КиМ: Девет година од погрома над Србима

Влада Србије и СПЦ обележиће девету годишњицу мартовског погрома, у коме је од 17. до 19. марта 2004. године протерано више од четири хиљаде Срба и уништен велики број црквених објеката

Влада Србије и Српска православна црква обележиће низом комеморативних свечаности девету годишњицу мартовског погрома, у коме је од 17. до 19. марта 2004. године са Косова и Метохије протерано више од четири хиљаде Срба и уништен велики број црквених објеката.

Годишњица ће, између осталог, бити обележена у недељу академијом у Народном позоришту у Београду, којој ће присуствовати председник Владе Србије Ивица Дачић, а затим и изложбом на Тргу Републике.

Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију ће годишњицу обележити под слоганом “Злочин без казне”, а програм почиње у недељу литургијом и поменом настрадалима у погрому, коју ће у цркви Светог Николе у Приштини служити владика рашко-призренски Теодосије.

Литургији ће присуствовати и директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин.

Програм ће бити настављен академијом “Злочин без казне. Песмом против звери” и изложбом фотографија у Косовској Митровици.

Српска православна црква ће годишњицу погрома у недељу обележити изложбом “Да се не заборави”, у оквиру које ће у Светосавском дому на Врачару бити изложене копије фресака српске владарске лозе Немањића.

И девет година после мартовског насиља на Косову Србија наставља да упозорава међународну заједницу на стално присутну угроженост тамошњег српског становништва и перманентну кампању затрашивања коју спроводе косовски Албанци.

Премијер Дачић је, тако, у последњем обраћању Савету безбедности, истакао да инциденти на Косову, који су побројани и у извештају генералног секретара УН, јесу део оркестриране кампање усмерене на застрашивање косовских Срба, са циљем да се спроведе тотално етничко чишћења и затре српска културна баштина.

Дачић је том приликом подсетио да је више од 200.000 неалбанаца прогнано са територије Косова и Метохије од јуна 1999. године, а да се у претходних годину дана у покрајину вратило само 45 интерно расељених Срба.

У таласу насиља на Косову и Метохији од 17. до 19. марта 2004. године убијено је 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с међународним снагама безбедности.

Као нестали још се воде двоје Срба, из домова је протерано више од 4.000 Срба, нападнути су споменици културе и светиње СПЦ.

На Косову и Метохији је у погрому уништено или до темеља спаљено 35 храмова СПЦ, међу којима 18 споменика културе, попут храма Богородице Љевишке у Призрену из 14. века. Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100.

На Косову су у три дана погрома повређене 954 особе, међу њима 143 српске националности и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину.

Уништена су и 72 возила УН, “етнички очишћено” шест градова и девет села, порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и десет друштвених објеката.

У српским црквама на Косову и Метохији током мартовског погрома нестало је, уништено или оштећено непроцењиво културно наслеђе, хиљаде икона, фресака, других црквених реликвија, старих и ретких књига, документа.

Међународни тужиоци и судије на Косову процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година.

Повод или изговор за погром била је кампања медија на албанском у којој су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока од којих се један утопио у реци.

Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су “преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села”.

Косметски Албанци су најпре започели протесте у јужном делу Митровице, да би у сумрак кренули у оружани напад на Србе у северном делу града, што су настојали да обуздају припадници Кфора.

Представници међународне заједнице оценили су тада да је “етнички мотивисано насиље” над Србима на КиМ “планирано и добро оркестрирано”, али се испоставило да више од 20.000 припадника међународних снага испрва нису адекватно реаговали да би га спречили.

Терор албанских екстремиста осудили су потом Савет безбедности УН, као и ЕУ, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела резолуцију.

НАЛОГОДАВЦИ После погрома над Србима, ухапшено је 270 Албанаца, 143 особе су осуђене, већина на новчане казне, а 67 на затворске казне, али не и главни актери из политичких структура и редова некадашње ОВК.

РАСЕЉЕНИ Ни девет година после протеривања већина жртава мартовског погрома над Србима није се вратила у своје домове, бројни се и даље налазе у колективним центрима, контејнерским насељима или туђим кућама у статусу интерно расељених.

Срби на КиМ живе у страху, злочинци нису процесуирани

Посланици владајућих и опозиционих странака сагласни су у оцени да Србима на Косову ни данас није боље него у данима пред мартовски погром и да живе у веома тешкој ситуацији без икаквих економских перспектива.

Председник скупштинског одбра за Косово и Метохију Милован Дрецун навео је јуче да је погром марта 2004. године био организован и плански и да су за његове припреме знале поједине обавештајне службе, а посебно немачка и америчка.
“Срби на Косову нису грађани другог, већ неког петог или шестог реда, без икакве економске перспективе, са минимумом људиских права”, указао је Дрецун и додао да је Србима на Косову и Метохији живот свакодневно угрожен.

Посланик ЈС Драган Марковић је оценио да безбедност за Србе на Косову и Метохији не постоји, а да су за разлику од њих Албанци заштићени и да имају сва права која недостају српској заједници.
Сваке недеље имамо напад на неку српску породицу, а међународна заједница никада није нити ће пронаћи починиоце. Ми који се бавимо политиком морамо одлучиније да подигнемо свој глас против онога што се дешава Србима на Косову и Метохији, казао је Марковић.

Посланик ДС и бивши министар за Косово и Метохију Горан Богдановић рекао је да се веома мали број проганинх вратио на Косово и додао да је такође мали број кућа и станова, црква и манастира уништених у погрому обновљен.
“Срби се с пуним правом боје шта ће се даље десити, зато су и заинтерсовани за дијалог (Београда и Приштине) и како ће се решити политички статус Косова и Метохије”, истакао је Богдановић.

Посланик ЛДП Бојан Ђурић је оценио да положај косовских Срба ни данас није бољи него уочи мартовског погрома 2004. године, али и указао да су они много пута од тада злоупотребљени од стране влада у Београду.
“Надам се да су тренуци политичке злоупотребе за извлачење људи на барикаде и страдање на њима иза нас и да ће у наредним месецима са приштинским институцијама косовским Албанцима и помоћу инсититуција у Београду пронаћи начин да живе који приличи нормалном свету у 21. веку”, навео је Ђурић.

Посланица Д С С Санда Рашковић Ивић је навела да је положај Срба на Косову и Метохији “свакога дана све гори” и навела податак да је 2006. године у Приштини живело 98 Срба, а да их данас има око 40.
“Срби на Косову и Метохији још немају слободу кретања, као ни могућност на рад и запошљавање”, указала је Рашковић Ивић.

У таласу насиља убијено је 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну са међународним снагама безбедности. Уништено је или до темеља спаљено 35 храмова СПЦ, међу којима 18 споменика културе, попут храма Богородице Љевишке у Призрену из 14. века. По подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100.

Међународни тужиоци и судије на Косову процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година. Повод или изговор за погром била је кампања медија на албанском у којој су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока од којих се један утопио у реци. Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су ”преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села”.

 

4 коментара

  1. Avatar

    Нису АДЕКВАТНО реаговали или нису хтелио.

  2. Avatar

    Ima stvari koje neznamo i one koje sasvim sigurno znamo, a znamo tko su krivci ovakvoga stanja na KIM. Po redoslijedu krivnje od naj-kriv
    1.NATO i U S A
    2.vodece zemlje sadasnje EUROPSKE UNIJE
    3-KOSOVSKI Albanci(jedan dio )
    4.Koalicija DOS
    5.DJINDJIC ex premier ++ D S kao stranka
    6.TADIC ex predsjednik
    7.DACIC – NIKOLIC – VUCIC
    8.Nevladine organizacije sa dobro poznatim Biserko, Kandic,……..
    9.Sve izdajice koje se nalaze duboko u politici (Cedomir Jovanovic)
    10. Sve ostale izdajice od medija pa nadalje
    11.Srpski narod koji mirno posmatra LAGANO UBIJANJE VLASTITE DRZAVE
    odsjecanjem pojedinih dijelova !!!!!

  3. Avatar

    Ovom slikom treba sto cesce cestitati koje kakve praznike zvanicnicima u EU, UN, SAD, zemljama kvinte itd.
    Ovo je slika njihove pravde i odnosa prema svetinjama.
    Zao mi je sto nasa vlast,ispod svakog dostojanstva suludo hrli u zagrljaj bas takvim zlikovcima, govoreci narodu kako nam bez njih nema spasa !!!???

  4. Avatar

    Slabo su vam citaoci aktivni.Promenite nesto.Vidite kako su Dacic i Vucic moderni.Trguju li trguju, a vi samo konstatujete stvari.Ukljucite se malo na ovu politicku buvlju pijacu.Vidite da se i sa drzavom moze trgovati.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *