Хоће ли нас превести жедне преко „Агенде 21“?

ОДГОВОР на коментар Зорана Радовановића објављен у прошлом броју

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Научници упрегнути у корпоративне јасле убеђују јавност да се већина здравствених проблема може решити шприцем.  О томе се управо и ради: медицина је понудила оно што је могла, а менаџери, накупци и прекупци су од медицинске науке направили приватно предузеће

Већ неколико година „Печат“ одваја значајан простор за непрофитабилне, „политички некоректне“ теме, непријатне свакој власти. Ради се о екологији – науци о животној средини и домаћинству (oikos), што захвата све делатности људских бића – од односа према природном окружењу, до све безобзирнијег односа према другим бићима исте врсте. Највећи помак у сагледавању димензија штеточинског деловања homo sapiensa, ојачаног финансијском и политичком моћи, направили су филозофи, писци, новинари… Посао трагања за истином је тежак и незахвалан, а домет свог деловања истраживач може да сагледа само у тренуцима сусрета са људима којима су текстови намењени.
Током – медијским мраком обавијеног – скупа пред Народном скупштином, у организацији Еколошког покрета из Новог Сада, под слоганом „Не ГМО“, на којем је Емир Кустурица одржао слово о части и патриотизму, без којих нема здраве земље, ни воде, а полицајац Ристо Кнежевић својим говором повратио поверење у часну професију којом се бави, ми новинари сарадници „Печата“ (Б. Ђоровић и М. К. К.) с правом смо били поносни што припадамо истом енергетском кругу. Шаљући окупљеном народу поруке – свице, разгонили смо неподношљиви мрак, и били сведоци узбудљиве промене: Србија се буди.

ОТВОРЕНО СЛУШАЊЕ О домету „зеленог ангажмана“ „Печата“ сведочи и писмо упућено редакцији (објављено у прошлом броју) у којем епидемиолог Зоран Радовановић износи свој суд о појавама на глобалној сцени – дијаметрално супротан „необичном виђењу света новинарке М. К. К.“, а поводом текста „У мрежи ‚Агенде 21‘“. Узнемирен због објављивања критичких опаски на рачун политичког пројекта „Агенда 21“ (иницираног и осмишљеног под окриљем владе САД-а), Радовановић је изнео свој суд о овом штиву, уверен да су намере аутора „Агенде 21“ часне, и да иза овог крајње двосмисленог правничког сочињенија не стоје лоше намере. Напротив. Своју тврдњу аргументује чињеницом: да је за овај пројекат „гласао огроман део човечанства“.
Огроман део човечанства (земље чланице УН) гласао је и за уништавање цивилизације Ирака, Либије, Сирије… а ни Хитлер се није могао пожалити на међународну подршку, све док су им се интереси поклапали. Еугеника је ствар прошлости, тврди наш читалац, које се „сви дубоко стиде“, што се у светлу протеклих НАТО злочина не би могло закључити. То је разлог што новинари „Печата“ настављају, свако из свог угла, да упознају читаоце са другачијим гласовима, не би ли уместо медијског једноумља успоставили дијалог равноправних. Резултат није изостао: сем „јавног слушања“ у парламенту о ГМО, наше распакивање врућих табу тема довело је до позива новинару „Печата“ да присуствује првом „отвореном слушању“ у Савету Европе, посвећеном геоинжењерингу, са освртом на последице по људе и животну средину. И ово писмо читаоца представља доказ да смо на правом путу, и да је крајње време да заједнички утврдимо редослед „стварних проблема“, како не бисмо губили време на непостојеће.
Оптужба упућена аутору за „сејање страха“ спада у орвелијански речник, и баца сенку на мотиве који стоје иза писма редакцији. Они се сигурно не могу окарактерисати као „алат за дружељубивост“ – термин позајмљен од аустријског филозофа Ивана Иљича, који у истоименој књизи сада већ давне 1973. упозорава на „опасност од професионалне елите, одлучне да преузме радикални монопол на основне људске делатности“. Боравећи у земљама „трећег света“ Иван је прозрео позадину мисионарских активности Запада, поручивши им: „Дођавола с вашим добрим намерама!“ Суштину „Агенде 21“ (коју према Радовановићевим тврдњама „подржава огроман део човечанства“) можемо прозрети само у светлу искустава људи Иљичевог капацитета и кова, спремних да се на терену суоче са стварним потребама народа. На молбу пристиглих студената волонтера да им се обрати Иљич је изашао на позорницу и рекао: „Дошао сам да вас замолим да престанете са претенциозним наметањем Мексиканцима (Африканцима, Латиноамериканцима, Србима…) и да вам кажем колико ми је мука од тога… Креирање нереда је једино што сте могли да им донесете!“
Радовановић признаје да је незадовољство „довело до побуна и спонтаног стварања покрета зелених“ и да је то иницирало рад на дефинисању стратегије „одрживог развоја“, осмишљеног у корпоративној кухињи да би се у пакету са „зеленом револуцијом“ приступило последњем чину отимања земље и контроле над ресурсима.

ИЛУЗИЈА ДОБРОВОЉНОСТИ Само крајње наивни би могли да поверују у Радовановићеву тезу да се ради о „добровољном плану акције који свака земља спроводи у сопственом интересу, без мешања споља у своју сувереност“. Сувереност је одавно избачена из речника НСП, а Обамина доктрина о превентивној интервенцији разбија све преостале илузије о добровољности. То би био одговор на питање везано за легитимитет одлука донетих на 20. самиту у Рију, „оснаженом представницима 192 земље“ и нашим председником приде. Угледни публикум је и овом приликом представљао само декор за спектакл, док су се одлуке доносиле иза затворених врата, у кругу самозваних представника економске „елите“, што објашњава зашто се нико није усудио да прозове маестре геоинжењеринг експеримената, иза којих остаје бело небо и алуминијумски прах. У којој мери је шарада у Рију политички конципирана, види се по извођењу на стуб срама иранског председника Ахмадинеџада, прозваног због „запостављања бриге о животној средини“, уместо да се предузму мере против компаније БП због највећег еколошког злочина у историји почињеног у Мексичком заливу. Руски научници упозоравају да даље ширење токсичних материја у океан представља озбиљну претњу светској популацији. О ТЕПКУ и Фукушими да не говоримо.
Радовановић правилно закључује да се „најрепрезентативнији скуп државника (у Рију), забринутих за судбину својих народа“, не може третирати као „шачица издајника“, и да би „ако је било шта тачно у драматичном приказу новинарке Кнежевић Керн, свима њима морало бити суђено због велеиздаје“. Нажалост, за велеиздају против човечанства примењују се нови критеријуми, што је омогућило некажњено систематско уништавање банки семена, од Месопотамије до Србије, а оног који је учинио напор да обелодани тајне од којих се коса диже на глави, стављају на потерницу и оптужују за велеиздају. Како је то могуће, питамо се непрестано?

ЗЛОУПОТРЕБА ВАКЦИНА И тако смо, трагајући за истином по Интернету (на који су, за поједине предмете, упућени и наши студенти фармације), дошли до сазнања да не постоји „угледна научна установа, ни влада у свету која се противи вакцинацији“, у чему се слажемо са епидемиологом Радовановићем. Ова чињеница није предмет забринутости родитеља, у чијем интересу се обављају истраживања, већ брине неспремност законодаваца да консултује становништво (гласаче) у вези са променама закона у Србији. А пре свега нас забрињава пракса злоупотребе вакцина претворених у робу, која се у Америци продаје у самопослугама и рекламира уз попуст на купљене артикле. Забрињава и амерички Закон о „дечијем праву“ дванаестогодишњака да сами одлучују о вакцинацији, без знања родитеља, што их доводи у животну опасност, с обзиром на то да оног ко убризгава вакцину не занима тренутно здравствено стање пацијента, нити се родитељ упозорава на опрез у случају реакције дечјег организма на токсични садржај. Забрињава и текст новог Закона о породици, у светлу ирских закона који омогућавају држави да сиромашним родитељима ускрати социјалну помоћ уколико одбију неку од обавезних вакцина. За тај „злочин“ је предвиђено и одузимање деце.
После погледа на глобалну намеће се закључак да ћемо, прихватањем кодекса из „Агенде 21“ (о којој ће у „Печату“ још бити речи), пристати да о нашем животу одлучују тимови произвођача и њима подређених научника и политичара, којима би требало да верујемо на реч. А они који се побуне биће оквалификовани као „бизарни ликови, барбарогенији, махом незналице, преваранти или психопате“. Матрикс се не сме угрозити неверицом, сувишним питањима и побуном против диктатуре лажних ауторитета. Наука је нови култ, који се храни крвљу верника, неспособна да реши основно питање: како нахранити здравом природном храном све житеље планете, и омогућити им да, без фармацеутских помагала, ојачају организам за одбрану од болести.
Уместо тога, научници упрегнути у корпоративне јасле убеђују јавност да се већина здравствених проблема може решити шприцем, поносни на „најефикаснију меру коју је медицина понудила човечанству“. О томе се управо и ради: медицина је понудила оно што је могла у датим околностима, а менаџери, накупци и прекупци су од медицинске науке направили приватно предузеће, са погонима за производњу болести и лекова којима ће да нас лече.
ВОДА Отимање водених ресурса путем насилне приватизације спроводи се уз помоћ закона уграђених у „Агенду 21“, а ЕУ је извела коначан ударац етици и здравом разуму доношењем одлуке да вода више не спада у корпус људских права. Зоран Радовановић прешао је преко ове геноцидне одлуке, ноншалантно пребацивши проблем воде на плећа „санитарних инжењера“, у настојању да нас жедне преведу преко „Агенде 21“, са Codexom Alimentariusom приде.
На Радовановићево питање „како је група злотвора за свој монструозни план придобила сва министарства здравља и све научне установе у свету, свесно жртвујући своју децу и унуке?“, одговор ће дати психолози и психијатри, као што нам дугују одговор на питање како су француски родитељи дозволили да из дечјих крштеница нестану речи отац и мати. По угледу на Французе, српски просветари би могли да избаце стихове Чика Јове Змаја о благотворном дејству воде на здравље, да не бисмо иритирали оне којима је вода постала недоступна.

2 коментара

  1. Девојчицу на слици треба неко да научи да колико ГМО није здрава за тело, толико латиница није здрава за српски језик и културу, а тако и нацију и државу.

  2. U pravu si Ćirilo!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *