Почетна / Репортаже / ХАГ VS. НИРМБЕРГ

ХАГ VS. НИРМБЕРГ

Живадин Јовановић,   

Председник Београдског форума за свет равноправних

У препуној свечаној сали Руског дома у Београду представљена је 12. марта 2013. године нова књига Београдског форума за свет равноправних „Од Нирмберга до Хага – поуке историје“. Књига је зборник радова еминентних научника, дипломата и практичара међународног права из Србије, Русије, Бугарске и Канаде. О књизи и поводом књиге говорили су Проф. Јелена Гускога, инострани члан САНУ, проф. Оливер Антић, професор Правног факултета Универзитета у Београду, саветник Председника Републике и Главни правни саветник МСП, проф. Борис Кривокапић, професор Мегатренд универзитета, Проф. Јелена Лопичић Анчић, уредница књиге, Милан Вујин, адвокат из Београда и Живадин Јовановић, у име издавача.

Представљање књиге је део ширег програма активбности Београдског форума, СУБНОР-а Клуба гнерала и адмирала Србије и других нестраначких независних удружења којима се обнављају сећања на људске жртве,  разарања, тровања природе и друге последице агресије НАТО против Србије и Црне Горе пре 14 година. Програм под геслом  „ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“ . поред осталог, обухвата представљање још једне књиге истог издавача  „Агресија НАТО – сумрак Запада“ у Суботици (21. о.м.), округли сто са темом „Од агресије до сецесије“ (23. о. м., Београд, Сава Центар),  полагање цвећа код споменика деци – жртвама агресије, парк Ташмајдан и код споменика „Вечита ватра“, парк „Ушће“ (24. о.м.,Београд), студентске трибине и изхложбе на појединим факултетима и друге пригодне активности.

Књига „Од Нирмберга до Хага“ је јединствена стручна и научна анализа у Србији, а вероватно и у свету – речено је на њеном представљању. По свом садржају, ауторима и порукама књига је има међународни карактер.

Садржина представља анализу нирмбершког судског и хашког процеса чиме доприноси употпуњавању празнине у стручној и научној литератури. Примећено је, наиме, да у Србији, осим  прилога у уџбеницима о кривичном и међународном кривичном праву за студенте правних факултета,  готово, и не постоји посебна издања или дубље  анализе Нирмбершког судског процеса и његовог значаја за изградњу система међународног кривичног права. Посебно је недостајала анализа односа Југославије и Нирмбершког суда, односно, третмана ратних злочина током Другог светског рата на подручју Југославије, што је свакако необично с обзиром на обим и тежину ратних злочина који су током тог рата почињени у Србији и против српског народа, како од фашистичких окупатора, тако и од њихових сателитских творевна као што су биле НДХ и Велика Албанија. Она показује да је током судског процеса у Нирмбергу искристалисан низ принципа међународног кривичног права који су кодификовани и прихваћени као интегрални  део система међународног кривичног права.

А шта за собом оставља Хашки трибунал – ревизију принципа међународног права, селективну правду, двоструке стандарде, непрекидне промене правила по којима ради?

Књига и њено прво представљање је повод за многа питања од којих су нека постављена и на овом скупу. Шта се десило са доказима против осумњичених за ратне злочине против Срба на Косову и Метохији, посебно са доказима о трговини људским органима? Зашто нису истражени злочини НАТО извршени током агресије 1999?  Ко је одговоран за злочине против Срба у Хрватској, посебно за оне извршене током војних акција „Бљесак“ и „Олуја“? Ко је одговоран за злочине против српског народа на Косову и Метохији, за протеривање преко 250.000 Срба и других неалбанаца из Покрајине и спречавање њиховог слободног, безбедног и достојанственог повратка на њихова вековна огњишта? Ко је одговоран за нестанак или убиства сведока у прецесима против оптужених Албанаца? Ко је одговоран за смрт Председника Слободана Милошевића пре седам година и многобројних других лидера Срба у притвору Хашког трибунала? На основу чега и у чијем интересу процес против Војислава Шешеља, лидера Српске радикалне странке, траје 10 година без видљивог епилога?

Основне поруке ове значајне књиге су да само независне и универзалне судске институције могу доприности правди, помирењу и моралном дугу према жртвама ратних злочина; да се не сме дозволити ревизија историје Европе, поготову ревизија резултата Првог и Другог светског рата као ни резултата Нирмбешког процеса, јер би то водило утирању пута за нове катастрофалне сукобе; да је потребно зауставити даље дерогирање основних принципа и појмова међународног права, као што је то појам геноцида; да је потребно ојачати  ауторитет и улогу Уједињених нација и принципа Повеље. С обзиром на огромне жртве у борби за своју и слободу Европе од нацизма и фашизма, као и од свих других освајачких стратегија током читавог 20. и на почетку 21. века, Србија има моралну обавезу да се одлучно супротстави свим покушајима ревизије историје.

Београд, 12. март 2013.

2 коментара

  1. Суд у Нирнбергу, иако је био по много чему војни (па и преки) суд,
    делује у освит стварања УН и после победе „савезника“. О карактеру
    суда више говоре потоња, а мање прво суђење.
    Ниједно сушђење није се ни осврнуло (или јавност не зна) на настанак национал-социјализма и подршку моћних (пре свих америчких и британских) корпорација. Сви осуђени у другом суђењу, нису провели у затвору ни пола времена, колико је Шешељ провео до данас, још без пресуде, иако су осуђени углавном на дожиотни затвор.
    Свима је суђено „код куће, иако су злочине починили широм Европе
    (осим генералу Леру и неколицини, одговорних за Југославију).
    Судећи у Немачкој, Немцима је остављен изговор, „да нису знали“.
    Геноцид над Јеврејима и масовни злочини широм Европе, нису ни
    могли да добију прави одјек ( а готово најмање Јереја је сатрто
    на територији Немачке). Помор, скоро два милиона војних заробљеника СССР (1941) „истопио се“, јер је „хладни рат“, већ почео.
    Док време (тек по завршетку рата) суда у Нирнбергу може да да
    нека оправдања (са оба предзнака, + или -) успостављање суда
    у Хагу, нема никаквог оправдања за резултат.
    Да све буд горе, судило (треба) се криминалу, иако је паралелно
    успоставлјен Медународни суд за криминал.
    Шта дезавуише, назови суд, у Хагу?
    1. Суд нема легитимитет, који му само Генерална Скупстина УН може
    дати.
    2. Суд није реферисан ни на једам међународно признат закон, а
    морао се бар реферисати на неке, кад је у питању државност,
    дефиниције кривица и злочина.
    3. Суд је одбацио право и дужност одбране живота јединке, а још
    пре народа (што је и световна и религиозна норма).
    4. Суд је радио у оквиру (и према) фабрикованог стереотипа о
    Југославији (творевини за влашћу Срба), насилном насељавању
    Срба ( а ла СССР), ЈНА-српској окупационој војсци, њеној
    агресији, „Великој Србији“,.. , па не чуди број оптужених и
    осуђених Срба.
    5. Суд је, током рада, утврђивао кривице, злочине и прекршаје.
    6. Суд није имао утврђен правилник о раду, па га је кршио и мењао.
    7. Суд није марио за историју предметног простора ни односа, као
    ни за културе народа.
    8. Велии број судија, долазећи из других култура и светова, није
    могао разумети нидешавања, ни мотиве, ни дела.
    9. Тужбе, доказни материјали, документа тако, су „компоновани“,
    да су доносили мучења, дужа од сукоба.
    10.Суд је иззео од сваке одговорности САД, све чланице НАТО и
    нјихове грађане и службенике, чиме је учињена прва селекција
    и преседан (иако сносе бројне одговорности, до злочина против
    човечности.
    11. Оптужбе су имале вредност кривице, па је коришћена политика
    да се оптужени морају испоручити у затвор („притвор“)
    неограниченог трајања.
    12.Под силом, која је стајала иза суда, сувереним државама је
    одузето право прелиминарне оцене кривице, па су се у затвору
    нашли одговорни за одбрану народа и који нису починили ниједан
    злочин.
    13.Један број тешких злочинаца није осуђен, не у недостатку, већ
    „у немогућности прибављања“ доказа. Други су избегли казну,
    поставши „заштићени сведоци“ (окривљујући друге).
    14.Суд у Хагу је први и једини који је задржао у затвору сведока,
    који није био под иједном оптужбом.
    15.Рад суда је обележен патњама болесних, без адекавтне медицинске
    помоци, смртима под сумнјивим оклоностима и самоубиствима.
    16.Док су осуђеници у Нирнбергу, казне служили „код куће“, Хашки
    су расури широм Европе, чак затворима где им је претила нова,
    чак смртма опасност.
    16.После више од десет година у затвору, Шешељ чека прсуду, а неко
    „ради“ као да „најбоље“ изађе из затвора, Хага и живота, а уђе
    у заборав (јер га историја, чак ни права, не прима).
    Може се још много тога (узалуд) набрајати.
    Ми Срби смо сами себе „ушкопили“, па …
    Наше право се толико пута обрукало (да буде најгоре, на малим
    људима) пасмо, где смо.
    Да смо бар званично затражили, што смо морали и што је неспорно,
    (под 1.) можда би остало бар, образа.
    Србољуб Савић




    0



    0
  2. sve je to isto FASISTI=FASISTI nema pravde HAG je za srbe a nagrade(oslobadjanje)za hrvate,muslimane,siptare iako smo mi SRBI zrtve NATO GENOCIDA u bivsoj JUGI dzelati nam sada sude.iako smo pobjedili u ratovima 1914,1941 a hrvati,muslimani,siptari(fasisti)izgubili rat a dobili drzave a mi SVE izgubili




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *