Нови суноврат Хрватске у глиб мржње према Србима

Пише Ратко Дмитровић

Откуд сада, кад је Хрватска на корак до равноправног чланства у Европској унији, провала мржње према Србима у тој држави, има ли ту система, одређених циљева и ко попушта ланац привезаног зла које је мировало неко време 

Ситуација је била толико усијана да је председник Владе Зоран Милановић сазвао ванредну конференцију за новинаре и тоном који за њега није карактеристичан саопштио да се Хрватском шири мржња према Србима и да ће његова влада учинити све што једна држава може како би се зло зауздало. Иницијална петарда био је Здравко Мамић, председник НК „Динамо“, из Загреба. Тај је, најблаже речено, манит. Пуних десет година забавља хрватску јавност, вређа новинаре, псује им мајку пред камерама, куне, прети да ће све набити на… знате већ, баца се по поду, цепа кошуље веселећи се уз песме Тозовца и Томе Здравковића, опомиње Хрвате да се чувају југо-србо новинара. Психијатри би рекли да је у питању класичан пример поцепане личности чији се делови тек повремено сусрећу.

СТВАРНИ МОТИВИ МАМИЋЕВОГ СТРАХА Прошле године формирана је нова Влада Хрватске, на челу са Зораном Милановићем (СДП) – прилично чудном појавом за хрватску стварност, али о томе касније – и у тој влади ресор науке, образовања и спорта припао је Жељку Јовановићу, Србину, пореклом из Босне. Он је, на самом старту, најавио улазак државних инспектора у фудбалске клубове, пре свих „Динамо“ и „Хајдук“, што је Мамић јавности представио као напад на њега, знајући шта све истражни органи могу да пронађу у „Динаму“. У том клубу ништа се не може догодити без браће Мамић, Здравка и Зорана, они о свему одлучују, а Здравко зарађује огромне суме новца на продаји фудбалера, пошто у „Динаму“ могу да играју само они који имају уговор са Мамићевом менаџерском агенцијом. Дакле, уплашен од могућег развоја догађаја Мамић је, пре неки дан, гостујући на једној загребачкој радио-станици, почастио Јовановића увредама какве се одавно нису чуле у Хрватској. На националној основи, наравно. При томе је било и генерализовања; Мамић се потрудио да Јовановића стави у контекст из којег је било савршено јасно да он (Јовановић) мрзи све што је хрватско зато што долази из редова српског народа где је та мржња, је л те, уобичајена. Дигла се кука и мотика, реаговао је и председник Јосиповић, Милановић, неколико министара, али и тужилаштво које је дало налог да се Мамић приведе. Преспавао је ноћ у истражном затвору и дежурни судија га пушта на слободу. Према сведочењу присутних Мамић се, после одлуке да изађе на слободу, бацао по судници и љубио под хвалећи бога и судију. Сутрадан је дао интервју једном београдском таблоиду и извињавао се Србима, посебно наглашавајући да он у Београду има више пријатеља него цела хрватска влада заједно.
Дан пошто је Мамић изашао из притвора букнула је нова, јавна мржња према Србима. На састанку локалног ХДЗ-а у Слатини (месташце у Подравини) као гост појавила се Ружа Томашић, заступник у Сабору Хрватске, председник Хрватске странке права – Анте Старчевић, и у делу разговора о српско/хрватским односима поручила је да је Хрватска за Хрвате, а остали су у њој само гости. Аплауз окупљених био је буран и дуготрајан. Сутрадан су претучена српска деца на путу Кистање-Манастир Крка, недалеко од Книна. То је Милановића разбеснело до мере сазивања ванредне конференције за новинаре.

[restrictedarea]

 

РУЖА НЕ МИРУЈЕ, ВЕЋ ПОТПИРУЈЕ Али Ружа Томашић не мирује, објашњава да није баш мислила како је испало да мисли, али додаје да сви који Хрватску не воле могу да потраже другу државу. „Хрватска телевизија“, ко зна због чега, зове Ружу у Трећи дневник и даје јој могућност новог националистичког дивљања – без да је новинар прекине или јој супротстави своје мишљење, како је казао Милановић – и при том напада Пуповца и Станимировића (СДСС), казавши да је овај други својевремено у Вуковару изјављивао да је то српски град. Отишла је и даље тврдњом да је Војислав Станимировић слао Хрвате на стрељање, на вуковарску Овчару. Станимировић дан касније сазива конференцију за новинаре у Загребу, све негира, позивајући се на државне органе Хрватске који су истраживали његову улогу у вуковарским борбама (Станимировић је иначе лекар и био је управник болнице у Вуковару, пошто су у тај град ушле јединице ЈНА) и оптужује Ружу Томашић да је србофобична. Не верујем да је дотичној госпођи тиме нанео душевне боли, нити је повредио, пошто се целокупна политичка каријера Руже Томашић заснива на отвореној или лоше прикривеној мржњи према Србима. Она је, у децембру прошле године, тражила од Срба у Сабору Хрватске да пазе како говоре, да се обавезно служе хрватским језиком, односно да не употребљавају речи „које она не разумије“.
А ко је Ружа Томашић? Рођена је у једном селу близу Маглаја, у Босни, одакле се породица Томашић сели у Славонију. Почетком седамдесетих у потрази за бољим животом Ружа одлази у Канаду, код сестре. Уписује средњу полицијску школу, завршава је, и облачи униформу. С обзиром на висину (180 цм) и физичку конституцију, препоручују јој да тренира борилачке вештине, што она прихвата, и ускоро добија нове послове. Тако је, што је интересантно, учествовала као каскадер у снимању двадесетак епизода чувене серије „Досије X“. Када је оно Туђман, као председник тек основане Хрватске демократске заједнице, сакупљао новац по хрватској дијаспори, у Канади му Хрвати дају обезбеђење чији је шеф била Ружа Томашић. Она се Фрањи свидела и позива је да се врати у Хрватску, „чим ХДЗ побједи“. И би тако; ХДЗ преузима власт, а Ружа се враћа у Домовину. Туђманова странка јој беше некако сувише мекана по националним питањима и доноси одлуку да се учлани у Хрватску странку права, у то време усташку по свим елементима. Касније се та партија губи у идеолошком, политичком и сваком другом смислу, из ње настаје неколико нових странака, па је тако Ружа Томашић данас председник ХСП – Анте Старчевић. На последњим парламентарним изборима добила је подршку Сплићана и околине, тамо јој је изборна база, и сада седи у Сабору.

СТАРА МРЖЊА – НОВИ ОБЛИК Откуд ова провала мржње према Србима у Хрватској баш сада, у данима кад хрватска влада припрема свечана одела за пријем Хрватске у равноправно чланство Европске уније, и да ли је та опака работа покренута са циљем да се Хрватска малчице облати? Одговор на други део питања је негативан; овде се ради о старој мржњи према Србима која само мења облике, повлачи се у сенку с времена на време, чами стрпљиво и чека свој тренутак да заурла са ланца који увек неко држи, попушта и затеже. Мржњу према Србима у Хрватској већ двадесет и неку годину надувава и смирује Хрватска демократска заједница.
Што год ми мислили о Иви Санадеру он је ХДЗ очистио од усташтва, а потом и од екстремних хрватских националиста. Ту политику, по инерцији, у потрази за најкраћим путем ка вратима ЕУ, прихватила је и проводила Јадранка Косор, а онда се појавио Томислав Карамарко. Победио је на страначким изборима, истерао Косор из ХДЗ-а, ослободио се њених најближих сарадника и обновио атмосферу из раних деведесетих. Карамарко је више од просечног хрватског националисте, неће се отворено залагати за рехабилитацију усташтва и НДХ, али редовно одлази до Блајбурга, често говори о „великим злочинима против Хрвата на Крижном путу“, тражи да се процесуира оних неколико стараца (Калањ, Бољковац, Манолић, сви превалили деведесету годину живота) који су у Другом светском рату носили капе са петокракама, нуди нову туђманизацију Хрватске, замера Јадранки и Санадеру коалицију са Пуповцем… У медијској групацији Хрватске Карамарко и ХДЗ највећу подршку имају од тиражног и утицајног „Вечерњег листа“. То је готово њихово страначко гласило. „Вечерњи лист“ има уређивачку политику коју је најлакше и најбрже сагледати читањем колумни четворице његових коментатора: Милана Ивкошића, Милана Јајчиновића, Тихомира Дујмовића и Звонимира Деспота. Сваки њихов текст је или величање ХДЗ-а, или распиривање мржње према Србима. Трећег приступа нема. Али, због чега баш сада надувавање те мржње? Хрватска је економски на коленима, Милановићева влада нема решење да заустави привредни колапс те државе и то је из дана у дан све јасније. ХДЗ процењује да је погодан тренутак да се СДП-у, темељу те владе, зада одлучујући ударац и изазову ванредни парламентарни избори. Зато ова дестабилизација друштва, па и државе – имајући у виду жесток судар ХДЗ-СДП – а Срби су ту, што би рекли лингвисти, објекат вршења радње. Најкраћи пут националне хомогенизације Хрвата је подстицање мржње према Србима. То савршено функционише већ 100 година.
Тешко је рећи како ће се у свему снаћи Зоран Милановић, али то је, да се вратимо на почетак текста, човек који за разлику од свих хрватских политичара, укључујући Јосиповића, до сада никада није рекао ниједну реченицу која би могла да звучи увредљиво, претећи, погрдно или иоле негативно за Србе. Можда је тај човек нада да ће се Хрватска, некада и некако, ослободити мржње према Србима. Или је бар свести на разумну меру.

[/restrictedarea]

19 коментара

  1. ništa novo na “zapadu”

    • Kako javlja izveštač Blicsporta iz Zagreba, za razliku od četvrtka, na dan utakmice oseća se atmosfera fudbalskog derbija na ulicama prestonice Hrvatske. Centralni delovi grada preplavljeni su domaćim navijačima, koji će do 18 časova, kada je zakazan početak utakmice sa Srbijom, ispuniti tribine Maksimira.
      Srpska ekspedicija novinara se bez problema prošetala centrom Zagreba, susretali su se i pozdravljali sa brojnim navijačima Hrvatske bez ikakvih problema uz prijatan razgovor.
      Moj Dmitroviću pogledaj najprije u svoje srce i osjećaje pa onda drugima pametuj.

      • Na tom istom trgu u centru Zagreba,pojavilo se nekoliko mladica u crnim majicama,sa crnim beretkama i USTASKIM snackama na njima…vikali su ustaske parole i pesma.Antisrpske.Nesto kasnije su uhapseni.
        Na stadionu se skandiralo “ubij Srbina”,”Sinisa ustaso”,srpskom selektoru…
        Treba sve da vidis.

      • da karlo … bojim se da si u pravu,ja sam nesto mladji ali sjecam se vremena dok ste se ratko i ti druzili ranih osamdesetih i ja sam srbin ali nejasni su mi njegovi pogledi na stvari – nije to bas tako

  2. Nažalost, “prvi greh” unijaćenja je isuviše veliki “teret” za samopoštovanje gmizavca, koji se pokatoličio i pljunuo na veru i sopstveni srpski rod… Da se ne lažemo, svi oni su vrlo dobro svesni činjenice, da jesu Srbi, da su im koreni srpski, znaju čak i kad su im krsne slave (veliki broj tih okorelih po zapadnoj Hercegovini, potajno i dan-danas slavi te slave…) i upravo iz tih razloga ne mogu da nama “oproste” taj svoj “prvi greh”. Znam da zvuči devijantno, ali to i brucoš na Psihologiji, može stručno da vam definiše! Zato se tako ponašaju prema nama, koji se nismo prodali vatikanskoj “vavilonskoj veštici”. Mržnja patološka, decenijama usađivana i pothranjivana na nedeljnim misama uz obećanja, da će svi zločini prema Šizmaticima (kako nas oni posprdno definišu) biti oprošteni i blagoslovljeni. Bio sam prvi, koji je svojevremeno ušao u vukovarsku katedrali i na podu iste, zatekao gomilu knjižica u formi skripti. Smrzao sam se kad sam počeo da čitam! Moji saborci su hteli da zapale katedralu u besu i jedva sam uspeo da smirim situaciju, ali… napokon sam se “skinuo” sa tog “spida”, kojim su me od detinjstva “drogirali”, o jednom narodu sa dva imena i pisma! Mislim da je i gosn. Dmitrović, za koga tvrdim da je najveći živi poslenik novinarske profesije, ovde ponovo pokušao da razobliči notornu činjenicu, da hrvati sa majčinim mlekom “sisaju” iskonsku iracionalnu mržnju prema Srbima… i to se nikada neće promeniti. Ili možda hoće? Ali biće dana za…

    • Pero Nadoveza

      Evo ovo je primjer esencijalne ljubavi. I veliš bio si u vukovarskoj katedrali! A otkad u Vukovaru imaju katedralu, bibore?

      • Pa možda i jesi u pravu, papane! Meni i jeste više ličila na vojnu fortifikaciju, jer sa onakvim podrumima, što moj sabrat Bane reče:”kolika je nad zemljom, tolika je pod zemljom”… sve je drugo samo ne bogomolja. I sad mi nekako žao što je nismo razorili… Ali znaš ti to i sam, papane, samo se praviš pametan. Vama ustašama, kažeš esencijalna ljubav? Pa biće dana, papane! Biće dana kada ćemo vama ustašama napokon da pružimo svu “esencijalnu ljubav” za najmanje dva genocida, za najmanje milion pokrštenih Srba samo od 41. pa do danas, za desetine milijardi evra opljačkane imovine, samo od 91. do danas… biće dana papane. Mnogo ste nam dužni… A do tada glumataj neobaveštenog, kao i ovaj tvoj sabrat “Ante” i laži samo sebe, kako su vam Srbi oprostili sva zverstva i kako više nikada neće doći po zadovoljštinu. Samo vi ubeđujte same sebe, kako ste se “osigurali” od polaganja računa… niste papane, niste. Biće dana, a onda…

    • Српски на латиници је бар пола пута до унијаћења, зар не?
      Свесно, или несвесно, тако се љуби непријатељ. Завири прво у себе.

      • Argument ti je na nivou, lečenja velikih boginja čajem od nane! Što će reći da “papir trpi sve”, pa i ovo trivijalno moralisanje! Jucam latinicom, jer sam po prirodi posla unazad 30-ak godina to brže radio latinicom, nego ćirilicom, a nisam još sebi priuštio kupovinu ćirilične tastature i to je jedini razlog! Ova tvoja prozivka je totalna nebuloza, a kako se “ljubi neprijatelj”, pokazao sam ja njima u ratu, tako da se sa ovim “bogumilskim” trabunjanjem, drži podalje od mene. Konstruktivna i funkcionalna kritika mojih komentara, uvek je pozitivno primljena s moje strane, ali ovo…? Ovo je lupetanje…

  3. “КУРИР”:

    “PRIZIVAJU RAT: Britanski i američki mediji od Srba prave koljače!
    Fudbal, 06:50, 23.03.2013.
    Autor: Predrag Paunović

    Mediji u Britaniji i SAD iskoristili meč u Zagrebu da ponovo, kao 90-ih, naprave od Srba zveri i koljače zoom

    Dokle više?

    Britanski i američki mediji jedva su dočekali meč između Hrvatske i Srbije ne bi li u svom prepoznatljivom maniru dodatno podigli tenziju, podsetili svoju javnost na koljače, ubice, masovne grobnice i sve ono najgore što se događalo za vreme rata na prostorima bivše Jugoslavije!

    Jedan od najčitanijih listova u SAD Njujork tajms najavio je meč u Zagrebu isključivo podsećanjem na Ratka Mladića i broj stradalih u sukobima u Hrvatskoj. Naravno, Srbi su predstavljeni kao ubice i odgovorni za izbijanje rata.

    U Velikoj Britaniji jedan od pet najčitanijih tekstova poznatog Gardijana je najava meča na Maksimiru u kojoj je autor pisao o svemu osim o fudbalu. Najava obične kvalifikacione utakmice zloupotrebljena je za rekapitulaciju događaja od maja 1990. godine i neodigranog meča između Dinama i Zvezde, pa sve do „srpske invazije na civile na Kosovu“.

    zoom
    San sve izgrešio!

    U utrkivanju svetskih medija ko će krvavije da najavi meč u prestonici Hrvatske bilo je i velikih ispala planetarno poznatih novinara. Tako je jedan od najboljih novinara najčitanijeg tabloida San izjavio da je ovo prvi fudbalski duel dve države sa istorijom krvavih sukoba, zaboravivši da su Jugoslavija i „kockasti“ igrali i 1999. godine, u kvalifikacijama za EP.”

    Драган Славнић

  4. Nista novo…Hrvati nikad nisu ni izasli iz tog gliba mrznje prema Srbima. Kada se rodi mali hrvat i kada ga uce da govori ,prvo ga nauce da kaze mama pa onda da kaze tata a sledece ga uce da kaze kako treba da mrzi Srbe… To je jednostavno jedno bolesno psiho-patolosko stanje koje je posledica jedne prosto manijalkalne klero-fasisticke indoktinacije od strane Vatikana i rimo-katolicke crkve.

  5. Da vas ne volimo to je točno. Ne znam zašto bi vas trebali voljeti i zašto biste vi trebali voljeti nas. No ovdje je riječ o jednoj primitivki koja nije reprezentativni predstavnik Hrvata. Ona je Bosanka iz okolice Maglaja i utekla je u Kanadu. Da je tamo ovako nešto kazala kako je Kanada samo za njih a svi su ostali gosti, onda bi rečena “teška Hrvatica” dobila nogom u dupe. Ima kod nas mnogo pametnih ljudi ali i budala. Kod nas su još na vlasti komunisti koji uvijek pred izbore skreću pozornost s golemih problema koji pogađaju građane. Tako se u medije gura ovakav primitivac Mamić pa se onda svi zajapure i udri jedni protiv drugih. Ta “teška Hrvatina Mamić” isto je morlak iz Bosne, kao i Bandić i Tomašička. To su “junaci našeg doba” kako bi kazao Ljermontov. A taj tzv “nacionalista” Mamić nije se borio protiv vaših napadača kao niti Bandić, ali su oni sada najljuči tzv hrvatski nacionalisti. Njih zovemo “borci Minhenske bojne”. To je ološ i otpad našeg Hrvatskog naroda. Znam da vam se ovo neće svidjeti što sam napisao, ali tako vam stvari stoje. Mamić i Tomašička koji sada napadaju preostalih 4% Srba u Hrvatskoj samo služe za obmanu Udbašima uoći izbora za EU parlament. A za koji dan, zapravo oko 10. 04. kada počinje kampanja za lokalne izbore, opet će doći na red Ustaše i partizani, Bleiburg i Jasenovac. I tako od izbora do izbora, ali vjerujem da će ulaskom u EU u Hrvatskoj prestati dominacija Udbaša i Crvenih Kmera i da će se situacija stabilizirati a onih preostalih 4% posto naših Srba biti će ravnopravni građani EU skupa s nama.

  6. Još nešto. Nisam odmah vidio Karlov komentar na vrhu ali da vam potvrdim slijedeće. Danas sam pio tradicionalnu subotnju kavicu u centru našeg divnog srednjeeuropskog grada Zagreba s prijateljem, nakadašnjima najboljim svjetskim rukometašem i reprezentativcem bivše Jugoslavije, Zlatkom Žagmeštrom kad nam je u šetnji pristupio isto nekad reprezentativac Jugoslavije u boksu Damir Škaro s dvojicom beogradskih sportskih novinara koji su jučer bili na utakmici. Vrlo smo se srdačno upoznali i pozdravili, malo pročavrljali i oni su uživajući dalje nastavili šetnju našim ljubljenim gradom Zagrebom. Zašto doista mislite da samo o vama mislimo i da vas toliko svi mrzimo. Sada kada imamo našu slobodnu nezavisnu državu Hrvatsku o vama uopće ne razmišljamo osim nekoliko kretena koje sam spomenuo u gornjem članku.

    • Vasi komentari, ko ih ume procitati, govore suprotno od onoga sto ste pokusao reci. Naravno da ne sumnjam da ne mislite o Srbima i Srbiji, zasto biste vi civilizovani i srednjeevropski mislili o nama nazadnim balkanskim jugoistocnim evropljanima, pa jos agresorima. Ne bojim se ja Mamica, Bandica, Keruma, ti bar govore ono sto misle, vi ste malo napredniji ili nazadniji, zavisi iz kog ugla gledate. Lukaviji u svakom slucaju. Pretpostavljam da ste nenamerno napisali kako ste srecni u vasoj slobodnoj NDH, jer ne znam kako to drugacije da procitam osim kao od Srba, Jevreja i Cigana oslobodjenoj i ocescenoj NDH. Zelim vam svu srecu. Ja vas nicim ne ugrozavam. Samo cete morati da zivite u vasoj lepoj drzavi znajuci da je unesrecila milione njenih gradjana, onih koji su utkali u nju mnogo vise od vas a nisu docekali da se setaju lepim hrvatskim gradovima. Na nas mozda i ne mislite, ali na njih cete morati, jer hodate po njihovim kostima. Njih ne mozete izbaciti iz ustava, biblioteka, skolskih programa, drzave, njima ne mozete oduzeti stanove i imanja

      • … A onda će da odu kod lokalnog paroha, da im oprosti grehe i da duševni mir i zaborav na sopstveno zločinačko postojanje! E moj, brate, lep literalni ekspoze si izneo, avaj… upućen je nakotu, bez bilokakvih ljudskih duhovnih atributa! Duhovni apatridi ili pokatoličeni srbi, pa još pride i njihovi “dopingovani” potomci, prosto-naprosto nemaju “gen savesti” i zato će ova tvoja prostodušna “kritika” biti ismejana! Ovo možeš slobodno da mi veruješ na reč, jer ne govori Jovan Dučić džabe o njihovoj “hrabrosti”, “zbog toga što se se ničega ne stide”… Ili kako ih je njihov idol Adolf Hitler, okarakterisao (ne bih to ovde, jer bi me cenzura obrisala). Kao skakavci- moroderi, u rojevima nasrću dok sve ne obrste, a onda idu dalje…

        • Поштовани Драгане, немам разлога да ти не верујем. Није потребно пуно тога знати да би се схватило ко су и шта су Хрвати. Могу да причају шта хоће, дела и чињенице говоре о њима. Ми Срби се колективно, идејно и духовно нисмо упрљали као они, нисмо пали тако ниско, нисамо колективно затровани, и дај Боже да никада не будемо. Али бојим се да се не можемо похвалити неким моралом, врлинама и организацијом. Погледајте на шта нам држава личи, видите ли људе око себе, превише је тога негативног. И нема наде да ће бити боље. Они који су се накрали, позапошљавали у државна предузећа, користе све привилегије и сл. иживљавају се и троше новац свих нас. Они који немају посао или раде по 10 сати дневно за 300 евра су огорчени, нервозни, мрзе и завиде свакоме око себе. У сваком граду у овој земљи по 20 људи је украло на десетине милиона динара. Бојим се да нам је потребна смртна казна, јавно телевизијско стрељање – звучи брутално и варварски али изгледа да само то може да заплаши људе и да ову анархију претвори у нешто што личи на државу, где се зна неки ред.

    • Sretan put na Kipar, Avganistan, Siriju, Sjevernu Koreju. Tamo sluze besplatno kaficu. Sto se tice balkanskog Zagreba, tamo malo vise Srba pije kaficu, Milanovic, Ostojic i sl., sta cete sa njima vi junaci pavlove ulice? Vi koji mislite da ste rvati.Slobodna i nezavisna od koga?Mi moramo o vama razmisljati posto nemamo sta pametnije da radimo zato eto stavljamo komentare po vasim casopisima. Sta vas to nagoni da citate srpsku stampu ako o nama ne razmisljate. Strah? Sta? Zelite zaboraviti a ne mozete?E jeste se odmakli od Srba, samo za jednu recenicu. Mi smo u jevropekoj uniji, sta? Konobari i kuvari, peraci i mazaci bogataski jahti, nezavisni? Nije moguce da vi imate “otpad” u narodu. Ne oni vas samo podsjecaju ko ste i sta ste.

  7. Tom mržnjom napojene su i nove generacije. Dok god u Hrvarskoj slave BRANITELJE a ne PROGONITELJE u jednom separatističkom građanskom ratu tinjaće ta žiška mržnje. Ne pomažu nikakvi apeli i kazne sama falsifikovana istorija to proizvodi.
    Stvari treba nazvati pravim imenom i ne zaboraviti, čemu su srbi skloni, upravo zarad budućnosti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *