Печат недеље

ЈАХЈАГА И ЂИЛАС

Одавно није било таквог политичког сагласја, дозивања, одазивања и допуњавања какво се могло чути 24. марта ове године на годишњицу НАТО агресије на СР Југославију и Србију посебно. Актери су, а ко други него лидер Демократске странке Драган Ђилас и „Председница Косова“ Атифете Јахјага.
Градоначелник Београда, пажљиво избегавајући (а можда и због извесне тупавости која га краси и просто избија из њега) да којим случајем не помене своје политичке газде са Запада и да им шта не замери каже: „ … и данас 14 година касније, може да се постави питање зашто је Србија бомбардована?“
Пошто је чула и видела да Ђилас појма нема шта се то збило 1999, у помоћ му је несебично притекла Атифете Јахјага и просто се изримовала са горепоменутим и кратко описаним Ђиласом рекавши:
„Годишњица НАТО напада на српске циљеве један је од најважнијих дана у историји Косова и његовој борби за слободу и независност. На овај дан Северноатлантски савез покренуо је ваздушне нападе на специфичне циљеве у бившој Југославији…Славни рат ОВК пробудио је савест света и призвао одлуку о хуманитарној интервенцији. Велика хвала НАТО-у који је допринео да се заустави геноцид према једном народу“.
Нема шта, могли смо чути прави жуто-шиптарски шлагер и пратити карикатуралну и фарсичну верзију Бора и Рамиза, само сада уз уважавање родне равноправности. Боро и Рамиз имали су исте циљеве у некадашњој борби, а тако је и у случају Јахјаге и Ђиласа данас.
Циљ борбе им је заједнички – независно Косово.
Појавила се у међувремену и својеврсна реинкарнација Адема Јашарија и Исе Бољетинца у лику високог функционера УРС-а и председника Скупштине, некадашње српске престонице, града Крагујевца Саше Маленића. То чудо реинкарнације је изјавило: „Да је Србија вршила геноцид над свим народима бивше Југославије и да НАТО није извршио агресију, него ослободио Србију“!

ЦРКВА

Кипарска православна црква понудила је део своје имовине као помоћ у спасавању кипарске државе од банкротства. Предлог, као што је познато, није прихваћен него је ЕУ посегнула за отимањем руских милијарди које су биле на рачунима кипарских банака.
Истог часа када је обзнањена ова великодушна помоћ Кипарске православне цркве у медијима, махом страним, који делују у Србији је отпочео напад на нашу Цркву која би, према овим виђењима, да би се доказала као народна, морала да следи пример своје сабраће са Кипра. Они који су кренули у напад намерно су сметнули с ума чињеницу да би се СПЦ-у прво морала вратити сва она отета имовина (по законима о реституцији мора им бити враћена), па тек онда отпочети евентуална дискусија о некаквој продаји те имовине као помоћи држави. Не би требало заборавити да се све то односи и на имовину на Косову и Метохији.
Да овде није реч ни о каквој бризи за народно добро видело се већ следећег дана када је настављен заједнички злочиначки подухват, те се на удару по ко зна који пут нашао владика врањски Пахомије због својих наводних склоности ка сексуалном узнемиравању. Призван је извесни Н.И. који је још 22. фебруара ове године ухваћен и осумњичен за вишемилионску крађу Цркве. У непочинству у којем се нашао он се наводно сећа догађаја од пре девет година, а о којима је свих ових година, све док није пријављен због крађе новца, ћутао. О свему томе није обавештена ни полиција, ни тужилаштво него је улогу тужиоца, а и судије, по ко зна који пут преузео одликовани Б92, истичући ту тему као централни наслов својих информативних емисија, а све на начин да би се олакшала и медијски прикрила евентуална капитулација на Косову. Потребно је наиме ради даљег надирања шиптарских елемената прочистити пут на југу Србије и у ту сврху компромитовати православне великодостојнике.
Да је реч о крајње синхронизованој акцији може се видети и по жестоким нападима на владику Лаврентија, епископа шабачког, и његово сатанизовање и криминализовање наводним саучесништвом у злочину убиства.
Да не би било неке забуне наши медији и приличан број наших политичара, а посебно шиптарских вођа у ствари проводе добијену Директиву која гласи: „… потребно је што брже завршити са поповима и религијом. Попове би требало хапсити као контрареволуционаре и саботере, стрељати непоштедно и свуда. И што је могуће више. Цркве подлежу затварању. Просторије храмова запечатити и претворити у складишта.“
Директива је дата 1. маја 1919. и потписао је Владимир Иљич Лењин.

[restrictedarea]

 

ШВАЈЦАРСКИ ЛИСТ О НАТО АГРЕСИЈИ

Недељник „Питања времена“ (Zeit-Fragen) у броју од 25. марта 2013. посветио је пуних осам страница (формата београдске „Политике“) текстовима о агресији НАТО-а против Србије и Црне Горе (СРЈ) извршеној пре 14 година. На насловној и потоњим страницама објављен је интервју са бившим министром за иностране послове СРЈ, председником Београдског форума за свет равноправних Живадином Јовановићем. Ту су и текстови писма познатог немачког политичара (ЦДУ) канцелару Герхарду Шредеру, од 2. маја 2000. године, порука француског мајора Пјер-Хенри Бинела српском народу, и завршни докуменат Међународне конференције одржане у Београду 23. и 24. марта 2009. године поводом десете годишњице агресије, као и приказ књиге „Сумрак Запада“ у издању Београдског форума за свет равноправних. Текстови су илустровани фотографијама порушених мостова.
Лист „Питања времена“ који се штампа на три језика (немачки, француски, италијански), а електронско издање на пет и дистрибуира у 75 земаља свих континената издаје истоимена задруга независних швајцарских, француских и немачких интелектуалаца. Рад у редакцији, укључујући и рад преводилаца је волонтерски. Лист је отворен за интелектуалце из читавог света и у њему се не ретко могу прочитати чланци аутора из Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца и других градова Србије.
Редакција „Питања времена“ недавно је превела студију академика пок. Михаила Марковића о Косову и Метохији (45 страница) на више језика и о њој организовала јавну трибину у Швајцарској, уз учешће интелектуалаца из више европских земаља.
Интелектуалци окупљени око недељника и задруге „Питања времена“ изразили су спремност да учествују у програму обележавања 15. годишњице агресије НАТО 2014. године, како у Србији, тако и у својим земљама.

Прогон Срба не јењава

Свирепа хашка неправда није заобишла Стојана Жупљанина и Мића Станишића, функционере Републике Српске из доба њеног успостављања и ватреног крштења деведесетих, који су у Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију првостепено осуђени на по 22 године затвора, на крају поступка започетог септембра 2009. Председавајући Већа, судија Бартон Хол, у образложењу овакве пресуде – могуће само због тога што је реч о српским, а не хрватским или муслиманским оптуженицима, за какве су изгледа резервисане само ослобађајуће одлуке – у образложењу је поновио читав низ простачки плитких, једностраних тврдњи, као преузетих из противсрпске пропаганде од пре две деценије:
„Замисао о великој Србији има дугу историју. Ова замисао састоји се у проширењу Србије на оне делове Босне и Херцеговине и Хрватске у којима српско становништво живи у великом броју. Циљ ових радњи био је успостављање српске државе, што је могуће етнички чистије, уклањањем босанских муслимана и босанских Хрвата. Створен је заједнички план. Циљ плана био је уклањање босанских муслимана и Хрвата вршењем злочина депортације и присилног премештања као злочина против човечности.“
Занимљиво је да су водећа београдска гласила углавном избегла да у већем обиму пренесу Холово злокобно образложење, као и да су уз вест о казни објавила врло неприкладну фотографију усликану пре изрицања пресуде, на којој су и Жупљанин и Станишић насмејани приликом поздрављања са особљем суднице.
Мићо Станишић, који се добровољно предао Хагу још 2005, био је ратни министар унутрашњих послова РС, док је Стојан Жупљанин, ухапшен у Панчеву и испоручен Трибуналу јуна 2008, био начелник регионалне полиције у Бањалуци.

ТРОЈКА КРАЉА АЛЕКСАНДРА

Редовно школовање има безброј мана. Знање оптерећује, обавезује, везује руке и ограничава. Оставља трагове по школским дневницима, индексима и дипломама које завршавају у архивама. Тако је у Народној библиотеци сачуван разредни дневник са оценама будућег српског краља Александра Карађорђевића који по њега није баш ласкав, јер је „на пример из историје имао тројку, а 26. новембра 1905, рецимо, наставник српског језика уписао је: ‚Одговор недовољан, пажња слаба‘.“
Краљ Александар је после тога морао поправљати ту тројку из историје на бојном и државном пољу победама у Балканским и Првом светском рату. А посебну пажњу је усмерио на јуначко Ослобађање Косова.
Код доброг дела наших данашњих властодржаца нема тих проблема. Слабашни су трагови, судећи по њиховом политичком деловању, да су икада ишта из историје учили и научили. А често и нема трагова по школама и факултетима, баш као што некада није било ни код Броза. Судећи по последицама косовске и културне политике имали су из историје и српског чистог кеца, и немају намеру да га поправе. Кец јуче – кец данас. Или су и јуче баш као и данас побегли са часова историје и српског језика.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Avatar

    Ni jedna politicka stranka nije swe oglasila zvanicno povodom slobodoumne, filozovske i patriotske izjave filozofa iz FRoce danas zvanog Milosrdni Djavo.

  2. Avatar

    Izdajnik i djavo u covecjem telu ! Bljak …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *