Почетна / Други пишу / Иља Мусулин: Моћ и слабости Северне Кореје

Иља Мусулин: Моћ и слабости Северне Кореје

Народна армија ДНР Кореје једна од највећих оружаних формација на планети, али иза ње стоји једна од најслабијих економија света. У којој мери Северна Кореја може да угрози суседе Јужну Кореју и Јапан, односно америчке снаге стациониране у ове две земље?

Криза на Корејском полуострву настала након нуклеарне пробе прошлог месеца поново је скренула пажњу светских медија на наследни комунистички режим у Северној Кореји и могућности те земље у области ракетне и нуклеарне технологије, те произвела пуно опречних извештаја у којима се са једне стране наглашава војна моћ, а са друге стране потцењивачки истиче економско сиромаштво и технолошка заосталост те земље.

У мноштву контрадикторних и половичних извештаја ових дана изостала је општа и свеобухватна слика о севернокорејској армији, односно, о њеним могућностима.

Северна Кореја, чија укпупна популација износи око 23 милиона, поседује стајаћу војску од чак 1,1 милиона људи, што представља једну од највећих светских оружаних формација. Оно што омогућава држање ове, по броју, америчкој или руској војсци равне армије су дуги војни рок, који траје од три до пет година, и чињеница да се скромна новчана средства и залихе хране која земља поседује усмеравају превасходно за потребе армије.

Сматра да се да више од четвртине државног буџета у тој земљи одлази на финансирање војске.

У прошлости, седамдесетих и осамдесетих година, постојале су процене које су говориле да Север одваја близу 40% укупног буџета за војне потребе.

Са резервом и парамилитарним организацијама као што су „Млади црвени гардисти“ и „Радничко-сељачка црвена гарда“ (једна врста територијалне одбране), Северна Кореја може да окупи, сматра се, око 9,5 милиона бораца. Ово је, тврде поједини источноазијски коментатори, укупно гледано највећа војна организација на свету.

Бројчана предност

И када је техника у питању, бројчано, севернокорејска Народна армија има импресивну силу од 4,200 тенкова и 820 војних авиона, али је проблем што су они прилично застарели и што држава због изолације не може да дође у посед довољних количина горива и делова да изврши потребну обуку и све их изведе на бојиште у случају да то затреба.

Северна Кореја технолошки заостаје и када је против-ваздушна одбрана у питању у смислу да не поседује најсавременије борбене системе велике ефикасности и домета, али јужнокорејски стручњаци упозоравају да упркос томе, због великог броја оруђа и темељне покривености ваздушног простора тим оруђем, комунистичка земља може да пружи врло жилав отпор евентуалном агресору.

Северна Кореја је до краја осамдесетих година имала је и осетну квалитативну војну предност у односу на Јужну Кореју, нарочито када су у питању оклопна возила и артиљеријска оруђа, а равнотежу у односу снага одржавало је присуство ко 40.000 америчких војника на југу Корејског полуострва.

Међутим од пада Берлинског зида и распада Источног блока Север је запао у међународну изолацију и велике економске тешкоће, док је Јужна Кореја у последње две деценије стала у ред најразвијенијих светских економија и технолошки најнапреднијих земаља, првенствено захваљујући снажној аутомобилској и електронској индустрији, те иновацијама у области телекомуникација и информативне технологије.

У последњој деценији Јужна Кореја се осетила и довољно самоувереном да, услед растућег незадовољства домаћег становништва према страним трупама и политике зближавања са Севером која је трајала неколико година, испрати око 11.500 америчких војника са своје територије.

Балистички и нуклеарни програм севера

Упоредо са продубљивањем изолације и економским падом, севернокорејски режим се одлучио да, у условима када су Сједињене Државе један за другим режиме владе земаља које су водиле политику која није у складу са њиховим војно-политичким и економским интересима те идеологијом Западних вредности, сопствену сигурност и опстанак обезбеди развојем ракетне технологије и нуклеарног оружја.

Северна Кореја је током осамдесетих година у свом поседу имала балистичке пројектиле совјетске производње „Скад“ Б и Ц, домета 300, односно 500 километара. Почетком деведесетих, међутим, ова земља је на основу совјетског дизајна најпре развила ракету „Нодонг 1“ домета око 900 километара, а потом извршила и прво лансирање домаће ракете средњег домета „Нодонг 2“ (1.300 км). Крајем исте деценије Северна Кореја је развила и нову поузданију ракету сличног домета „Теподонг 1“ (1.500 км).

Конструисањем балистичког пројектила „Теподонг 2“, чији је домет између 4 и 6 хиљада километара, који је успешно лансиран у децембру прошле године у својој цивилној верзији под именом „Унха“ као ракета носач сателита, Северна Кореја је ушла у ред држава које у свом арсеналу поседују интерконтиненталне пројектиле и имају озбиљан свемирски програм.

Паралелно са развојем балистичких пројектила, Пјонгјанг је радио и на конструисању нуклеарне бомбе. Севернокорејски нуклеарни програм, мада често потцењиван због укупног ниског технолошкох развоја државе и њене мале економске моћи, уз тајну експертску помоћ из Пакистана, резултирао је у три нуклеарне пробе: 2006, 2009 и 2013. године.

Последњи тест, извршен фебруара ове године, сматра се, имао је за циљ да испита разорну моћ и поуздност нове нуклеарне бомбе мањих димензија која може да буде смештена на севернокорејске балистичке пројектиле и испоручена на велике раздаљине.

„Асиметрична стратегија“

Суочена са великом ваздушном и поморском надмоћи Јужне Кореје, САД и Јапана, те великом технолошком и економском моћи јужног суседа који има и двоструко већу популацију, Северна Кореја последњих деценија инсистира на примени „асиметричне стратегије.“ Она значи настојање да се, упркос укупном економском и технолошком заостајању, у извесним војним сферама оствари надмоћ над јужним суседом.

Тако је, поред нуклеарног и ракетног наоружања, Северна Кореја доста напора посветила и развоју хемијског и биолошког оружја, стварању врхунских диверзантских јединица, али и бројне подморничке флоте.

Јужнокорејски аналитичари сматрају да Север поседује између 2 и 5 хиљада тона бојних отрова, што је трећи највећи арсенал те врсте на свету. Северна Кореја поседује и око 70 подморница, укључујући ту и двадесетак апарата носивости 1.830 тона, али и мноштво диверзантских мини-подморница..

Наспрам томе, Јужна Кореја која поседује савремене борбене авионе Ф-15 и Ф-16 америчке прозводње, те модерније бродове и напредне системе командовања, али има укупно само десет подморница носивости од 1.200, односно 1.800 тона.

Мада су јужнокорејске подморнице квалитетније од старих севернокорејских апарата који праве велику буку и лакше се откривају, а Јужнокореанци и Американци поседују напредне извиђачке авионе и бродове који их могу детектовати, војни аналитичари у источној Азији упозоравају да бар пола севернокорејских подморница остане непримећено, те да је јужнокорејска моранарица у том смислу рањива.

Више хакера него интернет конекција!

Стога, половином овог месеца власти у Сеулу су објавиле планове о изградњи и куповини чак 18 нових подморница, међу којима и оних носивости од 3.000 тона, и формирање читаве две нове поморске борбене групе са „Иџис“ разарачима као носиоцима. Ово све требало да се оствари у наредних седам година и да кошта преко 40 милијарди долара.

Такође, последњих дана у Јужној Кореји, која поседује велики број нуклеарних централа, технологију за изградњу реактора, те свој сопствени свемирски програм у оквиру којег је развила ракете великог домета, интезивира се дебата о томе да би и ова земља требала да произведе нуклеарну бомбу како би успоставила равнотежу снага са Севером где становништво гладује, али војска поседује адуте на којој јој завиди мноштво армија широм света.

У извесном смислу Северна Кореја успева и да искорсити сопствено технолошко заостајање за јужним суседом. Она поседује хакерске јединице које, процењује се, броје око 1,000 људи и већ дужи низ година провоцирају јужнокорејску војску и компаније.

Мада становништво у Северној Кореји, осим државног и војног врха, не поседује интернет, компјутере и мобилне телефоне, ова земља већ годинама користи чињеницу да је јужни сусед држава са највећом стопом раширености интернета у свету, те хакерским нападима подрива тамошњи бизнис и медије. Истовремено, управо стога што нема сопствену развијену интернет мрежу, Северна Кореја трпи минималне последице при узвратним хакерским нападима са Југа.

Тако, упркос вишедеценијском сиромаштву и међународној изолацији, Северна Кореја успева да остане озбиљна претња по безбедност Југа и читаве источне Азије, те да држи од себе неупоредиво економски моћније и технолошки напредније државе попут Јужне Кореје и Јапана у некој врсти војно-политичке пат позиције.

http://www.rts.rs

3 коментара

  1. Ovo mi sve vise lici na Irak!




    0



    0
  2. Ovo je isto kao dve Nemačke.I dok se oni svađaju a radise o potpuno istom narodu drugi koriste.Pazite treba da uzmu podmornice za 40 milijardi od koga pa od Amerike.Zar nebi bilo bolje da se ujedine i da bud kao Kina i Hong Kong u startu a posle kako hoću.Ali sistem Engleza pa sada i Amerike je zavadi pa vladaj.Pogledajte sada taj Irački narod i koliko je poginulo i koliko još pate a na drugoj strani posle porobljavanja su prve ušle lopovske naftne kompanije iz Amerike.Takav je slučaj i u Libiji a zatoje rasturena i naša lepa država Jugoslavija.I ovi novi IMPERIJALISTI su gori od Hitlera i netreba im verovari već uvesti EMBARGO na njihovu robu.Moja malenkost je uvela embargo na Koka Kolu odnma prvog dana bombardovanja.A sad kada pogledate Beograd posle bombardovanja više imate američkih automobila nego za vreme Tita.Čudan smo mi narod ??




    0



    0
  3. Sta ono rekose Italijani ,,Vi Srbi se ponasate kao da imate atomsku bombu a nemate je,, E ovi je imaju i znaju zbog kog je imaju




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *