. Не из бриге за косметске Србе – јер да их је брига, не би паралелизам институција решавали тако што ће укинути наше, уместо да захтевају да они укину своје институције – већ из бриге да ће и гледаоцу РТС-а постати сасвим очигледно шта су заправо учинили. Да су Србију на Космету укинули у складу са одредбама Ахтисаријевог плана и насупрот Уставу Србије, интересима нашег народа и државе. Укратко, молили су их за смоквин лист којим ће – тврдњом да су од Приштине изнудили више него што је она била спремна да да – прекрити своју издају српског устава и државних интереса; као што је Тадићу дато да своју издају – прихватање ЕУЛЕКС-а 2008. године – прекрије „планом Бан Ки Муна о шест тачака“ које су тобоже гарантовале статусну неутралност европске мисије за спровођење Ахтисаријевог плана. Оно што је дато Тадићу, међутим, Тадићевим наследницима се не да. Мајкл Кирби, амерички амбасадор у Србији, из Новог Пазара, наиме, поручио је, поводом преговора о оснивању Заједнице српских општина у оквиру независног Косова, да „није тајна да САД не желе Републику Српску на Косову, јер то није добро испало ни у Босни и Херцеговини“; немачки амбасадор у Приштини Петер Бломејер открива да су „одговорности асоцијације општина на северу прецизно описане у Ахтисаријевом пакету“, позивајући при том Србе да „прочитају план, јер неће бити трећег нивоа власти“ на Косову; а британски амбасадор у Приштини Јан Клиф објашњава да асоцијација српских општина „неће бити Република Српска и биће у складу са Ахтисаријем“, додаје да та асоцијација „не сме да има извршна овлашћења која излазе из оквира Ахтисаријевог плана“ и да не сме да буде „трећи ниво администрације“ већ ће бити „под влашћу Приштине, уз снажне везе са Београдом“, и подвлачи, развејавајући све могуће сумње: „Ахтисаријев план је база косовске независности. Ако добијете договор о асоцијацији општина који је у складу са оним што предвиђа Ахтисари, то значи да ће Србија у реалности прихватити Ахтисаријев план, иако неће рећи да чини управо то.“ Уосталом, додао је, „постоји јако пуно сличности“ између Ахтисаријевог плана и Платформе и Резолуције које је усвојила Скупштина Србије, а „ако ствари буду ишле добро“, у априлу би требало да буде потписана и нека врста документа који ће сва ова питања и правно уредити. Додајемо овоме: у складу са оним, седмим и кључним, захтевом немачких парламентараца да Србија и Косово потпишу „неку врсту правно-обавезујућег споразума“ пре него што се Србији одреди датум почетка преговора о учлањењу у ЕУ.

БОЛНА ОДЛУКА Све ово значи да ће у наредних месец дана српске власти бити на тешком искушењу; мораће да прихвате или да се усуде да одбију евроатлантске уцене Косметом. Власт је „пред болним одлукама“, најављује и први потпредседник Дачићеве владе Александар Вучић: „Шта год да направите и како год да направите, неће бити добро. Ми смо себе довели у ситуацију да немамо чему да се обрадујемо што ће нам доћи у вези са Косовом и Метохијом. И неће бити добрих вести. Да ли ће бити та вест везана за датум или за нешто око КиМ, свакако неће бити идеалних вести. Људи у Србији то морају да знају.“
Оптимисти, и они међу нама уверени да у Србији нема власти (осим власти на чијем би челу био Чедомир Јовановић) која би се усудила да почини оно што Запад и Приштина од ње захтевају, надају се да ће се ова болна одлука показати као одлука да ипак не издају Косово и Метохију да би од ЕУ добили датум. Они други међу нама, пак, који знају да ниједна међу одлукама које је Београд досад донео у процесу својих ЕУ интеграција није болела ЕУ него Србију и Србе, прибојавају се да ће та вест, која неће бити добра, ипак бити везана „за нешто око КиМ“.
Да је бојазан сасвим разложна, уосталом, демонстрирао нам је нико други до председник Србије Томислав Николић, у већ споменутом, у овдашњим медијима занемареном делу интервјуа који је дао египатском листу „Ал Ахрам“. Подсетио је да је Скупштина Србије, на његов предлог, изгласала Резолуцију која Косово и Метохију „препознаје као специфичну територију“, и открио карте, потврђујући успут да је прошле недеље „Печат“ био потпуно у праву када је побројао чланове Устава Србије које намеравано решење косовског проблема директно крши: „Ми, по Уставу, не бисмо смели да препознајемо Косово као некакву специфичну територију изван аутономије, али смо у Резолуцији предвидели, рачунајући да ће нам грађани то одобрити кроз промене Устава, зато што су наши грађани спремни да се тај проблем једном коначно реши.“ Том Резолуцијом, наставио је да образлаже своју намеру да се одрекне српског Косова и Метохије, „ми препознајемо Косово и Метохију као специфичну територију, признајемо да имају председника, Владу, Устав, полицију, имаће ускоро и војску, али да на тој територији живи и српска заједница“, а „власт у Београду је за српску заједницу предвидела извесну аутономију у оквиру таквог Косова, која подразумева да они имају своју полицију у саставу косовске полиције, своје судство у првом степену у саставу правосуђа Косова и своје изабране органе у саставу органа Косова“.
Овоме, прецизности ради, додајемо још само да тај Устав Косова, чије признавање председник Србије најављује, у првом ставу свог првог члана каже да је „Република Косово независна, суверена, демократска, јединствена и недељива држава“.
Надовезујући се на ову председникову најаву промене Устава Србије, и премијер – пренео је „Танјуг“ – најављује да ће се „та тема ускоро наћи на дневном реду. Пошто је наш Устав тешко променити, ако се иде на промене то мора да буде део озбиљног пакета и потребан је, ако не консензус, онда што већа сагласност политичких странака.“
И та ће се сагласност о промени Устава Србије, о избацивању Косова и Метохије из Србије, међу политичким странкама вероватно постићи, ако се на то заиста одлуче. Не сумњамо да ће две трећине народних посланика, потребних за промену Устава Србије, у Скупштини Србије пронаћи; од свих посланичких клубова, нажалост, само на ДСС-ов можемо да рачунамо да ће се томе супротставити. Али ће онда и народ Србије, на референдуму, ту промену Устава Србије зарад признања устава независног Косова и њиховог Закона о локалној самоуправи морати да им одобри. Хоће ли народ пристати да се одрекне Косова и Метохије, као што су га се одрекли политичари који њиме владају? Или ће се одрећи политичара који су покушали да га натерају да се одрекне Косова? И, пропашћу референдума за избацивање АП КиМ из Србије, послати те политичаре тамо где и заслужују да буду, на политичко гробље издаје и капитулације.
Или су пак смислили неки трећи план? Да једноставно суспендују Устав Србије и, не питајући грађане и не хајући за тај Устав, са Хашимом Тачијем и његовим саучесницима са Запада склопе дил о противуставној и противприродној предаји Косова и Метохије. Да ли су се томе смејали у понедељак у Бриселу, сви заједно и хорски као што фотографија показује? Свима нама, и нашој Србији у лице.

Тачијев извештај

За разлику од премијера Србије Ивице Дачића, који и даље тврди да нема о чему да поднесе извештај Скупштини Србије и српској јавности, Хашим Тачи – јер нема шта да крије, како каже – својој јавности поднео је 28. фебруара извештај о досадашњем току преговора Београда и Приштине. Ево шта им је рекао, без мешања у стил њиховог превода на српски језик:
„Влада је у целом процесу овог дијалога ангажована на основу Устава Републике Косово, закона, Резолуције Генералне скупштине ОУН-а и Резолуције Скупштине Косова. Сваки постигнути договор је у оквиру законске основе процеса дијалога.
Сматрам да процес нормализације доприноси трима главним циљевима државе Косово:

1. Пуна нормализација међудржавних односа водиће ка узајамном признавању између државе Косово и државе Србије (…) које ће се десити у блиској будућности;
2. Други циљ је постизање споразума о практичним питањима чиме се омогућује потпуно функционисање државе Косово, у складу са нашим Уставом;

3. Процес дијалога о нормализацији односа са Србијом отвара Косову сигурну перспективу за чланство у Уједињеним нацијама, Европској унији и НАТО.

Дијалог и споразуми са Србијом су допринели и доприносе успостављању суверенитета и владавине закона на целој територији Републике Косово.
2. јула 2011. постигнути су споразуми о слободи кретања, матичним књигама и о универзитетским дипломама, дакле ова рунда је омогућила да се пробије табу немогућности грађана Републике Косово да користе могућност приступа у земљама региона и кроз територију Србије.
Такође, омогућено је да грађани српске заједнице добију званичне документе Републике Косова.
Споразум о цивилном регистру је омогућио да се испуни стандард од посебног значаја у процесу либерализације визног режима.
2. септембра 2011. закључени су споразуми о царинским печатима и катастру. И овим споразумима остварени су циљеви Републике Косова, са посебним нагласком на признање од стране Србије веома важног елемента државности Косова, као што је јединствени царински систем Републике Косово и институција Царина Републике Косово у целини.
21. новембра 2011. постало је могуће да се дипломе издате од стране институција високог образовања Републике Косово признају у Србији, укидајући праксу сертификације од стране УНМИК-а. Овим споразумом отварају се могућности за запошљавање и даље образовање посебно за Албанце у Прешевској долини, чиме се омогућава уклањање препрека њиховом останку у албанским крајевима.
30. новембра 2011. постигнут је Споразум интегрисаном управљању границом, после чега су следиле додатне дискусије о његовом спровођењу и исти постао је функционалан 10. децембра 2012. када су и отворена прва два гранична прелаза између Косова и Србије.
24. фебруара постигнут је Споразум о регионалној сарадњи који има за циљ уклањања баријера Србије за учешћу Косова у регионалним иницијативама.
18. октобра 2012. ја, као премијер Републике Косово, овлашћен од стране уважених посланика, отпутовао сам у Брисел да присуствујем првом састанку на високом политичком нивоу, између два премијера.
Ми смо одржали пет рунди састанака на овом високом нивоу.
Обавестићу вас о појединачним састанцима, један по један, као што су се одржали.
18. октобра 2012, на првом одржаном састанку покренута су нека питања, међу којима су практична примена свих споразума до сада између државе Косово и Србије; распад и уклањање са Косова паралелних структура финансираних од Србије; не ометање Косова за чланство у међународним организацијама и форумима; затварање процеса децентрализације на Косову, што подразумева неопходност формирања нове општине, Северна Митровица, и одржавање слободних избора на северу земље; брза могућност отварања канцеларија за везу Републике Косово у Београду и обратно Србије на Косову.
7. новембра је одржан други састанак. Током овог састанка је забележен напредак, посебно у случају практичне примене техничког Споразума о интегрисаном управљању границом. Овај споразум у погледу управљања границама између наших држава је законски споразум, јер ће ЕУЛЕКС бити присутан наспрам мандата гарантованог од стране Скупштина Републике Косово.
Следећа тачка о којој је разговарано је била потреба за отварање канцеларија за везу између две земље.
Следеће питање које је разматрано на другом састанку, односи се на неопходност транспарентности Србије за финансирање различитих сектора на Косову, са посебним нагласком, на финансирање паралелних безбедносних структура на северу земље.
Ви знате да је заустављање финансирања и распад илегалних српских безбедносних структура које функционишу на северу земље, још увек главно и најважније питање у вези са овим процесом. Штавише, ово је кључни услов који мора да испуни Србија у односу на ЕУ. Сада је јасно да Србија не може да напредује ка чланству у ЕУ, а да не испуни све услове постављене у вези са Косовом.
Такође се на овом састанку дискутовало о заштити културног и верског наслеђа, као и о могућности за изградњу аутопута Приштина-Мердаре-Ниш или Приштина-Мутиводе-Лесковац уз финансирање фондова ЕУ.
4. децембра 2012. је одржан трећи састанак, где се дискутовало о још недовршеним стварима о којима се дискутовало на другом састанку.
17. јануара 2012. је одржан четврти састанак где је разматрано о потпуном распуштању нелегалних безбедносних структура Србије на Косову, у циљу потпуног окончања Споразума ИБМ-а, а посебно у областима царина.
У оквиру наших залагања за интеграцију северног дела у косовске институције, током овог састанка, смо се сложили о оснивању Фонда за развој северног дела Косова. Новац који ће се депоновати у овај фонд ће протећи кроз трезор Косова и фонду ће моћи да допринесу и друге међународне организације.
19. и 20. фебруара у Бриселу је одржана пета рунда преговора.
Ми ћемо рећи истину, јер немамо шта да кријемо, зато што смо увек поштовали Устав и законе Косова, и документ председника Ахтисарија.
Кључна тема овог састанка је била распуштање илегалних паралелних безбедносних структура на северу земље и забрана финансирања ових структура из Србије.
Ја могу да вам кажем са потпуном одговорношћу да се Србија на последњем састанку одржаном у Бриселу, сложила барем вербално, да одустане од подршке, организовања и финансирања илегалних структура на северу земље. Премијер Србије Дачић је обећао да ће испунити једну такву обавезу, без обзира на то да ли ће се постићи свеобухватни споразум на крају процеса нормализације односа са Србијом.
Следеће важно питање о којем се дискутовало опширно, током овог сусрета, односи се на политичку нормализацију у северном делу Косова и интеграцију овог дела у легитимне институције на Косову.
Што се тиче одржавања и организације локалних избора у четири општине на северу Косова, могу да вам кажем да постоји апсолутна сагласност између страна укључених у дијалог.
Наравно, да смо се показали прагматичним у нашем приступу, признавањем чињенице да ови локални избори који би требало да се одрже, могу бити организовани са техничког аспекта од једне међународне организације, која би у нашем случају била ОЕБС. Иако нема сумње да ће избори бити одржани у складу са законодавством Косова, и они ће бити оверени од стране Централне изборне комисије Косова.
Следећи важан елемент о којем се разговарало односи се на предлог за оснивање Удружења општина са српском већином на северу Косова. Желим да разјасним да је успостављање таквог удружења потпуно у складу са Уставом и Законом о локалној самоуправи. Удружење која ће се основати неће имати ни законодавну, ни извршну улогу. То је врло јасно.
Ни под којим условима нећемо дозволити формирање трећег нивоа власти на Косову, али не можемо да зауставимо Србију да сања о таквим стварима. И ови снови су преиначени једном заувек 25. јула 2011, када смо ставили под контролу границе Републике Косово.
Такође, желим да разјасним свим грађанима Републике Косова да је било гласина незналица помињући Републику Српску, аутономију, специјални статус.
Снажно наглашавам, уз поштовање Устава Косова, косовских закона, мојих личних ставова, и националних и државних одговорности, да се такво нешто нити захтевало од нас, нити ће се десити.“

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *