Почетна / Вести / Четрнаест година од НАТО агресије на Србију

Четрнаест година од НАТО агресије на Србију

БЕОГРАД -Полагањем цвећа и венаца и одавањем поште жртвама данас ће у Србији бити обележено 14 година од почетка НАТО агресије на тадашњу СРЈ, када је током 79 дана убијено најмање 2.500 а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Премијер Србије Ивица Дачић положиће венац на Споменик страдалим припадницима Војске Србије на брду Стражевица у Раковици, а први потпредседник владе Александар Вучић на Спомен-обележје припадницима Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране испред Команде Ваздухопловства и противваздушне одбране у Земуну.

Пошту страдалим радницима РТС одаће градоначелник Београда Драган Ђилас полагањем цвећа
на споменик „Зашто?“ на Ташмајдану, док ће градоначелник Новог Сада Милош Вучевић присуствовати комеморативном скупу у новосадској касарни Југовићево.

Државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике Негован Станковић положиће венац на Споменик деци страдалој током НАТО бомбардовања у Ташмајдану.

Напади на Србију започели су 24. марта 1999. а последњи напад догодио се 10. јуна, у 13.15 недалеко од Косовске Каменице.

Погинуло је, или нестало, 1.008 припадника војске и полиције, од чега је 659 припадника војске, а 349 припадника полиције. Теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце.

Укупна материјална штета процењена је на више десетина милијарди долара. Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису обелодањени.

НАТО снаге су убиле 631 припадника Војске Србије, нестало је 28, што је укупно 659 жртава, од чега 72 официра, 41 подофицир, 18 војника по уговору, 191 војник на служењу војног рока, 245 резервиста, 60 добровољаца и три цивила у војсци, саопштио је министар одбране Александар Вучић, 11. фебруара ове године у Скупштини Србије.

Према раније објављеним подацима, рањена су 5.173 војника и полицајца.
Одлука о агресији на СРЈ донета је, први пут у новијој историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге УН надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља алијансе, почеле су бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким оператерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и другим местима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док су 38 разорени.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије, у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више грубих дипломатских акција потписан је Војно-технички споразум у Куманову 9. јуна 1999. али су последњи пројектили на Србију пали 10 јуна 10. јуна, у 13.15 недалеко од Косовске Каменице, што значи да је бомбардовање Србије укупно трајало 79 дана.

Генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, пошто је започело повлачење снага СРЈ И Србије са Косова и Метохије.

Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, „са задатком да чувају мир и безбедност“.

 

Један коментар

  1. NEMAM KOMENTAR……..da li je zdravom umu potreban komentar……..ali zelim dodati da je DEMOKRATSKA STRANKA sa svojim liderom ZORANOM DJINDJICEM zazivala i podrzavala bombardovanje vlastite zemlje, otkrivala i dojavaljjivala NATO snagama polozaje VOJSKE JUGOSLAVIJE,postavljali „radio lokatore“!!!!! Preuzimanjem vlasti od DEMOKRATSKE STRANKE -KONPENZACIJA ZA IZDAJU, poceo je KRAJ SRBIJE………iako izgleda da ce „posao “ dovrsiti NAPREDNJACI i DACIC!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *