МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Боже правде у Загребу

За многе Србе и за многе Хрвате неолиберални капитализам је фрустрирајуће искуство. Никаква фудбалска „утакмица године” не може то елиминисати

Не знам, док ово пишем, какав ће бити резултат фудбалске утакмице између Хрватске и Србије на Максимиру, али знам да ће се химна Краљевине Југославије опет чути на том месту. Јер, 1999. године на том стадиону играле су репрезентације СР Југославије и Хрватске, свирала се химна „Хеј Словени”. Сада ће се прво извести српска химна „Боже правде”, а затим „Лијепа наша домовино”. Недостаје још само некадашња словеначка химна „Напреј заставе славе”, па да имамо комплетну химну Краљевине Југославије, коју су чинили почетни акорди све три химне. Три народа, три химне, једна краљевина…

Дакле, могло би се рећи да је ово и прва службена фудбалска утакмица између Србије и Хрватске, ако не рачунамо фудбалске утакмице аматерских репрезентација ове две бивше југорепублике у некадашњој СФР Југославији. Мислим да тада нису извођене химне, јер у то време Србија и није имала званичну националну химну. Хрвати јесу. Увек. Је ли распад некадашње заједничке државе, заправо, започео на том месту, 1990. године, на утакмици Динама и Црвене звезде? Или на фудбалском „Пољуду”, маја 1980, играли су Хајдук и Звезда када је спикер саопштио да је умро Тито. Тишина, а онда је цео стадион запевао ,,Друже Тито, ми ти се кунемо да са твога пута не скренемо”. А сви су скренули. Од Триглава до Вардара. Касније, у демократској Хрватској, у једној ТВ емисији, Антун Врдољак је оптужио Хајдуковог бека Мужинића да је ,,плакао када је спикер саопштио да је Маршал умро”.

„И ти си плака, видија сан те”, бранио се Мужинић.

„А не, ја сан отворија виски”, није се дао Врдољак. У Титовој Југославији снимио је своје најбоље филмове, све је финансирала СФРЈ.

За нову 2013. годину гледао сам мало ТВ канале Словеније и Хрватске. На првом каналу словеначке телевизије били су филмови „Марш на Дрину” и „Ужичка република”, хрватским државним ТВ каналима доминирали су филмови „Сутјеска”, ,,Неретва” и „Валтер брани Сарајево”. Словенци, Хрвати, Срби и Муслимани у борби против окупатора Немаца и домаћих издајника. Све у име бољег сутра, братства и јединства, и заједничке државе Југославије. За тренутак сам помислио да се 1991. није ни догодила. Односно, „ко нас брате то завади?” Што сте, од Триглава до Вардара, рушили државу од 23 милиона становника, по површини већој од Велике Британије са Северном Ирском, већој од Немачке пре уједињења? Зато да би данас слушали ултиматуме хер Шокенхофа? Је ли оној, некима овде и тамо тако мрској Југославији, било ко у свету могао да испоручује такве и сличне ултиматуме? Знам, многи ће рећи, била су то друга времена, то је историја. Да, али да не заборавимо, како историја ствара лидере, тако и лидери стварају историју. Која остаје за наредна поколења, све остаје записано. Године 1948. били смо потпуно сами пред Стаљином. Американцима су биле потребне пуне две године док нису утврдили да разлаз с Москвом није фингиран. Тек после тога је стигла америчка економска и војна помоћ. Нико ти неће помоћи ако није уверен у твоју решеност да нешто одлучно и сам браниш.

Двадесет две године од распада СФРЈ ентузијазам и дух почетних дана прекрили су разочарање, немаштина и незапосленост. Вероватно су многи тада улагали и велике наде у ипак неизвесну будућност. Вероватно да има доста оних и у Хрватској и у Србији који сматрају да су у социјализму боље живели него данас. Јер за многе Србе и за многе Хрвате неолиберални капитализам је фрустрирајуће искуство, права ноћна мора оскудице којом председава малобројна елита. Никаква фудбалска „утакмица године” не може то елиминисати.

Но, можда ћемо се опет, од Триглава до Вардара, наћи заједно у ЕУ. Што се тиче Србије, кроз ко зна колико година? Пошто амерички амбасадор у Београду, господин Мајкл Кирби поручује да ,,Србији време истиче и због проблема који постоје у Сирији, у Северној Кореји и са банкама на Кипру”. Стварно, никако да повежем оног несташка Ким Џонг Уна са нашим проблемом око Косова. Зашто би ми журили и прихватили све ултиматуме око Косова, односно КиМ, због Ким Џонг Уна? Или због кипарских банака? Нека брине онај ко има паре у тим банкама. Да неће можда да изостану западне инвестиције у Србији ако одмах не добијемо тај фамозни датум. Да једном већ престанемо да се фолирамо, инвестиције иду тамо где законодавство и правни систем неке државе гарантују правну сигурност за те инвестиције и где може да се оствари профит. Вијетнам је ригидна комунистичка држава, није чланица ни НАТО-а ни ЕУ, па је само „Кока-Кола” тамо уложила три милијарде долара. „Филип Морис” је одавно стигао у Ниш, а колико знам ми још нисмо ни у ЕУ, ни у НАТО-у. Американци су били у „Сартиду” све док је било профита…

Отиђите петком и суботом у Вршац, не може се проћи од Румуна, долазе код нас и све живо купују. После толико година од када су чланица и ЕУ и НАТО-а. Бугари се јавно спаљују, влада је пала због цене струје, а чланица су ЕУ и НАТО-а.

Политика која се данас води у ЕУ, 55 година после Жана Монеа, чешће се доводи у везу са несигурношћу него са сигурношћу. То је такође реалност Европе данас, и о томе треба водити рачуна. И због Косова, и не само због Косова.

Извор: http://www.politika.rs

Један коментар

  1. Свка ти је на месту господине Лазански. Треба само додати да су појединци, који су се у овим смутним временима (неко то зове транзиција) докопали власти, знатно напунили личне буџете. Наравно само и искључиво на штету државе Србије односно грађана Србије, јер како је њима бивало боље грађанима је постајало све теже и горе. Уљуљкани брзо стеченим (отетим од грађана) капиталом заборавили су на своје програме и државне приоритете. Сада имамо ситуацију да су животне намирнице скупље него на западу, уместо да их производимо у изобиљу, извозимо у великом мери а код нас буду јефтине и самим тим доступне свима.
    Тада би грађани ЕУ дошли код нас као што сада долазе Румуни и Бугари.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *