СВЕТА ЛЕПОТА ОПАСАНА ЧЕЛИЧНИМ ТРЊЕМ

Пишу Н. Стојчевић и З. Зец

„СРПСКИ МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ“ У АРХИВУ СРБИЈЕ

Поводом Дана државности Србије, празника Сретења Господњег, у „Архиву Србије“ отворена је изложба „Српски манастири и цркве на Косову и Метохији – уметничка фотографија“. После поздравног слова др Мирослава Перишића, директора „Архива Србије“, у присуству бројних еминентних званица из друштвено-политичког и културног живота земље, изложбу је отворио Његово преосвештенство господин Иринеј Буловић, епископ бачки.
Фотографије српских светиња, како је рекао епископ Иринеј, помажу да сведочимо пред самим собом, јер нам је то потребно, али и пред другима шта те светиње значе и зашто се ми толико за њих боримо. Епископ је нагласио и да је несхватљива порука појединих медија у Србији којом се инсистира на уверењу да Српска православна црква нема право да говори о Косову и Метохији, нити да има став о тим важним питањима и разговорима и договорима политичара са Приштином. Додао је и да такав став сматра „једнаким вандализму, као што је онај којим се руши и скрнави српско наслеђе на Косову и Метохији“.
„Ми знамо да поред 1.500 споменика српско-византијске уметности, после векова рушења, на Косову и Метохији има и споменика исламске, отоманско-турске културе, а једино за шта се не зна су косовско-албански споменици. Зна се за њихово рушилаштво, али не и стваралаштво, осим ако се не мисли на споменик ‚познатом и великом хуманисти и његовој супрузи у Приштини‘, као и споменик особи која је аутор синтагме ‚одвратни Срби‘“, рекао је владика Иринеј.

[restrictedarea] „Не мислим да су сви Албанци исти, јер међу њима има и оних који поштују српске светиње Дечане, Грачаницу или Пећку патријаршију колико и српски народ, али су они презрена мањина“, нагласио је Иринеј бачки, оцењујући и да је веома важно што је „Архив Србије“ приказао оно што је највредније, најсветлије и непролазно у срцу Старе Србије, у срцу Косова и Метохије, што је део и културне баштине под заштитом УНЕСКО.

„Не би требало да се изненадимо, јер многи у свету, немајући никаквих информација или знања из историје, историје архитектуре и уметности, ако заиста једног дана поверују да су то споменици оних који су их рушили. А да смо ми узурпатори, ми који смо их стварали“, додао је епископ Иринеј.
Он је приметио да су цркве и манастири на Косову и Метохији „намољени храмови“, и да су то због трајне литургије која у њима непрекидно тече, као и да је тамошња „тишина речитија од сваке речи, што провејава и зрачи са изложених фотографија“.
Обраћајући се присутнима епископ бачки је потом подсетио на запис персијског песника који је, задивљен лепотом Богородице Љевишке, оставио запис на чувеној фресци у манастиру који је данас заробљен бодљикавом жицом: „ Узвишена неземаљска и божанска лепота зрачила је са немих ликова на зидовима Богородице Љевишке. Њему, сигурно убеђенијем и бољем муслиману него што су они који су данас тај храм завили у бодљикаву жицу, ништа није сметало да осети шта је стварна и непролазна лепота. А онима којима та лепота – као и свака друга – смета, недостаје свака озбиљна духовна подлога и способност за осећање лепог и истинитог. Речи песника из далеког времена могу бити поновљене не само пред тим храмом у Призрену, него пред сваким нашим храмом и манастиром широм Старе Србије који је предмет ове изложбе. То се односи на све уметничке вредности наших светиња, било да је реч о архитектури, монументалном зидном сликарству, предметима богослужбене природе који се чувају у ризницама српских светиња, рукописима и старим штампаним књигама…“

Запис о Варварима

Према најновијим подацима Канцеларије за КиМ Владе Србије, од доношења Резолуције СБ УН 1244 у Покрајини је уништено, оштећено и оскрнављено око 150 цркава и манастира, покрадено или уништено више од 10.000 икона, црквених уметничких и богослужбених предмета, на око 350 православних гробаља уништено или оштећено 6.999 надгробних споменика, док на више од 50 гробаља не постоји ниједан читав споменик.

ДОКУМЕНТИ

Александар Радош, аутор изложбе (која траје до 30. марта), руководилац  је Микрофилмског центра „Архива Србије“ и члан Фотографске секције УЛУПУДУС-а. Од 1998. до 2009. године фотографисао  је српске манастире и цркве на Косову и Метохији. Поред уметничке, ове фотографије имају и високу документарну вредност. На њима су, између осталих приказани и Пећка патријаршија, Богородица Љевишка, Грачаница, Дечани, Зочиште, Велика Хоча, Девич…

Кандило вере

„Што год да погледамо и дотакнемо у тим светињама, увек можемо поновити песникове речи: Зеница ока мога гнездо је лепоте твога храма. То се не односи само, по мом утиску, на наше монументалне светиње, Дечане, Патријаршију, Грачаницу… већ у некој другачијој сразмери и на другачији начин, и на оне тихе и готово непознате црквице, које су одржавале кандило вере и идентитет народа кроз дуге и мучне векове робовања“, рекао је епископ бачки г. Иринеј.

[/restrictedarea] buy viagra online беспроцентный займ на карту мирстопроцентный займсрочно деньги займ на карту