КАКО СЛАГАТИ ИСТИНУ

У изјави српског премијера присутна је чудна замена теза: ми „лажемо“ да је јужна српска покрајина део Србије, иако јој то не оспоравају чак ни Уједињене нације – а поготово не, Устав Србије!

Председник Владе Србије Ивица Дачић изјавио је крајем прошле недеље следеће: „Лагало се да је Косово наше, па је то чак озваничено и Уставом. Данас, тај исти Устав ни најмање не помаже. Председник Србије не може на Косово, ни председник Владе, ни министри, ни полиција, ни војска“. Премијер је додао да је остао „недовршени посао дефинисања нашег сопственог простора, успостављања стварних граница Србије, као и покушај да од Косова, пре свега за Србе који тамо живе, спасемо шта се спасти може, и обезбедимо им нормалан, безбедан живот и јасну будућност (…) На тај начин, и само на тај начин, и Србија ће имати будућност“, закључио је Дачић.

„ВИСОКА ПОЛИТИКА“ Мало сам збуњен… Не сећам се, наиме, да је неки шиптарски званичник рекао како „Косово није наше, јер га ми нисмо ни освојили, него су нам га на тацни дали Американци, претећи Србији да ће својим бомбардерима њене највеће градове сравнити са земљом!“… Или, да ли је и даље наша кућа она у коју су упали разбојници, истерали нас пиштољима напоље, а ми пошто у њу више не смемо да се вратимо, кажемо: „Ма, све до сада смо лагали да је ово наша кућа, а није – јер нас у њу више не пуштају да уђемо“… Или, далеко било, ако ти неко на силу отме дете – да ли оно више није твоје?!
Ако су ове речи председника Владе, господина Дачића, „висока политика“, чија је намера (у коју, наравно, не сумњам) да на најбољи начин допринесе бољем животу наших сународника, како на Косову и Метохији, тако и у целој Србији, онда се у такав „алпинизам“ не разумем. Јер, ако у изјави премијера Дачића није коришћена исувише произвољна и неопрезна језичка конфигурација, него је у питању смишљен маркетиншки потез његовог кабинета, онда се у језику светске дипломатије нешто битно променило, што сам, дефинитивно, преспавао. Тако долазимо и до фамозног термина „реалност“, који је у политички живот Србије, као својеврсну „мантру“, увео још покојни премијер Ђинђић, наставила Демократска странка, а, плашим се, данас је поново уводи и премијер Дачић. Својом изјавом он, заправо, тзв. фактичко стање на терену, односно неспорну и жалосну чињеницу да, противно Резолуцији СБ УН 1244, наша држава нема никакав суверенитет на делу своје територије – изједначава са аргументацијом међународног права о територијалном интегритету и суверенитету држава чланица УН-а. Чудна замена теза: ми „лажемо“ да је јужна српска покрајина део Србије, иако јој то не оспоравају чак ни Уједињене нације – а, поготово не, Устав Србије!… Готово ми дође да се понекад запитам: ко више инсистира на независности Косова? Шиптари, НАТО, ЕУ или… или „лаж је истина“, како би рекао Џорџ Орвел.

[restrictedarea]

 

ЦРНО-БЕЛА ПРОЈЕКЦИЈА Међутим, далеко сам од идеје да у контексту ове изјаве премијера Србије потегнем изанђалу причу о српским „патриотама“ и „издајницима“. Јер, ми смо у томе очигледно претерали, тако да када се збирно посматра број тзв. издајника и патриота увелико премашује број становника у Србији, укључујући и бебе у колевкама! Стога, таква црно-бела пројекција господина Дачића заиста је бесмислена, јер он одлично зна да, ако се Србија неким чудом не укрца у тзв. приступне фондове ЕУ, прети нам права економска катастрофа, с обзиром на то да је тек почетак године, а већ смо се задужили 678 милиона евра. То што је та позајмица узета да запуши рупе у буџету које су настале пљачком државне касе од стране ДС-а, слаба је утеха. Знамо да је Косово и Метохија под окупацијом страних сила на челу са САД-ом, и да је тамо успостављен класичан марионетски режим, који има изразите наркомафијашке карактеристике, пошто је промет наркотика готово једина економија на Косову. Таква „држава“ дефинитивно нема никакву перспективу. То је, мислим, јасно и Западу. Косово само привремено „није наше“, али је Дачићев проблем што хоће да га реши одмах ради фамозног датума добијања преговора о приступу ЕУ. Вероватно да је право премијера Дачића да нам саопшти своје виђење о проблему Косова и Метохије, иако је сигурно да оно није политички пробитачно и дипломатски изнијансирано. Очигледно, он сматра да – иако би свима нама више одговарала нека лепша прича о Косову, а не оваква, која по његовом мишљењу осликава суштину садашње ситуације – таквим се причама само заваравамо и оне не разрешавају проблем.
Али, шта ако Дачић греши? Ко каже да је Косово изгубљено? С каквом аргументацијом? На Косову и Метохији, према иначе проблематичним подацима међународне заједнице, живи тренутно око 140 хиљада Срба. Када би се вратило још њих 100 хиљада – никаквих преговора више не би било. Јер, тада би се аминовало и то фамозно „фактичко стање“, које би само потврдило очиту истину да је Косово било и остало српска земља! Када би се она у том случају и „de facto“ вратила у уставноправни поредак Републике Србије, само је питање времена. Поготово, што главни спонзор мафијашке тзв. државе Косово, по некима, ускоро неће имати новца ни за гориво своје борбене авијације, док се на Истоку рађа нова светска суперсила која већ битно преуређује војне и економске односе у свету.
Најзад, заиста је неприхватљива идеја да су 140 хиљада Срба на Косову и Метохији, за Србију „мање наши“ – од четири хиљаде пингвина на Фокландским острвима, због којих је Велика Британија спремна да ратује и по други пут!

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Zaista, da se Srbija u svojoj istoriji uvek držala “realnosti”, nje i njenog naroda odavno ne bi bilo. Jer, nije bilo “realno” stati pred sultana Murata, nije bilo “realno” ni isprečiti se Nemačkoj i Austrougarskoj 1914, nije bilo “realno” stati pred Hitlera, kada je cela Evropa bila pod njegovom čizmom. Nije bilo “realno” ni suprotstaviti se Americi i NATO – pa, još uvek postojimo! Često je termin “budimo realni” zamena za kukavičluk. Pa, u redu, ako smo u istoriji nekada preterivali i suprotstavljali se mnogo jačem, to nas je zaista skupo koštalo, ali… Ali, kad je Kosovo i Metohija u pitanju tu nema ni “realnosti” ni “iracionalnosti”. Jednostavno, to je bilo i ostalo naša sveta zemlja, a kada će se ono opet vratiti pod puni suverenitet Srbije, to je pitanje od samo par decenija. Za istoriju ni stotine godina ne znače ništa, a kamoli toliko. Treba nešto učiti od Azijata i njegove strpljivosti i duhovnosti. Od Evrope više nema šta da se nauči. Ona je stara dama na umoru, nažalost…

  2. Mislim da u ovoj situaciji i Dačić i Nikolić i Vučić čine ono što je najbolje za Srbiju. Da li se može više, da, uvek se može više. Ali, imajući u vidu 12-o godišnji politički i ekonomski “zločin” DS-a Srbij i srpskom narodu – svaka im čast i za ovoliko. Pogotovu Aleksandru Vučiću, koga treba da čuvamo kao suvo zlato. Veliki pozdrav za Đaju i njegove sjajne tekstove i za “Pečat”, najbolji nedeljnik u Srbiji!

  3. Dacic mora biti “prvi advokat” Srbije,kao premijer…
    Advokat NIKADA ne spominje nesto sto mozda ne ide u prilog “klijentu”.

    Dacic nije pokazao dovoljan kapacitet za funkciju premijera.

    Njegovi stavovi da Kosovo ,ne samo da “nije nase”,vec je i “protivustavno” u Ustavu Srbije,su defetisticki,jer sluze siptarima i amerikancima,a ODMAZU SRBIMA I SRBIJI…sada kada nam je vrlo vazno da se izborimo za minimum dostojanstva Srbije.

    Ti stavovi su nedrzavnicki,a po svome smislu,ti stavovi su glupi i nezreli.Tim pre sto nije moja baba bila u politici prethodnih 20 godina,vec Dacic.
    Ako mu se “gadi” takva Srbija,sa “neustavnim” Kosovom,U SVOM SASTAVU…sto se prihvatio funkcije premijera,KAO PIJAN PLOTA?!

    Ali,ti stavovi imaju iste POGUBNE,posledice po manjinske Srbe,kao stavovi Franje Tudjmana,noc pred “bljesak”,da “Srbi moraju prakticki nestati”,iz Hrvatske.Iste su posledice Dacicevih stavova,po Srbe na Kosovu,koliko god to tesko zvucalo.

    STAVOVI IVICE DACICA O KOSOVU,ALI NE SAMO O KOSOVU,VISE GOVORE O NJEMU,NEGO O ONOME O CEMU PRICA…”to je realnost”,na zalost.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *