НИ ПРИЗНАЊЕ НИ ПОДЕЛА

БЕОГРАД, 19. март 2013. (ФоНет) – Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) патријарх Иринеј рекао је вечерас да се мора наћи праведно решење за Косово или ће то бити буре барута што неће донети добро ни једном ни другом народу и истакао да је први услов да се спасава Косово јединство у Србији. То не желимо, рекао је патријарх на академији “Косово: најскупља српска реч”, која је одржана поводом мартовског погрома на Правном факултету у Београду. Патријарх је нагласио да никакво признање не долази у обзир, као ни подела Косова.

“Шта да поделимо, пола своје куће”, рекао је патријарх и истакао да ни један нормалан човек не би дао своју кућу некоме, нити један народ део своје земље. То се не може ни у каквим приликама и условима дати, рекао је патријарх.

Косово је камен темељац свега што називамо нашим и најсветији део земље, рекао је поглавар СПЦ.

Иринеј је рекао да је Косово богата земља и да на њему има места и за Србе и за Албанце.
“Садашње стање је стање окупације. Надамо се да, као и свака окупација, неће трајати вечно”, рекао је Иринеј.
Патријарх је подсетио да је 17. марта 2004. године на Косову уништено 150 цркава и манастира и 950 српских кућа.
“Косово је било и мора остати наше”, рекао је Иринеј и истакао да је потребно пронаћи праведно решење, јер ће у супротном, како је навео, Косово и Метохија бити буре барута које неће донети добро ни Србима ни Албанцима.
“Нисмо ми Косово изгубили, ми се за Косово и Метохију боримо и надамо се да ћемо се изборити. Први услов за очување Косова и Метохије је да будемо јединствени”, рекао је Иринеј.
Иринеј је, такође, указао да су на Косову и Метохији 17. марта 2004. године преорана  гробља и оценио да је разарање гробова врхунац некултуре и злочинства.
“Желе да нам униште трагове, да не оставимо ништа иза себе”, рекао је Иринеј и додао да се све то дешава у “пред очима и са благословом културне Европе”.
Изасланик председника Србије Оливер Антић рекао је да председник Томислав Николић “дубоко чува у срцу идеју о слободи Косова” и да неће допустити да се та идеја угаси.  Антић је додао да се Николић бори за Косово и да у те сврхе путује по свету.
Академији, поводом годишњице насиља над Србима на Косову, присуствовали су и академик Матија Бећковић, Веселин Шљиванчанин и други.

2 коментара

  1. Preosvesteni patrijarh Irinej,
    iz Vasih usta uvek ide u Bozije uvo, uz to stojimo, to nam je nada i zivot, nase parce svete zemlje Srbije.

  2. Косово и Метохија – Мало о чињеницама:

    Држава Србија је призната, суверена држава, у границама
    по Уставу (и признању), па је територија КиМ део
    тероторије Србије. Покушаји да се легализује оружана
    агресија (као пљачка) и силом отета територија (где је
    и сво становништво-Срби. Албанци (и остали) су
    против међународног права, против Р.1244 и Повеље УН.
    Дужност је Председника Републике, Скупштине,Владе,
    и народа да не дозволи озакоњење криминала и праксу
    насилног и оружаног мењања држава.
    Покушај отмице КиМ је и против интереса Албанаца, па
    је, утолико важија, дужност и обавеза. Посебно, Србију
    уцењују увалачећи некомпетентну ЕЗ у вештачки сукоб.
    Захтев за признање „НДК“ нема правне основе, а још
    мање „Милошевићев изгубљени рат“.
    Нико на свету (још мање у Европи) не би подржао
    захтев наоружаног криминалца, који је оружјем освојио
    део поседа, да власник то прихвати и преда документ
    за неопходну леаглизацију промене власништва.
    У САД, би се такав, нашао против тешко наоружаних
    Комшија (поврх полиције).
    Нема никакве разлике (а још мање некакве, нове
    реалности) измедју изнетог примера и покушаја отмице
    Косова и Метохије.
    Иако је веома много чињеница, ево само дела (изнетих
    уназад).
    1.Иако је 22 држава ЕЗ признало “НДК”, ЕЗ, НИЈЕ.
    2.Да су све држ. ЕЗ прознале, није УН, па “НДК” НИЈЕ
    (нити може бити призната) држава.
    3.Притисак САД, и кроз ЕЗ, је чињеница, тежа и од 1. и 2.
    САД нису и неће ујединити „НДК“ и Албанију, па су зато,
    и креирали заставу „НДК“ и наметнули ЕЗ „борбу“.
    4.Р. 1244 о КиМ је (и даље пуно)важећи докумет.
    (Р. признаје суверенитет Србије над КиМ, предвиђа
    постепени повратак војске и полиције, …).
    5.Без одобрења СБ УН, НАТО је вршио специфичну војну
    агресију, бомбардовањем војних – војне формације,
    опрему и објекте) и цивилних (становништва, објеката
    и инфраструктуре) циљева. Ангажоване снаге и средства
    далеко су превазилазиле снаге одбране, и сваку меру
    „прекомерне силе“.
    6.Копнене снаге НАТО (САД) су ушле (са руским) у КиМ
    по и под ознакама и мандатом УН(МИК), као мировне
    снаге. Формално, Србија није ни могла да изгуби
    територију, јер је правно, агресија била једнака
    (покушају) оружане пљачке.
    7.Под притиском и у страху (више него оправданом-
    убиства и пред камеарма светских ТВ станица) са КиМ
    је отишло и протерано преко 200.000 Срба и припадника
    других народа (којима је онемогућен повратак).
    8.После почетка бомбардовања, Албанске жене, деца и
    старији (мушки чланови остали) организовано су избегли
    у логоре околних земаља (Македонију и Албанију, прв.)
    одакле су се вратили кућама у року од недељу дана.
    9.НАТО (и САД) су извршиле оружану агресију против
    Србије (остатка Ј.), која је формално окончана
    “Кумановским споразумом”. Мир није могао бити
    закључен, јер је и оружани напад био криминалан.
    10.Оружани сукоби на КиМ, пре 1999, су оружана
    побуна (терористичке, УЧК) одбрана од ње (што је и
    право и дужност суверене државе).
    11.У периоду 1974, интензивније после 1980, Албанци
    спроводе посебан терор над Србима, приморавајући
    их да се одселе. Држећи локалне власти, подстицали
    су имиграцију из Албаније. Евидентна је драстична
    промена етничког састава (изнад разлике у прираштају).
    12.Права Албанаца на КиМ су у многим аспектима била
    изнад права осталих грађана Југославије и стандарда ЕЗ.
    13.Изузетним улагањима и инвестицијама Југославија и
    Србија су, веома значајно, подигли привреду, просвету
    и културу, у настојању да се свом становништву омогући
    убрзан развој, од последица вековне заосталости.
    Албанци, већина становништва, највише су запослени.
    14.У току 2-ог св. рата, КиМ су, преко Албаније били део
    Краљевине Италије, а Албанци били ангажовани у
    војним формацијама сила осовине аСрби уз
    15.Од 1918 до 1934 (свега 15 г.) евидентни су напори
    Краљевине да улагањима у пољопривреди и просвети,
    подигне општи ниво становништва.
    16.Од 1912 до 1919, периоду Балканских и 1-ом св. рату,
    цело подручје КиМ остаје на нивоу претходних векова.
    Срби у ратовима и од ратних последица и болести
    енормно страдају, па се и етнички састав мења.
    17.Србија је у 1-ом Балканском рату ослободила још
    један део окупиране територије. Споразумом о миру,
    Србији је признато право на ослобођену територију,
    а никад касније, оспорено.
    18.У периоду од 1450 до краја 19-ог века (450 година)
    Срби добровољно и присилно емигрирају, док се
    имиграција Арбанаса (тада није било Албанаца)
    интензивира, вољно и подстреком турских власти.
    19. Област КиМ (поред других) додатно страда у
    насилним смртима и разарањима током оружаних
    сукоба у целом периоду турске окупације, и од
    тзв. ослободиоца и од Турске империје.
    20. До турских освајања на Балкану су Српске,
    Бугарске, Арбанашке, Мађарске и Грчке државе и
    Државице, као и уцелој Европи, тог доба.
    21. Срби су на простору Балкана, велики народ,
    а топоними )планине, реке, села и градови, …) на
    целом простору бивше Југославије су српски.
    Број цркава и манастира на простору Метохије
    (посебно) и Косова, доказ су и бројности Срба.
    Сви данашњи остаци доказују српско, потом
    турско присуство (кроз мостове, џамије, куле, ..).
    На целом простору, нема значајних објеката Арбанаса
    (за разлику од богатог наслеђа у данашњој Албанији).

    Свакако, има још много оваквих чињеница, а ниједна
    која може да оповргне суштину-право Србије на КиМ.
    Србољуб Савић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *