Има у Срба знања и памети

Пише Драгомир Антонић

Прочитајмо шта пише у нашим књигама. Шта наши вредни људи, обично непознати широј јавности, пишу и стварају. Има у тим књигама много поучног и разумног. Треба само читати

Прошло је десет година или 3660 дана од како је Карла дел Понте услишила молбу почившег премијера Зорана Ђинђића и одвела др Војислава Шешеља, председника Српске радикалне странке у Хаг „да га више не врати“. Тако је поменута Карла написала. Више хиљада присутних у Дому синдиката и око њега, у недељу 24. фебруара 2013. окупило се да пружи подршку заточенику са најдужим притвореничким стажом у Европи. Без решења о притвору, без пресуде, без икаквих права. Људских, грађанских, цивилизацијских. Човечанских. То је правда евроунијатске организације која нема алтернативу, због које садашња Влада наставља путем претходне, да продаје душу и тело Србије, само убрзаним темпом.

НАРОДНА ПЕДАГОГИЈА До Ђурђевдана да продамо, за Видовдан да признамо. Затим Датум прогласимо за победу. Ухватимо се за уши и немачку полку одиграмо. Све у шпилхознама. Модел трегера можемo сами да изаберемо. Немачка нас уважава. Није Србија мачији кашаљ. Узгред можемо и Шешеља за све окривити, јер да он није касних осамдесетих почео да се бави политиком све би нам било боље. Да ли верујете поштовани читаоци да је Војислав Шешељ крив за данашње стање у држави Србији? Петар из Адашевца, технолошки вишак „успешне“ приватизације стругаре из Шида, незапослен, Душан, студент из Београд, Радмила из Бановаца, незапослена, Јован из Аранђеловца, на принудном одмору…и други који су у недељу шетали не верују.
Народ је правилно схватио да без бриге о себи и својима не може бити ни оне даље бриге о другима. Без своје снаге, свога здравља, своје памети и своје куће не можемо се старати ни о другима. Ове речи је записао још у 19. веку Јован Миодраговић у књизи „Народна педагогија у Срба“. Срби су одувек знали да прво о Србима и Србији се мора бринути, а онда и другоме помоћи. Сијасет народних мудрости, пословица и изрека сабрано је и по разним књигама објављено. Данас, кад нас са свих страна засипају разноразним увезеним и домаћим празнословним поштапалицама није згорег се подсетити и поново прочитати неке од народних изрека, које без обзира на проток времена захваљујући мудрости које у себи носе постају дуговечне. Навешћу их без одређеног редоследа. Себе мораш не само познавати него и поштовати. Ко хоће да га други поштују ваља најпре сам себе да поштује. Ко собом може да влада овладаће и другима. Ко собом може да овлада највећи је јунак. Свој је ближи него туђин. Туђину се похвали, а свом пожали. Ко не љуби свога брата, тога туђа бију врата. Туђа мајка ране не завија. Свака тица своме јату лети.

[restrictedarea] Наведене српске изреке (туђин их користи, а ми се стидимо) уткане су, у изјаве страних моћника ( Ангела Меркел, Дејвид Камерон, Кевин Руд…) у којима се поништава идеја „мултикултурализма“ и даје предност искључиво сопственом народу, сопственој нацији, сопственој конфесији. Зашто не рећи, иако је то табу тема за многе „демократске“ и „европске“ политичаре и мислиоце: сопственој раси. Брига о свом је важнија од бриге за странца. Да ли је могуће да смо заборавили изјаве госпође Меркел дате и објављене у јесен 2010. године? Шта чинити кад канцелар велике и европске Немачке госпођа Ангела Меркел изјави да експеримент „мултикултуралног друштва није успео у Немачкој“ и још дода да су шездесетих година двадесетог века Немци мислили да ће страни радници доћи, изградити Немачку, а онда се вратити одакле су и дошли. Шта ћемо сад поштоване евроунијате и остале „џирло девојке“ заговорници мулти-култи друштава и остали љубитељи експерименталних курта-мурта заједница? Хоћете ли осудити госпођу Меркел и прогласити је незналицом, задртим националистом, расистом, хулиганом, примитивцем, клеро-фашистом или само обичним пара-фашистом. Хоћете ли јој судити или макар припретити медијским линчом?

ЛАКО ЈЕ ВЕЛИКИМА Логично, ништа од тога нећете урадити, понашаћете се као да за наведене изјаве нисте ни чули, али ћете својима у Србији пробијати уши говорећи о „евроентузијaзму“, „мултиетничком друштву“ „лепоти евроунијаћења“, „ праведности и равноправности међу евроунијатама, без кога нам живота нема“ и све нам то саопштити на: босанском, бошњачком, црногорском, хрватском језику.
Срби, Србија, интелектуалци и сви грађани, би требало да из овог случаја извуку наук. На Владу и њене кадрове се више не може рачунати. Они су одлучили да предају Косово и Метохију. Определили су се за нешто друго, а не за Србију.
Зато, као прво немојмо се радовати што је накарадно схваћен мултикултурализам доживео, по ко зна који пут, пораз. Кад је неком лоше, не значи да ће нама бити боље. Друго, прихватимо чињеницу да и велики ,европски народи могу да погреше поготову кад их предводе људи скромних интелектуалних моћи који некритички прихватају све што им дође са друге стране Океана. Кад они могу да греше онда ми не морамо све што из Европе или Америке дође код нас, безусловно да прихватимо. Није свака њихова идеја, реченица, предлог или наредба ћилибарска мудрост исцеђена из суве дреновине. Уздајмо се мало и у сопствену памет. Саслушајмо и њу. Школовали смо је да нам помогне. Прочитајмо шта пише у нашим књигама. Шта наши вредни људи, обично непознати широј јавности, пишу и стварају. Има у тим књигама много поучног и разумног. Треба само читати. Неке изреке из прошлости сам навео.
Лако је великим и снажним да праве грешке. Исправиће их топузом. Малобројним народима је тешко и без грешака опстати, зато себи не смеју дозволити да их праве. Српска памет води рачуна о својој држави и своме народу. Велики ће се већ извући.

[/restrictedarea]