Почетна / Култура / Писмо у бόци или у бöци

Писмо у бόци или у бöци

Пише: Бошко Ломовић

О језику роде ти појем, о језику телевизије мој роде…

На 16. годишњицу немилог догађаја из рата, водитељка ТВ вести добро рече: Срäбреница. До тада сам слушао и наслушао се како се злочин догодио (или се није догодио) у Сребрèници. Водитељи дневника су погрешно изговарали име источнобосанске варошице, наглашавајући краткоузлазним акцентом други уместо краткосилазним први слог.
Најпопуларније лице (госпођа) међу водитељима Дневника РТС-а у 19.30 објављује да је 51. сабор трубача започео химном „Са Овчара и“. У кругу од најмање 50 километара око планина из песме, гледаоци су је сигурно исправљали: није Кãблара, него Кàблāра. Нажалост, водитељка није могла да их чује.
Спортски репортер на РТС-у преноси „вечити дерби“ и погрешно акцентује презиме једног одбојкаша: Булáтовић. Правилно је: Булàтовић.
Генитив множине је баш несавладив за водитељку „Слагалице“ на Првом програму РТС-а. Пита она такмичара: „Колико је мüшкараца у наслову америчке хумористичке серије“? Вероватно је код ње номинатив једнине мüшкарац, а не мушкáрац. Јер да је ово друго, онда би питала колико је мỳшкāрāца, што значи са краткоузлазним на првом и дужинама на другом и трећем слогу. Недавно на телевизији слушах једном лингвисту који рече да незнање акцената није више огрешење о „коректан“ говор. Невероватно!
Популарна водитељица Дневника (РТС1) презиме своје колегинице Јелене Òбућине наглашава погрешно и на погрешном месту: Обüћина. Погледајмо како се изговарају опште именице које су претходиле презимену: òбућа, òбућина. И опет, иста водитељка: „Француски глумац Депардје је допутòвао у Сочи.“ Ваљало је рећи дòпутовао.
„Слагалица“ на РТС-у је прави „извор“ погрешног наглашавања речи. Па тако, реч „мула“ у игри асоцијација, водитељица изговара мúла (не знам ниједан појам који би означавала тако наглашена реч). Или је мüла (животиња добијена укрштањем магарца и кобиле), или је мỳла (ранг верског службеника у исламу, свештеника), или је Мỳла (саставни део имена: Мỳла Јусуф, дахија из народне песме)
И поново „Слагалица“, игра „Корак по корак“. Да би дошли до решења „војвода“, један од „корака“ је био да тај појам иде уз Путника и Мишíћа (тако је акцентовала водитељка). Како није реч о деминутиву за миша, требало је и морало да гласи Мíшића.

[restrictedarea]

 
Две водитељке „Слагалице“ (Први програм РТС-а), у две вечери, погрешно нагласише речи „писак“ и „боца“. Прва рече: „Да, то је пúсак“, а друга: „Његова пошта је у бόци“. Нагласак је толико променио значење да сам био у недоумици на шта су мислиле. Ипак схватих да је реч било о пûску (део дувачког инструмента) и бöци (флаши), а не коровској биљци са бодљама.
Безмало увек у „Слагалици“ слушам погрешно наглашавање. Тако водитељка ословљава једног такмичара са Бöгдане (добар акценат, али без дужине на претпоследњем слогу), уместо са Бöгдāне (са дужином). Само минут-два потом, каже да је „наша најдужа реч складùштење“, а требало је склãдиштење.
И опет – „Слагалица“. „Како се зове справа која атмосферски притисак мери живиним стýбом?“, пита водитељка такмичара. Да је летимично бацила око на било који речник нашег језика или ослушнула како се то каже у неком селу око Ваљева, Ужица или Пријепоља, не би погрешила. Рекла би: живиним стŷбом.
Мало ће ко лепи, поетски синонимо за космос, свемир – васèљена, изговорити као водитељка „Слагалице“. Она изговори вãсељена и остаде жива.
„Слагалица“ једино има гледаоцима видљивог лектора, али – узалуд! Водитељка најчешће греши код властитих имена, па ће чувени манастир Дäчāни говорити као Дéчани.
А у емисији „У рингу“, ТВ „Пинк“, такође, лоше наглашавање речи ỳспешност (и акцентска дужина на „о“). Водитељка је „ударила“ снажно по другом слогу речи: успäшност. Није било лако разумети на шта мисли.
Извештавају гледаоце и слушаоце да „на основу обрађених пöдатака пописа, у Србији је мање око 380 хиљада становника“. Ем је погрешно акцентован генитив множине, ем су изостале и акцентске дужине. Да су само вирнули у речник српског (или српскохрватског) језика, водитељи вести би рекли: пòдāтāкā (ном. једн. је подáтак, множ. подáци). И кад смо овде, да кажемо да се иста грешка тврдоглаво понавља и код именице задáтак –зãдатака, уместо зàдāтāкā.
Ево, недавно, најпопуларнији водитељ (жена) вечерњег Дневника на РТС1 рече како је неко нешто удвострüчио, чак и утрострüчио. Две грешке одједном. Прва, погрешно наглашене речи – требало је: удвòстручио, утрòстручио. Друга, постављен краткосилазни на трећи слог речи, упркос правилу, како раније утврдисмо, да силазни акценти могу бити само на првом слогу.
Веома популарна водитељка главног Дневника на РТС 1 најављује да су највећи дüжници за електричну струју ти и ти. А требало је да каже дỳжнūци (према дỳжнūк), тј. са краткоузлазним акцентом и дужином на претпоследњем слогу. Требало, а није.
„Слагалица“ РТС1 је постала права „мека“ за лов на наопако наглашавање. Исте вечери водитељка овако изговори две речи: тäстера, гусèница. тестèра, гỳсеница. Незнање није оправдање пред паролом: „Ваше право да знате све“.
У „Београдској хроници“ (РТС1) водитељка објави да су, због квара „без воде станови у Улици Мајке Јеврöсиме“. Не могу, госпођо, краткосилазни акценти било где, већ искључиво на први слог речи. А у том женском имену и нема (кратко)силазног акцената, већ краткоузлазног, и то на првом слогу. Дакле, требало је да кажете Јèвросиме.
Наставиће се

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *