КиМ: Девет година од погрома над Србима

Влада Србије и СПЦ обележиће девету годишњицу мартовског погрома, у коме је од 17. до 19. марта 2004. године протерано више од четири хиљаде Срба и уништен велики број црквених објеката

Влада Србије и Српска православна црква обележиће низом комеморативних свечаности девету годишњицу мартовског погрома, у коме је од 17. до 19. марта 2004. године са Косова и Метохије протерано више од четири хиљаде Срба и уништен велики број црквених објеката.

Годишњица ће, између осталог, бити обележена у недељу академијом у Народном позоришту у Београду, којој ће присуствовати председник Владе Србије Ивица Дачић, а затим и изложбом на Тргу Републике.

Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију ће годишњицу обележити под слоганом “Злочин без казне”, а програм почиње у недељу литургијом и поменом настрадалима у погрому, коју ће у цркви Светог Николе у Приштини служити владика рашко-призренски Теодосије.

Литургији ће присуствовати и директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин.

Програм ће бити настављен академијом “Злочин без казне. Песмом против звери” и изложбом фотографија у Косовској Митровици.

Српска православна црква ће годишњицу погрома у недељу обележити изложбом “Да се не заборави”, у оквиру које ће у Светосавском дому на Врачару бити изложене копије фресака српске владарске лозе Немањића.

И девет година после мартовског насиља на Косову Србија наставља да упозорава међународну заједницу на стално присутну угроженост тамошњег српског становништва и перманентну кампању затрашивања коју спроводе косовски Албанци.

Премијер Дачић је, тако, у последњем обраћању Савету безбедности, истакао да инциденти на Косову, који су побројани и у извештају генералног секретара УН, јесу део оркестриране кампање усмерене на застрашивање косовских Срба, са циљем да се спроведе тотално етничко чишћења и затре српска културна баштина.

Дачић је том приликом подсетио да је више од 200.000 неалбанаца прогнано са територије Косова и Метохије од јуна 1999. године, а да се у претходних годину дана у покрајину вратило само 45 интерно расељених Срба.

У таласу насиља на Косову и Метохији од 17. до 19. марта 2004. године убијено је 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с међународним снагама безбедности.

Као нестали још се воде двоје Срба, из домова је протерано више од 4.000 Срба, нападнути су споменици културе и светиње СПЦ.

На Косову и Метохији је у погрому уништено или до темеља спаљено 35 храмова СПЦ, међу којима 18 споменика културе, попут храма Богородице Љевишке у Призрену из 14. века. Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100.

На Косову су у три дана погрома повређене 954 особе, међу њима 143 српске националности и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину.

Уништена су и 72 возила УН, “етнички очишћено” шест градова и девет села, порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и десет друштвених објеката.

У српским црквама на Косову и Метохији током мартовског погрома нестало је, уништено или оштећено непроцењиво културно наслеђе, хиљаде икона, фресака, других црквених реликвија, старих и ретких књига, документа.

Међународни тужиоци и судије на Косову процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година.

Повод или изговор за погром била је кампања медија на албанском у којој су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока од којих се један утопио у реци.

Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су “преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села”.

Косметски Албанци су најпре започели протесте у јужном делу Митровице, да би у сумрак кренули у оружани напад на Србе у северном делу града, што су настојали да обуздају припадници Кфора.

Представници међународне заједнице оценили су тада да је “етнички мотивисано насиље” над Србима на КиМ “планирано и добро оркестрирано”, али се испоставило да више од 20.000 припадника међународних снага испрва нису адекватно реаговали да би га спречили.

Терор албанских екстремиста осудили су потом Савет безбедности УН, као и ЕУ, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела резолуцију.

НАЛОГОДАВЦИ После погрома над Србима, ухапшено је 270 Албанаца, 143 особе су осуђене, већина на новчане казне, а 67 на затворске казне, али не и главни актери из политичких структура и редова некадашње ОВК.

РАСЕЉЕНИ Ни девет година после протеривања већина жртава мартовског погрома над Србима није се вратила у своје домове, бројни се и даље налазе у колективним центрима, контејнерским насељима или туђим кућама у статусу интерно расељених.

Срби на КиМ живе у страху, злочинци нису процесуирани

Посланици владајућих и опозиционих странака сагласни су у оцени да Србима на Косову ни данас није боље него у данима пред мартовски погром и да живе у веома тешкој ситуацији без икаквих економских перспектива.

Председник скупштинског одбра за Косово и Метохију Милован Дрецун навео је јуче да је погром марта 2004. године био организован и плански и да су за његове припреме знале поједине обавештајне службе, а посебно немачка и америчка.
“Срби на Косову нису грађани другог, већ неког петог или шестог реда, без икакве економске перспективе, са минимумом људиских права”, указао је Дрецун и додао да је Србима на Косову и Метохији живот свакодневно угрожен.

Посланик ЈС Драган Марковић је оценио да безбедност за Србе на Косову и Метохији не постоји, а да су за разлику од њих Албанци заштићени и да имају сва права која недостају српској заједници.
Сваке недеље имамо напад на неку српску породицу, а међународна заједница никада није нити ће пронаћи починиоце. Ми који се бавимо политиком морамо одлучиније да подигнемо свој глас против онога што се дешава Србима на Косову и Метохији, казао је Марковић.

Посланик ДС и бивши министар за Косово и Метохију Горан Богдановић рекао је да се веома мали број проганинх вратио на Косово и додао да је такође мали број кућа и станова, црква и манастира уништених у погрому обновљен.
“Срби се с пуним правом боје шта ће се даље десити, зато су и заинтерсовани за дијалог (Београда и Приштине) и како ће се решити политички статус Косова и Метохије”, истакао је Богдановић.

Посланик ЛДП Бојан Ђурић је оценио да положај косовских Срба ни данас није бољи него уочи мартовског погрома 2004. године, али и указао да су они много пута од тада злоупотребљени од стране влада у Београду.
“Надам се да су тренуци политичке злоупотребе за извлачење људи на барикаде и страдање на њима иза нас и да ће у наредним месецима са приштинским институцијама косовским Албанцима и помоћу инсититуција у Београду пронаћи начин да живе који приличи нормалном свету у 21. веку”, навео је Ђурић.

Посланица Д С С Санда Рашковић Ивић је навела да је положај Срба на Косову и Метохији “свакога дана све гори” и навела податак да је 2006. године у Приштини живело 98 Срба, а да их данас има око 40.
“Срби на Косову и Метохији још немају слободу кретања, као ни могућност на рад и запошљавање”, указала је Рашковић Ивић.

У таласу насиља убијено је 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну са међународним снагама безбедности. Уништено је или до темеља спаљено 35 храмова СПЦ, међу којима 18 споменика културе, попут храма Богородице Љевишке у Призрену из 14. века. По подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100.

Међународни тужиоци и судије на Косову процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година. Повод или изговор за погром била је кампања медија на албанском у којој су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока од којих се један утопио у реци. Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су ”преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села”.