Почетна / Вести / Девет година од мартовског погрома

Девет година од мартовског погрома

Београд – Данас се навршава 9 година од мартовског погрома,у ком је од 17. до 19. марта 2004. са КиМ протерано више од 4.000 Срба и уништен велики број црквених објеката.

Током насиља је убијено 19, а више од 954 особа је повређено, запаљено више од 900 српских, ромских и ашкалијских домова, протерано 4.000 људи, срушено и оскрнављено 39 српских црква и манастира

Влада Србије и Српска православна црква обележиће годишњицу низом комеморативних догађаја.

Данас ће бити одржана академија у Народном позоришту у Београду, којој ће присуствовати председник Владе Србије Ивица Дачић, а биће организована иизложба на Тргу Републике.

У Приштини је у Цркви Светог Николе у току литургија за настрадале коју служи епископ Теодосије са свештенством Рашко-призренске епархије.

Литургији присуствује директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Александар Вулин са сарадницима, а цркву обезбеђују јаке снаге Косовске полиције.
Програм ће бити настављен академијом „Злочин без казне. Песмом против звери“ и изложбом фотографија у Косовској Митровици.

Српска православна црква ће годишњицу погрома у недељу обележити изложбом „Да се не заборави“, у оквиру које ће у Светосавском дому на Врачару бити изложене копије фресака српске владарске лозе Немањића. У Новом Саду је у суботу одржана духовна академија.

И девет година после мартовског насиља на Косову Србија наставља да упозорава међународну заједницу на стално присутну угроженост тамошњег српског становништва и перманентну кампању затрашивања коју спроводе косовски Албанци.

Премијер Дачић је, тако, у последњем обраћању Савету безбедности, истакао да инциденти на Косову, који су побројани и у извештају генералног секретара УН, јесу део оркестриране кампање усмерене на застрашивање косовских Срба, са циљем да се спроведе тотално етничко чишћења и затре српска културна баштина.

Дачић је том приликом подсетио да је више од 200.000 неалбанаца прогнано са територије Косова и Метохије од јуна 1999. године, а да се у претходних годину дана у на КиМ вратило само 45 интерно расељених Срба.

Страдало 19 људи, порушено скоро 100 црквених зграда

У таласу насиља на Косову и Метохији од 17. до 19. марта 2004. године убијено је 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с међународним снагама безбедности.

Као нестали још се воде двоје грађана српске националности. На Косову су у три дана насиља повређене 954 особе, међу њима 143 српске националности и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину.

„Етнички је очишћено“ шест градова и девет села, порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и десет друштвених објеката. Уништена су и 72 возила УН-а.

У погрому је уништено или до темеља спаљено 39 храмова СПЦ, међу којима 18 споменика културе, попут храма Богородице Љевишке у Призрену.

У Призрену, није остало ниједно српско обележје које није рушено, паљено и скрнављено. Систематично уништавање Богородице Љевишке трајало је сатима, а палитељи, у ово културно добро са Унескове листе, доносе старе аутомобилске гуме, како би ватра брже прогутала нека од најлепших сликарских дела прве половине 14. века, пише Политика.

Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100.

У српским црквама на Косову и Метохији током мартовског погрома нестало је, уништено или оштећено непроцењиво културно наслеђе, хиљаде икона, фресака, других црквених реликвија, старих и ретких књига, документа…

Међународни тужиоци и судије на Косову процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година.

Повод или изговор за погром била је кампања медија на албанском у којој су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока од којих се један утопио у реци.

Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су “преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села“.

Косметски Албанци су најпре започели протесте у јужном делу Митровице, да би у сумрак кренули у оружани напад на Србе у северном делу града, што су настојали да обуздају припадници Кфора.

Представници међународне заједнице оценили су тада да је „етнички мотивисано насиље“ над Србима на КиМ „планирано и добро оркестрирано“, али се испоставило да више од 20.000 припадника међународних снага испрва нису адекватно реаговали да би га спречили.

У великим сукобима у Митровици убијена је Јана Тучев, а на тераси свог стана од снајперског хица погинуо је Боривоје Спасојевић. У запаљенојпризренској Богословији страдао је Драган Недељковић.

У селу Драјковце, убијени су Добривоје Столић и његов син Борко. У Гњилану су попаљене све српске куће, убијен је Бобан Перић док је Славољуб Дабић претучен до смрти. У Косовској Каменици из аутомобила са српским регистарским таблицама извучен је тешко претучен Југослав Савић, који је неколико дана касније, од последица пребијања, преминуо у врањској болници, подсећа Политика. 

После погрома над Србима, ухапшено је 270 Албанаца, 143 особе су осуђене, већина на новчане казне, а 67 њих осуђено је на затвор, али не и главни актери из политичких структура и редова некадашње ОВК.

Терор албанских екстремиста осудили су потом Савет безбедности УН, као и ЕУ, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела резолуцију.

Ни девет година после протеривања, већина жртава мартовског погрома над Србима није се вратила у своје домове, бројни се и даље налазе у колективним центрима, контејнерским насељима или туђим кућама у статусу интерно расељених.

Посланици владајућих и опозиционих странака сагласили су се, на седници Скупштине Србије у петак, да Србима на Косову ни данас није боље него у данима пред мартовски погром и да живе у веома тешкој ситуацији без икаквих економских перспектива. 

Премијер Ивица Дачић је у суботу рекао да међународна заједица мора да гарантује да се овакав догађај неће поновити.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *