Почетна / Свет / Извињење због Јељцинове издаје

Извињење због Јељцинове издаје

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Посету премијера РФ Дмитрија Медведева Латинској Америци, аналитичари тумаче као припрему полигона за ширење руског утицаја у овом региону, на исти начин како то Американци раде у Европи

Како је то недавно, у свом обраћању амбасадорима и руководству Министарства иностраних послова, најавио председник Владимир Путин – руска дипломатија у наредном периоду много активније ће се посветити остваривању националних интереса РФ на глобалном нивоу. Није прошло ни месец дана од ове Путинове изјаве, а шеф дипломатије Сергеј Лавров имао је запажену турнеју по Африци, посетивши Алжир, Јужноафричку Републику, Мозамбик и Гвинеју. Одмах затим, руски премијер Дмитриј Медведев боравио је у вишедневној посети Бразилу и Куби. Резултати обе турнеје указују да РФ настоји да успостави савезничке односе са земљама Латинске Америке и Африке.

КЕРИ НА ЧЕКАЊУ Лавров је, током само 55 сати, успео да посети четири афричке државе и ове посете остаће упамћене, између осталог, и по томе што је нови амерички државни секретар Џон Кери узалудно покушавао да ступи у телефонски контакт са руским шефом дипломатије. Како је накнадно објашњено, Лавров напросто није имао времена за Керија, услед „згуснутог распореда“. Јасан, отрежњујући, али пре свега јавни сигнал за доскорашњег неприкосновеног светског полицајца – Кери може да чека! Не упуштајући се овом приликом у детаље Лавровљеве посете Африци, довољно је истаћи да су се руководство Алжира и његов председник Абделaзиз Бутефликa солидарисали са Москвом у бројним међународним питањима – забринут могућношћу да његова земља буде следећа на удару „арапског пролећа“ и исламиста. У том смислу, занимљиве су оцене појединих руских коментатора да је „Бутефликa изабрао Путина“, па на том правцу тек треба очекивати даљи продор руске дипломатије.
Много видљивије резултате дала је посета Медведева Бразилу и Хавани. Најпре, реч је о традиционалним партнерима и савезницима Москве, што се поготово односи на Кубу, док је Бразил део глобалне економске лидерске групације БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република). У Латинској Америци Москва стиче све значајнији ауторитет и бива прихваћена као алтернатива глобалном америчком лидерству. А то је оно што Вашингтон понајвише треба да забрине. Последњих година показује се да Јужна и Централна Америка нису више део ексклузивитета САД-а, о чему најбоље сведоче примери Никарагве, Венецуеле, Боливије, али и земаља као што су Еквадор, Бразил, Аргентина и Чиле. Наравно и Кубе, која се већ пола века налази у тоталној америчкој блокади.

[restrictedarea] Ово је била друга посета Медведева Бразилу и Куби, после његове претходне турнеје по Латинској Америци 2008. године, тада у својству председника РФ. Сада је наступило потпуно друго време, и у економском и у политичком смислу. Русија и Бразил успешно су пребродили економску кризу, бележе стабилан раст, и све више развијају сарадњу у оквирима БРИКС-а. Куба је започела отварање своје економије, па у условима западне блокаде руски инвеститори имају значајну улогу. Како су то већ приметили руски коментатори, посета премијера Бразилу и Куби, осим економских, имала је за циљ и стварање одскочне даске, својеврсног полигона за ширење руског утицаја у Латинској Америци, са перспективом да он буде истоветан упливу који САД има у Европи. Већ су створене и политичке претпоставке за овај продор, о чему најбоље сведоче признање Абхазије и Јужне Осетије од стране Никарагве и Венецуеле, као и заједничка позиција Русије и Бразила по питању немешања у унутрашње ствари Сирије. „Ми ефикасно сарађујемо са Бразилом у најразличитијим форумима, укључујући и тако важне какви су Г20 и БРИКС. То није само обично стискање руке и тапшање по рамену, већ решавање конкретних задатака и консолидовање ставова“, изјавио је Медведев на сусрету са бразилским и руским представницима крупног бизниса.

САРАДЊА У ОКВИРУ БРИКС-a Током посете руског премијера Бразилу потписан је низ споразума у области одбране и пољопривреде. Међу њима и споразум о набавци руских система земља-ваздух, мобилних „Панцир-С1“ и преносних „Игла“. Разматран је, како преноси бразилски портал „Г1“, и план комплексне модернизације бразилског ПВО-а у вредности од 2,4 милијарде долара. Паоло Карваљо, професор политикологије на Универзитету у Бразилу, сматра да руски ловци „МиГ-35“ имају највеће шансе да буду одабрани за опремање ратне авијације Бразила, јер су конкурентнији од француских „Рафала“, шведских „Грипена НГ“ и америчких Ф-18 „Супер Хорнет“. Карваљо напомиње да Руси нуде висок ниво трансфера технологије Бразилу, што може бити одлучујуће при избору борбених апарата.
Такође, Русија и Бразил потписали су и значајне фитосанитарне споразуме, који омогућују извоз руске пшенице у Бразил, као и увоз у Русију бразилских производа од соје и свињетине. Упркос строгим правилима која је увео „Роспотребнадзор“, РФ је прошле године била други на свету увозник бразилске свињетине (22 одсто од укупног пласмана), са 1,5 милијарди долара. Током разговора Медведева са председницом Бразила Дилмом Русеф и потпредседником Мишелом Темером, покренуто је и питање стварања Развојне банке БРИКС-а. Према очекивањима, ова банка ће кредитирати заједничке пројекте из области енергетике, нових материјала и технологија, попут руског система глобалног позиционирања ГЛОНАСС. Такође, размотрена су и питања коришћења националних валута у билатералној трговини, с обзиром на то да Русија већ има такве споразуме и са Кином, и са Индијом, а Бразил са Аргентином. Очекује се да ће ови уговори бити потписани већ на самиту БРИКС у Јужноафричкој Републици крајем марта.
После успешне посете Бразилу, Медведев се запутио у Хавану. Односи Русије и Кубе значајно су побољшани, пошто су били „на леду“ после распада СССР-а и доласка на власт Бориса Јељцина. Прва, а посебно друга посета Медведева Куби, означила је прелазак са некадашње шеме „шећерна трска за нафту“, на квалитативно нови ниво односа. Овом приликом регулисан је стари дуг Хаване према Москви у износу од чак 30 милијарди долара, који ће бити делом отписан, а делом реструктуриран на 10 година. Управо то је важан политички аспект посете Медведева, којим Русија шаље две поруке. Прво, да је њено финансијско стање стабилно и да савезници могу да рачунају на подршку. И друго, овај гест представља више него симболично извињење Русије због Јељцинове издаје Кубе, некада главног савезника Москве у овом региону. Јељцинова Русија прекинула је 1992. трговину са „Острвом слободе“, што је већ почетком следеће године довело до нестанка кубанских залиха прехрамбених производа у условима америчке блокаде и отпочео је такозвани „специјални период“ кубанске историје. Ову одлуку Јељцина и његове владе кубански лидер Фидел Кастро тада је назвао „ножем у леђа револуцији“. Медведев се сада управо са Кастром највише задржао у дугом и пријатељском разговору, чиме је запечаћено „извињење вредно 30 милијарди“.
Осим што су Русија и Куба закључили и споразум о куповини руских цивилних и теретних авиона за 650 милиона долара, договорено је и да Хавана почне да користи и преференцијале Царинске уније Русије, Белорусије и Казахстана (ЦУ). Аналитичари овај корак тумаче као почетак постепене интеграције Кубе у ЦУ. Потписан је и меморандум о разумевању „О сарадњи у области нуклеарне медицине – за производњу радиоактивних препарата“. Куба је постигла изузетне резултате у лечењу онколошких обољења овим препаратима, а овом третману је у Хавани недавно био подвргнут и председник Венецуеле Уго Чавез. Такође, према саопштењу компаније „Зарубежњефт“, уколико буду позитивна истраживања о нафтним налазиштима поред кубанске обале, руске инвестиције у овај пројекат могу досећи 6,7 милијарди долара.
Пре поласка за Москву, Медведев је заједно са кубанским лидером Раулом Кастром положио венац у Маузолеју совјетском војнику интернационалисти у Хавани, на месту где је сахрањено 68 руских војника и официра који су погинули на Куби. Тиме је још једном подвукао промену односа Кремља према карипском савезнику, са којим га везује много више од тренутних политичких и економских интереса. Већ дуже време се у Москви најављује да би Куба требало да буде једна од кључних тачака геостратешког повратка Русије, односно место лоцирања војнопоморске базе руске Ратне морнарице. По свему судећи, Русија је спремна да настави тамо где је стала пре две деценије. Зато никог не треба да зачуди ако, већ кроз неколико година, Москва и Пекинг сферу свог геополитичког утицаја значајно прошире на земље Африке и Латинске Америке, што ће представљати крај неоколонијалне експанзије Запада. То ће, очигледно, бити један од најважнијих задатака руске дипломатије, како је и најавио Путин.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *