Почетна / Колумне / Има у Срба знања и памети

Има у Срба знања и памети

Пише Драгомир Антонић

Прочитајмо шта пише у нашим књигама. Шта наши вредни људи, обично непознати широј јавности, пишу и стварају. Има у тим књигама много поучног и разумног. Треба само читати

Прошло је десет година или 3660 дана од како је Карла дел Понте услишила молбу почившег премијера Зорана Ђинђића и одвела др Војислава Шешеља, председника Српске радикалне странке у Хаг „да га више не врати“. Тако је поменута Карла написала. Више хиљада присутних у Дому синдиката и око њега, у недељу 24. фебруара 2013. окупило се да пружи подршку заточенику са најдужим притвореничким стажом у Европи. Без решења о притвору, без пресуде, без икаквих права. Људских, грађанских, цивилизацијских. Човечанских. То је правда евроунијатске организације која нема алтернативу, због које садашња Влада наставља путем претходне, да продаје душу и тело Србије, само убрзаним темпом.

НАРОДНА ПЕДАГОГИЈА До Ђурђевдана да продамо, за Видовдан да признамо. Затим Датум прогласимо за победу. Ухватимо се за уши и немачку полку одиграмо. Све у шпилхознама. Модел трегера можемo сами да изаберемо. Немачка нас уважава. Није Србија мачији кашаљ. Узгред можемо и Шешеља за све окривити, јер да он није касних осамдесетих почео да се бави политиком све би нам било боље. Да ли верујете поштовани читаоци да је Војислав Шешељ крив за данашње стање у држави Србији? Петар из Адашевца, технолошки вишак „успешне“ приватизације стругаре из Шида, незапослен, Душан, студент из Београд, Радмила из Бановаца, незапослена, Јован из Аранђеловца, на принудном одмору…и други који су у недељу шетали не верују.
Народ је правилно схватио да без бриге о себи и својима не може бити ни оне даље бриге о другима. Без своје снаге, свога здравља, своје памети и своје куће не можемо се старати ни о другима. Ове речи је записао још у 19. веку Јован Миодраговић у књизи „Народна педагогија у Срба“. Срби су одувек знали да прво о Србима и Србији се мора бринути, а онда и другоме помоћи. Сијасет народних мудрости, пословица и изрека сабрано је и по разним књигама објављено. Данас, кад нас са свих страна засипају разноразним увезеним и домаћим празнословним поштапалицама није згорег се подсетити и поново прочитати неке од народних изрека, које без обзира на проток времена захваљујући мудрости које у себи носе постају дуговечне. Навешћу их без одређеног редоследа. Себе мораш не само познавати него и поштовати. Ко хоће да га други поштују ваља најпре сам себе да поштује. Ко собом може да влада овладаће и другима. Ко собом може да овлада највећи је јунак. Свој је ближи него туђин. Туђину се похвали, а свом пожали. Ко не љуби свога брата, тога туђа бију врата. Туђа мајка ране не завија. Свака тица своме јату лети.

[restrictedarea] Наведене српске изреке (туђин их користи, а ми се стидимо) уткане су, у изјаве страних моћника ( Ангела Меркел, Дејвид Камерон, Кевин Руд…) у којима се поништава идеја „мултикултурализма“ и даје предност искључиво сопственом народу, сопственој нацији, сопственој конфесији. Зашто не рећи, иако је то табу тема за многе „демократске“ и „европске“ политичаре и мислиоце: сопственој раси. Брига о свом је важнија од бриге за странца. Да ли је могуће да смо заборавили изјаве госпође Меркел дате и објављене у јесен 2010. године? Шта чинити кад канцелар велике и европске Немачке госпођа Ангела Меркел изјави да експеримент „мултикултуралног друштва није успео у Немачкој“ и још дода да су шездесетих година двадесетог века Немци мислили да ће страни радници доћи, изградити Немачку, а онда се вратити одакле су и дошли. Шта ћемо сад поштоване евроунијате и остале „џирло девојке“ заговорници мулти-култи друштава и остали љубитељи експерименталних курта-мурта заједница? Хоћете ли осудити госпођу Меркел и прогласити је незналицом, задртим националистом, расистом, хулиганом, примитивцем, клеро-фашистом или само обичним пара-фашистом. Хоћете ли јој судити или макар припретити медијским линчом?

ЛАКО ЈЕ ВЕЛИКИМА Логично, ништа од тога нећете урадити, понашаћете се као да за наведене изјаве нисте ни чули, али ћете својима у Србији пробијати уши говорећи о „евроентузијaзму“, „мултиетничком друштву“ „лепоти евроунијаћења“, „ праведности и равноправности међу евроунијатама, без кога нам живота нема“ и све нам то саопштити на: босанском, бошњачком, црногорском, хрватском језику.
Срби, Србија, интелектуалци и сви грађани, би требало да из овог случаја извуку наук. На Владу и њене кадрове се више не може рачунати. Они су одлучили да предају Косово и Метохију. Определили су се за нешто друго, а не за Србију.
Зато, као прво немојмо се радовати што је накарадно схваћен мултикултурализам доживео, по ко зна који пут, пораз. Кад је неком лоше, не значи да ће нама бити боље. Друго, прихватимо чињеницу да и велики ,европски народи могу да погреше поготову кад их предводе људи скромних интелектуалних моћи који некритички прихватају све што им дође са друге стране Океана. Кад они могу да греше онда ми не морамо све што из Европе или Америке дође код нас, безусловно да прихватимо. Није свака њихова идеја, реченица, предлог или наредба ћилибарска мудрост исцеђена из суве дреновине. Уздајмо се мало и у сопствену памет. Саслушајмо и њу. Школовали смо је да нам помогне. Прочитајмо шта пише у нашим књигама. Шта наши вредни људи, обично непознати широј јавности, пишу и стварају. Има у тим књигама много поучног и разумног. Треба само читати. Неке изреке из прошлости сам навео.
Лако је великим и снажним да праве грешке. Исправиће их топузом. Малобројним народима је тешко и без грешака опстати, зато себи не смеју дозволити да их праве. Српска памет води рачуна о својој држави и своме народу. Велики ће се већ извући.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Sve Vlade od dolaska DOS-a na vlast su bile samo veliki skupovi gramzivih ulicnih politicara koji sa svakim mogu uci u Vladu jer im programi stranaka ne predstavljaju ništa što se ne može pogaziti – ako je dobra pljacka na vidiku. Pljackanje države i naroda je prvi i fakticki jedini posao naših politicara, bilo da su opoziciji ili na vlasti. Evropske obmane,sve su to tragične zablude, a u političkom smislu kolosalne obmane građana Srbije, koje će imati dalekosežne razarajuće posljedice. Srbija bukvalno daje i otpisuje Kosovo i Metohiju čija je ekonomska vrijednost skoro jedanaest hiljada milijardi dolara. Kosovo i Metohija su bogate lignitom,ugljem za eksploataciju tokom sledećih 500 godina,kao i molibdenom za vasionske programe,koga ima još samo u Južnoj Africi. Kosovo i Metohija jednostavno nema svoju cijenu u svakom smislu, ekonomskom, moralnom, materijalnom i duhovnom. Rijetko ćete gdje u svijetu naći sličan primjer, da vlast žrtvuje po prirodnim resursima najbogatiji dio teritorije svoje države i to zarad virtualne ulaznice za jedan savez (EU), koji je praktički već pred kolapsom i raspadom.Kosovo i Metohija je temelj svih srpskih zemalja.Glupo je davati ključeve svoje kuće/Srbije,svoju suverenost i očekivati da će mu tudjin i okupator napuniti frižider i da će tada domaćin živeti u komforu. Problem Kosmeta za Srbiju je rešiv. To nije država niti ce ikada biti, vec leglo mafije koja nema kapacitet da od te naše pokrajine stvori državu u kojoj ce postojati vladavina prava i zakona jer se to krši sa osnovnim principima delovanja mafije. Kosovo i Metohija je Srbija, i tamo još vrijedi Ustav Republike Srbije, i da, ako već treba da se traži neko rješenje, ono mora da se traži u skladu s Poveljom UN, Rezolucijom 1244 i pod hitno da se ovo pitanje vrati u Savet bezbednosti UN .
    Globalizacija nije ništa drugo do druga reč za sprovodjenje kolonijalne politike udruženim snagama bivših kolonijalnih gospodara pod zastavom NATO kako bi povratili zajedničkim snagama sve ono što su pojedinačno, u predhodnom stoleću, izgubili.Globalizacija se nije nametnula da bi Srbija dobila suverenu vladu, već da bi dobila takvu koja radi u prvom redu u interesu globalista, a njihov interes sigurno nije prosperitet srpskog naroda i jaka srpska suverena država već nasuprot tome, slaba kako bi se lakše njom vladalo odnosno sprovodile smernice za podčinjavanje slabijeg da bi sproveli novu kolonizaciju. U Globalizamu više nema mesta za emocije,poeziju,filozofiju, da bi se čovek razvio kao umno i osećajno biće,već samo za robotizovane nakaze poput Ramba i raznih terminatora koje nam nudi Holivudska filmska industrija,sa ciljem da se stvori masovni idiotizam.Na glavnim elektronskim medjima nema ni jedne ozbiljnije i temeljnije diskusije o problemima čoveka,zato i postoje sve te televizije u kojima je 99% emisija zabavnog karaktera,kojima je glavni cilj da zaglupe i idiotizuju čoveka,a s’druge strane život na planeti u svim državama polako nestaje,priroda se nemilice zagađuje,čovek stalno ratuje i sa sobom i sa drugima, tako da je glavna poenta svih tih televizija ta,da u momemtu kada čovek oseti nezadovoljstvo sve gorim i gorim životom,ne uključi um da razluči šta je šta i da tako pokuša da nađe rešenje za svoje probleme,već da po “munjevitoj” robotizovanoj refleksnoj navici, pritisne taster na daljinski,i tako uđe u virtuelni svet raznih televizija gde će samo naći utehu i kompenzaciju za svoj već unapred prihvaćen život gubitnika….. Srbija ima sve što je potrebno jednom narodu za visoki standard života samo nema suvereniteta koji je neprekosnovani, osnovni uslov za bolji život naroda Srbije! Nije ulazak u EU odlučujući faktor za bolji standard našem stanovništvu, već korišćenje resursa i mogućnosti koje Srbija ima, a po tome je njen državljanin najbogatiji u EU. Ni jedna država EU nema toliko plodne zemlje, prirodnog i rudnog bogatstva po glavi stanovnika, koliko ga ima državljanin Srbije! Zapad svoj lažni antikomunizam zamenio danas školskim primerima antipravoslavlja, na srpskom primeru što je uvertira u sutrašnji anglosaksonski udar na Rusiju .Nismo li se svi zakleli prije šezdesetak godina,“nikad više“? … Nedaj čoveče božiji da ti se sa strane u tanjir pljuju, stresi sa sebe ropstvo i sram!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *