Случај „млеко“: игре политике и монопола

Пише Саша Францисти

ИНВАЗИЈА АФЛАТОКСИНА НА ПОЉОПРИВРЕДУ СРБИЈЕ
Донедавно, допуштена количина афлатоксина у белом напитку била је тачно десет пута већа, али сада, када је смањена граница његове дозвољене концентрације, војвођански секретар за пољопривреду Горан Јешић долази до епохалног открића да је млеко у ствари отровно!

Мистериозни афлатоксини су токсични продукти плесни Aspergillus flavus. Неугледна плесан успева у влажном поднебљу (као што је Србија) и сушном (као што је Србија), а максималне концентрације достижу у главама политичара крајем фебруара (као што је то било и у Србији). Највећа концентрација забележена је на северу Србије, односно Војводини (што је у Србији), а ако се иде јужније (што је и даље у Србији) концентрација афлатоксина опада до потпуне нуле.
Извесно, до овог срљања у прогрес по прописима ЕУ уредно смо пили млеко без обзира на суше и влажну климу, и нико није ни примећивао да у млеку има нечега чега у том важном напитку не би требало да буде (иначе – углавном у Србији се примећује да млеко никад ређе није било).

НИЈЕ ОПАСНО Да приметимо, афлатоксини у млеку нису од јуче. Изразиту аверзију према њима имају нарочито Италијани који су почетком прошле године вратили млеко Словенцима. У узорцима су пронашли афлатоксине. Недуго после тога, исти Италијани проналазе афлатоксин и у узорцима кукуруза из Србије (што не мора да значи да је ова биљка пореклом баш из Србије). Пољопривредни стручњаци су објаснили да то уопште није опасно и да се кукуруз може употребити за исхрану стоке (сад, нема везе што ћемо ту исту стоку касније ми појести). По жетви кукуруза у новембру прошле године извесни стручњак коме иначе никад ништа није по вољи, из чистог беса – кажу, саопштава да је 70 одсто производње затровано афлатоксинима. Надлежна министарства су дуго смишљала тактику и на крају су се досетили: помешати здрав кукуруз са плеснивим афлатоксичним јадом и онда тим „коктелом“ нахранити стоку. Сада стижемо до фебруара ове године. Паника! Афлатоксин је у млеку! Откуд афлатоксин у млеку? Како се то догодило? И да ли се догодило? И зашто прво у Хрватској, па онда код свих осталих? Републички министар надлежни шаље инспекције које сакупљају 300 узорака и млеко је сасвим у реду. „Млеко у Србији је безбедно!“ саопштава министар покрајински (требало би да је у Србији), претећи да ће обелоданити податке ванредне покрајинске контроле. Министарка здравља нам у исто време бојажљиво поручује: „Грађани Србије морају сами да процене да ли ће пити млеко или не!“ Ђаво однео шалу. Сада је време за политичке поене. Јешић јавно саопштава листу млечних производа са утврђеним концентрацијама афлатоксина, у којој од 35 узорака 29 има изнад дозвољене границе од 0,05 микрограма по килограму. Руку на срце, ако неко млеко има 0,052, па је изнад границе, тешко да је отровније од оног са 0,049 микрограма. У суштини требало би пити четири-пет литaра млека дневно, па тако следећих пет-шест година да би се приметио било какав ефекат афлатоксина на организам.

ДУГА РУКА – МОНОПОЛИСТА Где је ту скривена такозвана игра? Донедавно, дозвољена количина је била тачно десет пута већа! Чак и са 0,5 микрограма по килограму (у САД-у је и даље то дозвољена количина), млеко је било сасвим исправно за употребу. Сада, када је смањена граница дозвољене концентрације афлатоксина, војвођански секретар за пољопривреду Горан Јешић долази до епохалног открића да је млеко у ствари отровно! Шта је следеће на Јешићевом списку? Спаљивање комплетног рода житарица и залиха сточне хране? Проливање милиона литара (иначе сасвим исправног) млека? У ствари, Јешић као да жели да зада смртни ударац свим малим пољопривредним произвођачима који ионако једва преживљавају! Зарад чега? Према речима Министра пољопривреде Горана Кнежевића индикативно је да је анализу млека обавила акредитована лабораторија (која је за потребе Покрајинског секретаријата радила анализе на присуство афлатоксина у млеку) из Бечеја, која је власништво „Викторија групе“. Реч је о монополистима који већ више година утичу на тржиште сточне хране.
Истовремено, Српска напредна странка у свом саопштењу пита надлежне државне органе како је могуће да су дозволили (а уколико се докаже да последице конзумирања млека нису озбиљне и по здравље драматичне) једном политиканту попут Горана Јешића да, употребљавајући информације које је добио од „Викторија групе“ (чији је иначе власник бизнисмен Милија Бабовић), у само једном дану разори српског сељака и производњу млека у Србији.
Осим тога, „Викторија група“ је чврсто повезана са ДС-ом, нарочито покрајинским, и то преко Саше Драгина и афере „Азотара“. Да ли то Јешић ниским ударцима настоји да врати дуг финансијерима и да отвори пут „Викторији“ ка потпуној монополизацији пољопривредне производње? И не само пољопривредне, јер сваки ударац у пољопривреду је ударац у срце српске економије. Круцијалан доказ је саопштење „Нишке млекаре“ (једна од ретких која је остала у домаћем власништву), јер та млекара више од 70 одсто млека откупљује од малих произвођача који имају до пет крава које се хране искључиво травом и сеном. Кооперанти од којих се преузима млеко, хране стоку у најнезагађенијем делу Србије, а то су простори Старе планине, Суве планине и Сврљишких планина. Ово се, наравно, може и проверити. За сада, Јешић је монополизовао аферу „Афлатоксин“. Чланови ДС-а више не пију млеко, а Војводина је после Драгина изнедрила још једног џелата српске пољопривреде.
Ипак, надлежни ресорни министар Кнежевић је наложио да се млеко повуче из продаје – до резултата анализе који се очекују из Холандије.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *