Коме или чему председавамо

Пише: Бошко Ломовић

О језику роде ти појем, о језику телевизије мој роде…

На стару појаву – нова вест: „Албанске снаје у Рековцу“. Јесте, нема девојака у селима Србије, па се, већ времешни момци, жене Албанкама из околине Скадра. Али вест је нетачна. Албанке удате за српске момке нису албанске снаје. Да је обратно, да су се наше девојке удале у Албанију, постале би албанске снаје или снахе. Све је свима јасно као дан (осим неким новинарима): девојка постаје снахом у породици у коју се удала, а не одакле се удала. Nota bene, aлбанске девојке су постале српске снаје.
Да ли сте приметили да се код нас свако мало па се нешто догоди. Има тога на телевизији, а ја преписујем из угледних дневних новина да „у Хрватској свако мало не мора откупљивати своју слободу“. Доскора је било мало-мало као ознака за нешто што се често понавља. Неко је нес(п)ретно спојио општу заменицу за лица свако и прилог мало да би нам дочарао учесталост појаве у кратким временским размацима, а новинари се „навукли“ као на солило. Својевремено је споменути Драгиша Витошевић у књизи „Ја мислим друкчије“ обелоданио 33 скоројевићска култа у нас. Један од њих је култ грешака. Ето, грешке у језику у нас су веома често нешто „ин“.
У гостовању „Даровнице“, путујућег певачког каравана РТС, у Сопоту, позната радио водитељка рече да је „Радио Београд почео са емитовањем програма далеке 1924“. Не може тако, госпођо! Почео је да емитује – тако се каже.
А аутор(ка) емисије „Утисак недеље“ на Б92 наслови један од одабраних утисака са „Требамо да певамо“. Не може тако, јер глагол требати је безличан и његови облици су: треба и требало. У том смислу је требало да наслов утиска гласи „Треба да певамо“. Речено важи за значење које је у емисији употребљено. Иначе, у другом значењу овај глагол има уобичајене промене: требамо вашу помоћ; требам још овог материјала, требали сте ме.

[restrictedarea] У сталној емисији Радио Београда „У средишту пажње“, у 17 часова, водитељка свом саговорнику каже: „Председавали сте радном групом“. Употребила је инструментал уместо датив: радној групи. Такође: председава се скупштини, комисији, састанку (никако: скупштином, комисијом, састанком) Грешку је направила и водитељка емисије „Утисак недеље“ кад је рекла да је „Вук Јеремић први пут председавао Генералном скупштином УН“. Да се мало преслишало, рекло би се: председавао Генералној скупштини.
Без муке се сабља не сакова, а без муке се не изговори ни реченица са јасним смислом. У ствари, реченица ће бити јасна ако је говорнику (писцу) јасно у глави. Чух на телевизији и прочитах у новинама да је „Савет за борбу против корупције Владе Србије покренуо кривичну пријаву…“. Баш храбро што ће неко и Владу да „протресе“, помислих. Авај, чувши вест до краја, сазнадох да свих седам речи чине пуно име Савета, тј. да је он орган Владе. Дакле, није реч о неком савету који се бори против корупције владиних функционера, него и свих других корупција. Али, да се слушалац (читалац) не би двоумио, назив органа би ваљало да гласи: Савет Владе Србије за борбу против корупције.
Рећи Врањанцу да не зна падеже није увредљиво – он зна да не зна. Али рећи исто Шумадинцу, е то није у реду, јер – он не зна да (ипак) не зна. Но, то је његова ствар. Али наша је општа ствар кад ТВ говорници греше у промени именица. Не много, али хоћу да укажем и на то мало. Навешћу две именице чији генитив множине телевижџије, по правилу, нетачно изговарају: приредба и изложба. Редовно слушам како је неки сликар имао више изложби у земљи и иностранству, како смо, у оквиру културног лета, гледали неколико приредби. Неколицину пријатеља сам убедио да се каже прùредāбā (допуштено је и прùредбā – обрати пажњу на акцентску дужину), али не и приредби, али им ùзложāбā никако није „улазило у уши“. Тек кад сам им пред очима отворио речник, поверовали су. А примедби? – питали су. Може и прùмедбū и прùмедāбā, али сам ја за ово друго. Јавише да овога лета у Лозници нико не контролише воду са јавних чесми. Опет мука са генитивом множине чији је облик чесама, а изговор чесáмā или чäсāмā.
Угледни водитељ Дневника на РТС1 (и не само он, и не само на тој телевизији) пара уши слушалаца вешћу да је Дан државности, уједно и верски празник, Сретéње обележен ту и тако. Како се акцентују значењем сродне речи? Овако: срäсти, срäтати, срäталац. Дакле ни Срäтење није изузетак, осим на ТВ – краткосилазни на првом слогу речи.
Госпођа нам саопштава временску ситуацију са ТВ екрана Националног јавног сервиса, па каже да је олуја у Шкотској беснила 160 километара на сат, односно „снага урагана је била треће катèгорије“. Употребила је прави акценат, али на погрешном месту – на другом слогу речи, а требало је да буде на трећем: категòрије.
Наставиће се

[/restrictedarea]