Медведев: На Кипру се наставља отимање капитала

ЛОНДОН, ЊУЈОРК, МОСКВА – Договор Никозије и еврогрупе, којим би требало да се спречи банкрот кипарских банака увођењем високог пореза на њихове депозите, лондонски Економист оцењује као разуман компромис, док руски премијер Дмитриј Медведев каже да се на острву наставља отимачина туђег капитала.

Медведев је, према агенцијским извештајима из Москве, указао данас да ће његова земља после споразума Кипра и еврогрупе “пажљиво проучити последице те кризе”, посебно какво ће бити њено дејство на руско и светско финансијско тржиште.

Московска гласила преносе став појединих западних аналитичара који не искључују могућност да Русија, која ће бити највише оштећена увођењем конфискационог пореза у Банци Кипра, потражи компенизацију тако што би посегла за имовином неких западних компанија које послују на њеном тржишту.

Раније је у Москви објављено да велики руски бизнисмени и други улагачи имају у кипарским банкама око 30 милијарди евра, и да ће баш они бити главне жртве плана за спасавање банака на острву.

Амерички коментатори подсећају да су покушаји увођена конфискационих пореза у прошлости били неуспешни, изузимајући случај Јапана после Другог светског рата.

Порез на капитал први су, иначе, почели да примењују стари Грци. Увођење сличне дажбине, у настојању да се реше нагомилани државни дугови, разматрано је у низу европских земаља почев од 18. века. Али, тај модел није ни једном примењен, јер његови аутори нису могли да докажу да је користан, пише портал Финмаркет.

После Првог светског рата уследила је, међутим, цела серија нових покушаја увођења конфискационих пореза у низу европских земаља, укључујући Немачку, Аустрију, Мађарску, Италију и Чешку.

У Италији је, на пример, влада предвођена социјалистима предложила 1919. године увођене пореза на власништво, тако што би ситни поседници плаћали 3,3 одсто од вредности своје имовине, а крупни капиталисти чак 50 процената. Тај покушај је одмах изазвао панику на локалним берзама и, према објашњењу социолога, убрзао долазак фашиста на власт.

План аустријске владе, обнародован 1920. године, да уведе порез на банкарске улоге и другу имовину грађана, дуго је разматран и неславно је окончан три године касније када се та земља суочила са правим банкротом државне касе.

Покушај америчке савезне државе Мичиген да у фебруару 1933. године, у четвртој години Велике депресије, уведе слободне дане (што је протекле седмице увео и Кипар) за локалне банке толико је уплашио улагаче да су одмах масовно навалили на банкарске шалтере широм САД, па је то још више појачало ионако велику економску кризу.

Једина успешна операција увођења конфискационог пореза обављена је у Јапану након што је ова земља капитулирала у Другом светском рату.

Влада у Токију је лако “прогурала” порез за локалне богаташе, који су проглашени и главним кривцима за то што је “земаља излазећег сунца” гурнута у ратни вихор, у износу од 50 одсто, што је, према оценама економиста, била иницијална каписла за каснији брз јапански привредни опоравак.

Танјуг

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *