Почетна / Култура / Кад је коса пуна волумена

Кад је коса пуна волумена

Пише: Бошко Ломовић

О језику роде ти појем, о језику телевизије мој роде…

Него, да ли вас је неко скоро испоштовао? Боље што није. Не завидим онима које на малим екранима често испоштују. Одмах се сетим једног директора коме секретарица кришом јавља интерфоном да је „опет дошао онај и жели да га примите“. Директор одговара: „Испоштуј га једном кафом и реци да нисам у канцеларији“. Другим речима – отараси га се. Нема глагола испоштовати ни у најобимнијим речницима српског језика (Речник МС–МХ“, 1967; Речник српскохрватског књижевног и народног језика, пројект у настајању САНУ, чији је 18. том изишао 2010). Драгиша Витошевић, познавалац и љубитељ доброг говора, с правом се љутио што се глагол морала поштúвати (боље поштòвати) свео на чисту механику – испоштовати.
Телевизије нас извештавају да су важне одлуке на Влади (Србије), мање важне на комисији, те да ће се о томе и томе расправљати на скупштинском одбору за безбедност. Неће бити да ће на свима њима, већ на њиховим седницама (заседањима). Јесте, знам ја шта је водитељ (новинар) хтео да каже, али нека каже онако како би требало. Може неки малиша, слушајући ово, да сутра у школи, на питање учитаља хоће ли ићи на планиран излет, одговори: „Не знам док не одлучимо на породици“.
Реците ми, људи, колико траје Светска декада Рома, проглашена пре неколико година? Десет година или десет дана? Ако траје десет година, зашто није деценија, јер декада је период од десет дана. У тој деценији или декади потребно је, слушам, обавити инклузију ромске деце у систем образовања. У овом тексту није реч о инклузији као туђици у српском језику тамо где је то сувишно, то је прича за неку другу прилику, али кад сам код декаде, да кажем да наша реч гласи укључивање и утолико је боља уколико изнесем изворно значење латинске речи. Дакле, именица inclusio означава затварање, затвор, заграда. Неће бити да смо то наменили ромској деци у Светској декади Рома.

У сезони фудбалских утакмица, спортски новинари и репортери са терена потпуно игноришу правилну употребу четвртог падежа. Готово без изузетка, код њих је „Партизан“ победио „Раднички“, а „Хајдук“ је надиграо „Рад“. Доследно узев, не зна се ко је кога победио (надиграо), будући да субјекат не мора обавезно да буде прва реч у реченици, а падежни облик не упућује на губитника. Побеђен или надигран клуб би требало да је у четвртом падежу. Кога је то „Партизан“ победио? Наравно „Радничког“, а „Хајдук“ је надиграо „Рада“ (у обрнутом случају: „Хајдука“ је надиграо „Рад“. У противном, личи на оно да је „дете ујело куче“, па се не зна ко је уједен, а ко је ујео. Истина, именице средњег рода имају исти облик номинатива и акузатива у једнини, што код поменутих именица мушког рода није случај, али се из смисаоног контекста дâ закључити ко је уједен, будући да је мало вероватно да куче буде жртва уједа.
Да ли гледате директан пренос? Када би постојао индиректан пренос утакмице, онда се директном не би имало шта приговорити. Али не постоји, јер – пренос је само пренос: очима гледалаца (ушима слушалаца) се нуди догађај који се управо одвија на стадиону. Зато је и нонсенс (намерно употребих латинску реч да мало ублажим ствар) обавештење да ћемо „гледати одложени пренос“. То неће бити пренос, већ снимак раније одигране утакмице.
А време тече ли тече, незаустављиво за свакога, осим за спортског репортера РТС-а. Он упорно, на фудбалским утакмицама, судијине продужетке после 90. минута назива зауставно време. Чак и да се време може да заустави, било би то заустављено, а не зауставно време. А лектори? Има ли их и раде ли свој посао?
Није одавно, али јесте: супротна свеза „али“ је прекрштена у саставни везник али. Трпа се, при набарајању, често тамо где је место једино саставној свези и. Примера је много на телевизији, у новинама, у надахнутим говорима. Чух да су ове године одлично родиле шљиве, јабуке, али и крушке. Зашто су крушке нешто што одудара од осталог воћа нашег поднебља, па, уместо и, пишемо и говоримо али и? Не знам – питам вас. Допуштам да би то било у служби јасности једино ако би, уместо крушака, биле банане. Не може се очекивати да у умереноконтиненталној клими успевају банане, а ако се и то деси, онда би везник „али“ био на месту и истицао чињеницу да и то воће вечитог лета, упркос снегу и мразу, ипак успева код нас. То „али“ је ту да изрази неочекивану појаву, сензацију супротну од нашег дотадашњег знања о распореду флоре и фауне. Буде ли клима у будућности дозволила да банана рађа у сваком воћњаку у Србији, онда ће и али и прерасти у и.
Телевизијске рекламе ме нервирају што филмове и ТВ серије секу посред најузбудљивијих сцена, а, богами, ускачу и у ТВ дневнике. Да занемарим то што трају по пет минута. А колико су тек сликом немаштовите и речју збрда-здола! Већ се „прославила“ она што препоручује боје и шампоне за косу. После употребе тих препарата, „коса је пуна волумена“. Волумен је, нашки именовано, запремина. Коса, баш као и свака ствар, заузима или запрема одређени простор, а то заузеће, испуњавање, чини њену запремину. Коса би могла да буде пуна вашију, пуна перути, дакле, конкретних ствари или бића са властитим запреминама, али никако пуна запремине (волумена), тј. апстрактног појма. Мало ли је што је „коса пуна волумена“, већ је волумен испунио и трепавице, па су употребом рекламиране маскаре, женске трепавице постале „16 пута пуније волумена“ (обашка што пуна чаша или која друга посуда не може бити пунија). За медицинске стручњаке је питање како нејаки мишићи очног капка покрећу толико „волумиране“ трепавице и како, код толико увећане њихове запремине, очи успевају да ишта виде.
Наставиће се

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *