Од контаминираних шерпи до прождрљиве бактерије

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Смернице и концепт „Агенде 21” наслућује се из сваког међународног скандала, а међу бисере екоцидних потеза убрајају се „кредити за контролу загађења“, осмишљени у циљу заштите глобалних загађивача

Кад се у медије пробила вест о проблемима британске компаније за дистрибуцију флаширане воде, процесуиране 2011. због рекламне поруке: „Пијте воду да спречите дехидрацију организма“, многи су помислили да је реч о неспоразуму. У међувремену је бриселска бирократија формирала научни тим, са задатком да оспори тврдњу о лековитим својствима воде, што је после трогодишњег већања крунисано закључком: „Нема научних доказа да вода спречава дехидрацију организма.“ Уследила је тужба против компаније, а свима који на етикету ставе натпис чија садржина сугерише благотворно дејство воде на организам, прети затворска казна од две године.

НЕБУЛОЗЕ И РАТ ЗА ВОДУ Урота против воде добила је епилог у Бундестагу, пошто је 299 посланика гласало за одлуку да се право на воду избаци из сета људских права. Овим гестом је држава ослобођена обавезе да гарантује становништву приступ води, а компанијама је дато право да овом луксузном робом неограничено располажу. Портпарол Nutrition Society, проф. Брајан Ратклиф, ову одлуку је образложио небулозном опаском да се у клиничким условима дехидрирани пацијенти рехабилитују без пијаће воде! „ЕУ хоће да каже да вода не умањује ризик од дехидрације и то је тачно.После бурних реакција јавности, ЕФСА је делимично кориговала став, дозволивши могућност да на реклами пише: „Вода може да регулише телесну температуру и помогне организму да спроведе своје нормалне физичке и когнитивне функције.“
С обзиром на то да Агенда 21 предвиђа успостављање контроле над читавим окружењем (уз промену људских навика и понашања), не чуди што се на мети законодаваца нашло и људско право на ваздух. Забринута због ефекта стаклене баште, научна „елита“ је ставила под удар биолошку функцију дисања, па се на оптуженичкој клупи нашао CO2 и човек који га дисањем избацује у атмосферу. И тако се приступило увођењу таксе на бицикл, с образложењем да „бициклиста убрзано дише“, и сходно количини избаченог CO2 мора да партиципира зарад заједничког добра.
Ускраћивање права на воду и ваздух још увек не доноси жељене ефекте, зацртане еугеничком агендом, па је нестрпљива елита укључила своју дехуманизовану технократску машту, ради осмишљавања допунских метода за елиминацију прекобројних житеља планете. И тако је уведен Закон о комерцијализацији токсичног отпада, уз дозволу да се у свакодневни живот уведе допунска доза радиоактивног зрачења. Новинар Вилијам Бордман скреће пажњу јавности на план Министарства енергије САД-а  којим се компанијама, ангажованим на депоновању токсичног и радиоактивног отпада, омогућава продаја контаминираног метала за производњу посуђа, рајсфершлуса, есцајга, накита, играчака, медицинских инструмената… После почетне забране из 2000. године, бирократским језиком је образложено пуштање у промет овог отпада, што је компанијама омогућило остваривање додатног профита. Нема разлога за сумњу да је и бомбардовање Србије „осиромашеним уранијумом“ 1999. допринело растерећењу складишта са токсичним отпадом, као што нема сумње да је „демократска“ Србија прихватила обавезу да организује складиштење и рециклажу отпада на својим пашњацима и њивама.

[restrictedarea]

 

АСТРОНОМСКЕ ЗАРАДЕ НА ОТПАДУ Што се америчких породица тиче, против бомбардовања радиоактивним шерпама и играчкама, стао је само конгресмен Едвард Мајкл. Он је јануара 2013. упутио писмо Министарству енергије САД-а, тражећи хитно укидање одлуке којом се труднице и деца преко предмета у домаћинству свакодневно излажу радиоактивном зрачењу. Нуклеарци су, по старом добром обичају, изашли у јавност са тврдњом да се ради о „безопасном нивоу контаминације“, умирујући поданике да ће „у најгорем случају бити изложени веома ниском нивоу додатне радијације.“ Познато је да не постоји безбедан ниво зрачења, и да је термин „дозвољен ниво зрачења“ уведен због нуклеарних проба и акцидената од Чернобиља до Фукушиме, не би ли се умирила раја – непријатељски расположена према нуклеаркама и атомском оружју. Бордман је прикупио податке о земљама које такође рециклирају радиоактивни отпад, међу којима је и Индија. Кад су индијски производи, контаминирани ниским нивоом радио-изотопа кобалт 60, стигли у Америку, представници Nuclear Regulatory Commission су рекли да „нема стварне опасности по здравље“, уз препоруку да се производи ипак врате. Многи су 2009. први пут сазнали да САД немају агенцију која би се бавила овом врстом контроле, што је изашло на видело после извештаја Mother Nature Network о увозу контаминираних производа из Кине, Бразила, Француске, Шведске…
Уклањање тог нуклеарног баласта временом је преузела мафија, укључивши се у програм „рециклаже“ потапањем теретних бродова, а Хрватска је цену best online casino „прикључења“ ЕУ платила увођењем Закона о дозволи увоза отпада из иностранства. У Италији је посао преузела калабријска мафија, окривљена за потапање бродова у Тиренско море, а према изјави мафијаша Франческа Фонтија, „његов“ брод је припадао Норвешкој, а потопљен је експлозивом набављеним у Холандији. Фонти каже да зна за преко 30 потопљених бродова у Медитерану, за које нико не жели да преузме одговорност, нити је иједна земља показала спремност да финансира вађење контејнера са токсичним садржајем.
О спрези државе и криминала сведочи случај Сомалије, у којој су италијански војници из „мировне мисије“ сарађивали с мафијом током потапања бродова дуж сомалијске обале. Међу прозваним компанијама нашла се швајцарска фирма Achair Partners и италијански Progresso, а италијанска новинарка је убијена у Сомалији током потраге за истином о сомалијским гусарима.
Смернице и концепт Агенде 21 извиру из сваког међународног скандала, а међу бисере антицивилизацијских и екоцидних потеза спадају „кредити за контролу загађења“, осмишљени у циљу заштите глобалних загађивача. Ради се о механизму који омогућава богатим земљама да откупом бонова од сиромашних остваре право да премаше дозвољене квоте загађења, а иза програма „плати да загађујеш“ стоје УН свесно штитећи интересе највећих загађивача.
Безгранична корпоративна грамзивост, удружена са депопулационом агендом Новог светског поретка, довела је до трагедије незапамћених размера у Мексичком заливу, о којој медији нерадо говоре. После експлозије на нафтној платформи у власништву БП дошло је до изливања нафте, која и данас куља несмањеним интензитетом. Санација штете је препуштена БП-у, а ова компанија је с великим нестрпљењем дочекала прилику да примени (тестира) свој патент за уклањање нафтних мрља. Мајкл Едвард тврди да Америчко министарство одбране, уз подршку Конгреса, изводи у Заливу опасан биоинжењеринг експеримент, како би омогућио компанији Synthetic Genomics Inc, да испита свој производ – синтетичку бактерију synthia, дизајнирану да се храни нафтним мрљама. С обзиром на то да ова бактерија никад није тестирана ван лабораторије, њено пуштање у животну средину је сјајна прилика за власнике ауторског права, нестрпљиве да сазнају како ће се понашати у контакту са људима.
И тако је, далеко од јавности, почела да се одвија драма локалног становништва, коју забринути руски научници називају највећим холокаустом у историји цивилизације. На основу података локалних активиста, преко 100.000 људи је добило болест познату под називом плава куга (Blue Plague), а стручњаци тврде да ће милиони тек бити заражени. За то време Бритиш петролеум улаже огромна средства да онемогући рад активиста на терену, прикривајући ситуацију коју је Мајкл Едвард окарактерисао као „биотероризам“: „Они и даље ову трагедију називају ‚изливање нафте‘, а ради се о ‚Заливском рату‘, вођеном биолошким оружјем против четири милиона људи, укључујући биоинжењерингом створену бактерију отпорну на антибиотике“, каже Едвард после открића да је компанија Synthetic Genomics Inc, власник патентног права на синтетичку бактерију synthia, у међувремену формирала компанију за производњу вакцина Synthetic Genomics Vaccines Inc, намењених заштити од бактерије коју су сами створили. Формула је једноставна и вишеструко делотворна: заразиш милионе људи да би им продао унапред припремљену вакцину (с ограниченим бројем доза – за онолико колико је планирано да преживи). „Нови Заливски рат ће се водити вековима“, тврди Едвард, „зато што је изменио читаву биосферу, уништио породице, пријатеље и суседе. И зато што је то ‚генетички рат‘.“

[/restrictedarea]