Печат недеље

Шетња на годишњицу косметског погрома

У недељу 17. марта тачно у 17 часова, језгром Београда прошетаће се поворка у знак сећања на стравично насиље које су пре девет година разуларене шиптарске хорде починиле над српским народом Косова и Метохије. Цела акција започеће окупљањем на Тргу Републике, одакле ће се потом мирно и достојанствено прошетати до Храма Светог Саве.
Номинални организатор целе акције јесте удружење „Заветници“, из којег, међутим, поручују да су они у контакту са многим другим родољубивим организацијама и да су у поворку добродошли сви који су спремни да на одлучан, али достојан и ненасилан начин, одају пошту земљацима пострадалим у трагичном погрому из марта 2004. године. Намера је, такође, да се упути још једна опомена званичном Београду, који већ месецима води бриселске преговоре са онима који су погром подстакли и омогућили.
Окупљање и шетња су уредно пријављени београдској полицији и одобрени од стране исте.

Бели дим из Ватикана

Винуо се бели дим из Сикстинске капеле. После изненадне оставке Бенедикта ХVI, Римокатоличка црква добила је ове среде новог поглавара. За 266. папу изабран је, неочекивано, аргентински кардинал Хорхе Марио Бергољо (76), који ће столовати под именом Фрања I.
Први папа који је језуита, први са америчког континента, и први који није из Европе за последњих 1200 година, досадашњи кардинал Бергољо, иначе син италијанских емиграната, слови за скромног човека, наклоњеног сиротињи и конзервативних схватања, али и, помало парадоксално, наводно наклоњеног реформи Католичке цркве.
С оне друге стране, међутим, говори се и о његовој повезаности са војном хунтом у Аргентини (1976-1983). Године 2005. године против њега је поднета и кривична пријава због (наводног) учешћа у киднаповању, од стране војне хунте, двојице језуитских свештеника; један од те двојице, Орландо Јорио, касније је Бергоља оптужио да га је заправо изручио војном режиму. Нови папа је, пак, у својој званичној биографији објашњавао да је у то време заправо спасавао жртве хунте која је владала Аргентином.
Од новог папе се, како је истицано у Ватикану пре избора Фрање I, очекује да реформише римску Курију, да се избори са кризом изазваном сексуалним скандалима, и да „прочисти“ Ватиканску банку.
Избор новог папе је, како преноси „Њујорк тајмс“, један од Римљана окупљених на Тргу Светог Петра прокоментарисао с олакшањем и великим задовољством: „Било је то као да ишчекујете рођење бебе, само боље.“

ДРАГОЉУБ МИЋУНОВИЋ

Најдуховитију и најтачнију оцену о неком политичару изговорио је недавно Драгољуб Мићуновић на Председништву Демократске странке. Суочен са осведоченим руководилачким способностима Драгана Ђиласа који је успео да преполови претходни рејтинг ове странке, Мићуновић је обраћајући се свом председнику рекао:„Тебе као да је неко послао да нам уништиш странку“.
Мићуновић није разумео да је рејтинг ДС-а још увек релативно висок управо због подршке коју анкетирани пружају Ђиласу баш због посла уништавања који тренутно с великим успехом обавља. Настави ли тако народна подршка у истраживањима ће бити све већа и већа.

Улагивање и смена

Тешко да се памти јавно улизивање попут оног какво се видело у телевизијској емисији „Утисак недеље“. Улизивао се Александру Вучићу лепи Небојша Крстић, саветник бившег председника Србије. Нема ничега у чему га није подржао, и то и сада, и унапред, и уназад. Био је то напросто дирљив призор са веома дугим трајањем. Посебно је било запажено колико је труда уложио да ту пред свима нама кадрује у СНС-у. Решио је да свесрдно помогне Вучићу у смењивању министра пољопривреде Горана Кнежевића. Смислио је толико образложења за његову смену да је то напросто било неодољиво. Било је ту и објективне кривице министра и разумевања за његов положај и несналажење, и одређене благонаклоности и извесне строгости, па чак и упозорења о „кадровској беди“ СНС-а која би се дала исправити неким новим постављењем.
Не знамо да ли се то Крстић подсећао својих савета Тадићу када је у ДС-у смењиван исти тај Горан Кнежевић. Извесно је да је Тадић неког од саветника послушао и извесно је како се то све завршило. Како ће се све то завршити овога пута видећемо врло брзо. Крстићево јавно телевизијско саветовање је само један од путоказа.

Ипак радо Србин у војнике

Изгледа да за Србију, упркос свему, има неке наде. Иако је, у складу са непроглашеним евроатлантским смером (ка учлањењу у НАТО) којим нам земља корача, укинуто обавезно служење војног рока, српска омладина на то не пристаје. У марту је у војску, на тромесечну обуку, на добровољно служење војног рока, отишло 540 нових регрута; још више од тога, међутим, радује податак да се за добровољни одлазак у војску пријавило преко три хиљаде кандидата, што је чак шест пута више од квоте добровољаца предвиђене за мартовску класу.

ОМИЉЕНИ ГЛУМАЦ

Најлакши пут да се допре до српских продуцената и буџетског новца, награда на позоришним и филмским фестивалима, и да се постане медијско миљенче је да се развали и исповраћа (већ према способности артикулације) по свему српском од Кустурице па надаље. Ако си при том из неке суседне бивше југословенске републике попут Босанско-хрватске федерације утолико боље. Тако је извесни Емир Хаџихафизбеговић за нашу певачицу Гогу Секулић, и не само њу својевремено изјавио следеће:
„Србијанске дроље заводе Бошњаке, који се онда одају алкохолизму. Из Србије нам се сервира духовна порнографија, која се лансира преко телевизије. Србијанске певачице заводе младе људе, који се одају алкохолизму, због чега долази до масовних туча, па чак и до убистава. Ја мислим да су оне дроље јер чим она дође и каже како воли да пева без гаћица, а нека друга да попије литар алкохола, то је за мене дроља и остаће дроља“.
После ове изјаве и сличних изјава Хаџихафизбеговића је баш кренуло. Наиграо се у српским филмовима и позоришним представама и постао, кажу, глумац. И наше га је судство узело у заштиту и шест пуних година није успело да му пресуди по тужби Секулићеве, а због поменуте изјаве. Сада се напокон, у априлу, најављује крај овом суђењу. Оптужени уопште не брине јер и не признаје српске судове. А и ако му буде одређена нека казна платиће је приходом из државног буџета Србије или ће му бити додељена нека новчана награда да је покрије.

2 коментара

  1. Два коментара. Служио сам цивилну војску и погрешио. Да ми је садашња памет, не бих поновио грешку.
    Једино спорно у овој иѕјави Хаџихафизбеговића је алузија на певачице из Србије, јер их и у Босни има. Има он много горих изјава о Србији и Србима, и колико знам није их се одрекао. Говорио је како је то последица рата и свега што је проживео у Сарајеву за време блокаде. Ипак, треба да прође неко време да видимо да ли то заиста и мисли. Углавном, ја мислим да турбо-фолк певачице (одакле год да долазе) јесу проблем, није проблем што су певачице већ је проблем како се облаче и о чему павају. Погледајте те спотове, песме, наступе, текстове. Част изузецима, али многе од њих заиста личе на дроље. Проблем је што се то свакодневно врти на телевизији и залуђује младе људе. Девојке их подражавају. Како и не би, добра кола, лепа гардероба, пуно пара, појављивање на телевизији у “високом” друштву. Мајке не саветују својим ћеркама да раде, удају се и рађају него да нађу неког добростојећег и уживају, зато што у овој свеопштој беди у којој живимо мисле да су певаљке прошле најбоље. Чак су и Лепу Лукић нашминкали да би могла да изгледа приближно као њене младе и лепе колегинице. А сви ми то пећутно подржавамо, е зато нам овако и јесте, и треба да нам буде још горе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *