Како је четврти амандман поделио Мађарску

За „Печат“ из Будимпеште ВЛАСТИМИР ВУЈИЋ

Упркос притисцима ЕУ и САД-а да то не учини, Будимпешта је 11. марта усвојила спорне измене мађарског устава

Опозиција је промену највишег правног акта Мађарске окарактерисала као „уставну диктатуру“, а Брисел и Берлин као атак на принцип владавине права, законодавства Европске уније и европских стандарда. Да ли ће мађарски парламент заиста да усвоји спорни четврти амандман на Устав земље, после вишемесечног натезања, разрешено је 11. марта у вечерњим часовима са већином гласова „за“. Подршку измени највишег правног акта, којом се, како оцењују критичари, ограничавају демократска права и слободе, као и независност правосуђа (враћене су на снагу одредбе које је Уставни суд раније поништио), дало је 265 посланика. Амандман су, поред десничарског Фидеса премијера Виктора Орбана, који има двотрећинску већину у парламенту, подржали и посланици хришћанских демократа, као и три независна посланика. Комплетна опозиција бојкотовала је гласање, а по двоје представника сваке од њених партија (МСП, ЛМП, ДК и независни) уочи самог изјашњавања изнело је пред „фидесовце“ исту исписану поруку – „Бој се народа, не Виктора. Гласај са – не“. После донете одлуке, на празне скупштинске клупе у делу где су места опозиционих делегата, друга група њихових посланика оставила је нови, велики транспарент, на којем је писала само једна реч – ДИКТАТУРА! И потом напустила парламент.

ПАКЕТ ПРОМЕНА Шта садржи усвојени „пакет“ уставних промена, који у потпуности урушава мађарски систем „кочница и равнотежа“ и омогућава Орбану и Фидесу да владају без сметњи?
Премијерову песницу у лице први је добио Уставни суд Мађарске (једина државна институција у земљи која се „противила“ свим његовим противзаконитим одлукама до сада). Највећи удар на врховну судску инстанцу садржан је у одредби којом се Уставном суду одузима велики део овлашћења, а његова надлежност ограничава на разматрање само случајева који датирају пре ступања на снагу новог Фидесовог Устава 1. јануара 2012. Виктор Орбан је одлучио, дакле, да парламент (у којем партија на чијем је он челу, Фидес, има апсолутну већину) истисне Уставни суд са позиције врховног заштитника Устава. Новим изменама ограничава се и слобода изражавања, ако се њоме „угрожава достојанство мађарске нације“ (не дефинише се шта то конкретно значи).
У даљем сету промена, Фидес је донео и нова правила страначког маркетинга, према којима само јавни медији (који су под потпуном контролом Орбанове владе) имају право да преносе политичке рекламе у предизборним кампањама за национални и европски парламент.

[restrictedarea]

 
Усвајањем „четвртог амандмана“ означен је и крај аутономије Универзитета, јер академци чије школовање финансира држава, од сада ће морати да раде у Мађарској одређени период (једнак дужини студирања) после дипломирања, а уколико одлуче да се иселе из земље – мораће да плате комплетне трошкове студирања.
Једна од најспорнијих и најкритикованијих одредби била је и она којом се укида дефиниција породице за партнере који живе невенчани, без деце, и за парове истог пола. Такође и одредница о проглашењу бескућништва кривичним делом, али је она у коначној верзији „омекшана“ – бескућници нису криминализовани, али власти имају право да им забране насељавање у свим деловима јавног простора за које процене да су значајни.

БРИСЕЛСКА ЗВОНА А како ово није први пут да је Орбан изнутра почео да удара „по решеткама европског кавеза“, због најновијих дешавања у Будимпешти која су уследила после прошлогодишњих Фидесових (антиевропских) промена закона о медијима и банкама, Брисел је ударио на звона за узбуну.
Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо и генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд указали су, у заједничком саопштењу, на бојазан да амандмани нису у складу са уставним вредностима, европским правом и стандардима СЕ. И председник Европског парламента Мартин Шулц изразио је жаљење због усвајања амандмана. „Нисам једини који је забринут због уставних промена у Мађарској, и њихових врло могућих негативних последица по владавину европског права и поштовање основних права у тој чланици ЕУ. Врло сам разочаран што ме премијер Орбан није послушао и затражио мишљење Венецијанске комисије СЕ пре гласања“, додао је Шулц.
Челник социјалистичке групе у Европском парламенту Ханес Свобода оценио је да су амандмани које је Будимпешта усвојила у потпуној супротности са основним европским вредностима, јер мењају систем контроле владе, знатно лимитирају овлашћења Уставног суда Мађарске, ограничавају слободу вероисповести у тој земљи, као и права ЛГБТ популације. И немачки министар спољних послова Гвидо Вестервеле, који је у Берлину управо на дан промене мађарског Устава имао „олујни“ састанак са председником Мађарске Јаношем Адером, казао је новинарима да не може да сакрије своју све већу забринутост због иритирајућег начина на који Орбан и његова власт делују. „Важно је да свака држава у ЕУ мора да схвати да припадамо заједници истих вредности. Не морам да негирам своју велику забринутост у вези са најновијим догађајима у Мађарској. Јавно је изражавам!“ нагласио је Вестервеле.
И вођа либерала у Европском парламенту Гиј Варовштад истиче да је данас све очигледније да државе средње и источне Европе које су се прикључивале Европској унији од 2004. године (Мађарска је чланицом постала 1. маја те године) не деле исте стандарде демократије, поштовања људских и мањинских права, и владавину права на начин на који то чине Немачка, Француска, Велика Британија и друге велике силе, и да би новонастала ситуација с Мађарском могла да угрози вредности које повезују ЕУ од њеног стварања – уколико се не буде помно пратила и санкционисала. „Орбан је много пута опомињан да вредности Уније којој се придружио не сме да злоупотребљава, нити игнорише. Код сваког кршења европских права он редовно користи исту матрицу. Без обзира на претходне предлоге, савете или упозорења ЕУ и САД-а да не усваја противправне одлуке, мађарски премијер прво донесе управо такве антидемократске законе, па одмах преко свог шефа дипломатије Јаноша Мартоњија поручује да је Mађарска ‘у свако доба’ спремна за дијалог и преговоре са свима, као и за мишљење саветодавних тела СЕ. Уместо да буде потпуно обрнуто! Да влада на чијем је челу одлуке доноси после претходних консултација у Бриселу. На крају, и ако су правни стручњаци Уније доказали противзаконитост готово свих парламентарних одлука Орбановог Фидеса, он је излазио као коначни победник. Добијао је у времену, претходно донете антидемократске законе само је ‘козметички’ модификовао и одмах почињао с њиховом применом у пракси“, алармантно је упозорио Гиј Варовштад.

Споро ЕУ право

Иако у Бриселу постоји свест да се нешто под хитно мора променити, у смислу јачања средстава којима Унија располаже како би што ефикасније утицала на ситуације које се последњих година догађају у државама које су у њиховом савезу, мало је тога што ЕУ може да учини да би осигурала константу демократског деловања или саме демократије. Јер, начин на који она функционише махом се ослања на консензус 27 земаља чланица. Уколико се сматра да је нека од држава Уније прекршила Споразум, предузимају се правни и други кораци – али је потребно време да би се изгласали и почели да делују.
Поред политичког притиска, Комисија може да покрене и „прекршајни поступак“ против неке чланице. Но, за тако нешто су потребни чврсти докази да је закон ЕУ прекршен, а случај подлеже компликованим правним процедурама. Чак и у најповољнијем сценарију, прекршајни поступци знају да се одуже и до годину дана. Отуда, иако Комисија (можда) већ има доказе за покретање поступка против Мађарске, неће моћи да издејствује било какву скорију промену у Будимпешти.
У прошлонедељном писменом обраћању, Вестервеле је рекао да је ЕУ потребно средство непосредног деловања против земаља које не поштују „норме“ ЕУ, не наводећи при том на које државе мисли. Барозо је позвао на сличну ствар у прошлогодишњем говору, казавши да претње демократском раду у појединим државама ЕУ стварају потребу за алтернативом нејакој моћи политичког притиска и „нуклеарне опције“ из члана 7 Лисабонског споразума.
Међутим, рад на стварању алтернативе у Бриселу још није планиран. За сада, ЕУ нема ниједан начин да изврши институционални притисак на Мађарску. Недавно је отпала и последња могућност, да ЕУ у сарадњи са Међународним монетарним фондом (због осигурања финансијске подршке Мађарској) примора Виктора Орбана да промени правац. Лукави и препредени Орбан их је предухитрио. Прошлог месеца, наиме, влада у Будимпешти продала је обвезнице у вредности од три милијарде евра, елиминишући тако било какву потребу да се обраћа за краткорочну финансијску помоћ Бриселу или ММФ-у.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *