Преминуо Уго Чавес

Венецуелански председник Уго Чавес (58) преминуо је данас после двогодишње борбе са канцером, саопштио је потпредседник Николас Мадуро у телевизијском обраћању. Социјалистички лидер био је 14 година на челу Венецуеле. Раније данас је саопштено да се Чавес налази у болници у Каракасу због нове, тешке инфекције и отежаног дисања, након чега су присталице председника Венецуеле, изашле на улице у знак подршке. Чавесово здравствено стање закомпликовало се након операције 11. децембра у Хавани, када је дошло до неочекиваног крварења и тешке распираторне инфекције.  Потпредседник Венецуеле Николас Мадуро окривио је данас за Чавесову болест “историјске непријатеље” и додао да ће стручна комисија утврдити да је “Чавес нападнут овом болешћу”.

Чавес је 30. јуна 2011. потврдио да се опоравља од операције уклањања тумора, извршене 10. јуна у Хавани. Влада Венецуеле је следећег месеца саопштила да тумор није у потпуности уклоњен, истичући да је Чавес на путу ка потпуном опоравку, да би 17. јула медији пренели да се председник вратио на Кубу због даљег лечења.

Чавес се обратио јавности на свој 57. рођендан, када је рекао да га је болест натерала да радикално промени свој живот. Он је 9. јула прошле године објавио да се у потпуности опоравио од рака, свега три месеца пре председничких избора. Чавес је на изборима у октобру победио кандидата опозиције Енрикеа Каприлеса и тако освојио свој четврти мандат у трајању од шест година.

У новембру је саопштио да поново путује на Кубу због лечења рака, да би следећег месеца лекари у Хавани поново оперисали Чавеса. Након те операције председник је задобио респираторну инфекцију, али је његово стање било под контролом, да би убрзо потом потпредседник Мадуро објавио да је дошло до нових компликација.

Чавес је, како је саопштено, у јануару имао тешку инфекцију плућа од које опоравио, те да иде на “додатне третмане”. Председник се средином фебруара вратио у Венецуелу, након двомесечног лечења на Куби. Мадуро је тада први пут рекао да је Чавес на хемотерапији у Венецуели и да наставља да се бори за свој живот, након операције на Куби. Почетком овог месеца његово дисање се погоршало због нове респираторне инфекције, након чега је објављена смрт дугогодишњег лидера Венецуеле.

Уго Рафаел Чавез Фриас рођен је 1954. године у месту Сабанета, у породици просветних радника. 1975. године завршио је Академију војних наука и служио као официр у падобранској јединици.

1992. године с групом других официра учествовао је у неуспелом покушају обарања владе Карлоса Андреса Переса. Осуђен је на затворску казну, али је помилован после две године.

Само пет година по изласку из затвора, 1999. године изабран је за председника Венецуела и ту функцију обављао је све до смрти. Одмах по ступању на функцију покренуо је уставне промене и променио име земље у Боливарска Република Венецуела.

После бројних протеста, у априлу 2002. године војска га је на кратко уклонила с власти, али се убрзо вратио на функцију председника. Уго Чавез остаће запамћен по конфискацији имовине великих страних нафтних компанија, али, пре свега, као велики противник запада и доследан социјалиста.

4 коментара

  1. Nek je slava i pokoj duši
    velikom čovjeku i državniku.
    Nedostajaće cijelom čovječanstvu.

  2. Prijatelj svim dobrim ljudima. Bolivarska Revolucija samo je privremeno izgubila dah. Njegovi naslednici neće imati takvu podršku kakvu je Ugo imao. Nestanak Čaveza ništa ne donosi imparijalistima i eksploatatorima. Tri varijante raspleta a to su politička krizakojaneće biti dugotrajna, novi izbori gde pobeđuje kandidat levice, odnosno desnice ne donosi ništa suštinski novo. Velika očekivanja nekad izgladnelih i obespravljenih masa nameću budućem predsedniku nastavak Revolucije.
    Okončana je prva faza razvoja Venecuele. Da su imperijalisti jači možda bi im i vredelo da se pomuče oko kakvog udara ili građanskog rata, ali na pozornici svetskih zbivanja, kada su širom razmaknute zavese pre šest godina prikazuju nam nove Glembaje. Oni nisu bezazleni purgeri već krvoloci sa Istrivera. Ali završavaju jednako tragično kao i Ignjat i njegova tristogodišnja povorka ubojica i varalica.
    Hajde da analiziramo tragičan kraj prve etape razvoja Revolucije.
    Čavez je ubijen, zar ne?
    Oni koji su o lečenju Čaveza brinuli nisu dorasli zadatku. Oslanjanje na znanja i sposobnosti kubanskih lekara je bilo korisno, ali nije smelo da bude odlučujuće. To nije ratna hirurgija. Ovo je nešto mnogo opasnije. Stanje svesti da se na rak kreće hemoterapijom, jer tako nalažu lekari. Najbolesniji deo ljudske populacije, to je javna tajna koju svi znaju. Hemoterapija, postupak koji nikada nikog nije izlečio.
    Koliko će još Čaveza biti uhvaćeno u zamku zvanićne medicine? Milioni ljudi ginu od nedostatka informacija. I samo po neko vidi prevaru i podiže glas. Za sada ovo je samo etičko a mora postati i političko pitanje. Predrasude i zablude s tim u vezi sada plaća Venecuela i njen narod.
    U starom Egiptu se smatralo da čovek ne sme pogledati faraona. Ako ga pogleda umreče. A onda se neko usudio i pogledao ga. I preživeo. I kasnije su u njega gledali ne bojeći se.
    Car lekar zamajava obolele da je u belom lekarskom mantilu, simbolu znanja i veština potrebnih da se podanici oboleli od raka izleče. A u stvari je gologuzan. Imperijalista. Bankar. Tgovac oružjem. Lekovima. Ljudima. Imperijalistički svodnik. Mnogomnogomnogostruki ubica. Apotekar i lekar ( farmakija, farmakon na grčkom trovačnica i trovač ).
    Jedan kameleon koji se preobražava u stotine lica, ali je jedan i samo jedan. Gologuz.
    Ja pružam ruku, pokazujem i govorim “NAŠ CAR JE GO, tišina! smejemo se”.
    Da. Eto ga. Samo ga treba prepoznati. I izdvojiti. ( poema Branka Mljkovića, ne smem reći koja )

  3. Cavez je ceo svoj zivot posvetio dobru naroda. U njegovo vreme je Venecuela dozivela razantan uspon. Pobedila je nepismenost i siromastvo.Interesantan podatak: godine 2009 je Kuba poslala u Venecuelu privremenu zdravstvenu pomoc od 3.000 lekara. Primer izuzetne dobrosusedske solidarnosti!Tamo se na benzin ne placa porez i litar kosta, kad se preracuna pa jos i zaokruzio na gore: oko 2 evro centa. To znaci pun rezervoar za 1(jedan) evro! Iskreno tugujem za Cavezom, koji je bio pravi narodni predsednik i istrajao u svojim idejama,”pred nosom Amerike”!

  4. Nemojte se stideti, da priznate, da je i Milošević to hteo i dobrim delom i realizovao, a to znači da smo imali svog autohtonog PREDSEDNIKA koji je samo želeo RAVNOPRAVNOST na nivou država i naroda i da velikani ostaju iza nas! SLAVA ČAVESU I NJEGOVOM NARODU!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *