Почетна / Свет / Путин национализује руску елиту

Путин национализује руску елиту

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Иницијатива за обуздавање елите и одливање капитала из Русије ужива „ураганску подршку“ становништва, а две трећине Руса сматра да би се „национализацијом елите“ требало бавити управо сада

Председник Русије Владимир Путин учинио је први корак у дуго очекиваном обрачуну са (анти)националном елитом, пославши парламенту на усвајање нови закон, по којем би државним функционерима било забрањено да поседују рачуне у страним банкама. После сређивања стања у друштву и спречавања штетног иностраног утицаја на најшире народне масе, сада је на ред дошао много деликатнији задатак – обуздати припаднике руске „елите“ да распродају државу и њене интересе. Задатак утолико тежи, јер овог пута председник и влада за противнике немају прозападне опозиционаре и невладине организације, већ се брзи и оштри резови морају направити унутар сопствених редова. Но, то је неопходан услов, а вероватно и најважнији, како би Русија у потпуности обновила суверенитет, готово изгубљен у време Михаила Горбачова и Бориса Јељцина. Управо тада се у Русији запатила такозвана елита, чији пипци сежу у све поре државе, али јој се глава налази у тамним коридорима западних служби.

БИТКА ЗАКОНОМ У Државну думу тако је из Путиновог кабинета стигао предлог закона дугачког и рогобатног назива: „О забрани појединим категоријама лица да отварају и имају рачуне (штедне улоге), чувају готовинска новчана средства у иностраним банкама које се налазе изван граница РФ и имају хартије од вредности иностраних емитената“. У складу са оваквим називом, прилично је запетљана и сама процедура, као и обухват овог закона. То је и дало муницију Путиновим критичарима да оспу паљбу, али читав подухват има много дубљи значај и смисао него што се на први поглед може видети. У најкраћем, формална суштина закона јесте да ће чиновницима који доносе одлуке од федералног значаја бити забрањено да поседују новац на иностраним рачунима (страних банака), као ни да имају у власништву обвезнице других држава и акције и облигације иностраних компанија. А то је, како се предвиђа, тек прва битка на широком фронту „национализације“ руске елите.
Наведен је и детаљан списак функционера и институција на које ће се односити законска забрана: председник, влада, оба дома парламента, губернатори, чланови регионалних скупштина, судије Уставног, Врховног, Вишег арбитражног и федералних судова, државни тужилац и његови заменици, секретар Савета безбедности, председник и чланови Савета директора „Централне банке“, омбудсман, руководство Рачунске коморе (ревизорске институције), чланови Централне изборне комисије, руководиоци државних корпорација, компанија и суверених фондова РФ. За све наведе категорије, забрана се односи и на њихове брачне партнере и малолетну децу, док родитељи, рођаци и пунолетна деца остају ван домашаја закона. Функционерима се, за сада, не забрањује ни поседовање некретнина у иностранству, али ће морати да докажу порекло такве имовине.

[restrictedarea] По истеку три месеца од дана ступања закона на снагу, сви побројани мораће да се „прочисте“ од недозвољеног власништва, а у супротном им следи смена са функција. Тако „блага“ санкција дала је и повода критичарима да се обруше на Путина, углас тврдећи да председник не жели да удари жестоко на корупцију, већ, ето, мази и милује своје функционере. И сви амерички и европски медији који су се бавили овом темом, такође су закон оцењивали са становишта „борбе против корупције“, објашњавајући како не садржи довољне „антикоруптивне механизме“, какве су увеле новопримљене чланице ЕУ са истока Европе. Све би то, можда, и било тачно, да није једне „ситнице“. Нови закон, како је то приметио и главни уредник недељника „Однако“ Михаил Леонтјев – уопште и нема за циљ борбу против корупције, већ суверенизацију Русије, што је Путинов главни задатак већ скоро годину дана, од када се вратио у Кремљ!
Основни проблем јесте сукоб интереса, и стална претња да чиновници који доносе одлуке везане за суверенитет земље буду зависни од других држава, објашњава Леонтјев и напомиње да би они требало да схвате да су државни функционери који штите суверенитет земље. У томе, заправо, и јесте суштина Путиновог закона, а ради бољег разумевања требало би се вратити неколико месеци уназад. Непосредно по повратку Путина у Кремљ, маја прошле године, један део стручне јавности у Русији отворено је најавио скори обрачун председника са елитом, која се потпуно одвојила од интереса државе и живи својим независним животом. Најава одлучне борбе уследила је одмах после председничке инаугурације, када је Путин, на високу функцију свог овлашћеног представника у Уралском федералном округу, поставио фабричког радника Игора Холманских – заобилазећи све „проверене кадрове“ владајуће Јединствене Русије. То је био снажан сигнал да би и убудуће на важне функције могли да долазе потпуно нови људи, а најважнији критеријум би био лојалност Русији и патриотизам.

САМ ПРОТИВ СВИХ Како смо тада писали („Печат“ бр. 217), пред Путином су два пута. Или ће, после 12 година, завршити посао започет уклањањем тек неколицине најагресивнијих олигарха, или ће елита, мало-помало, уклонити њега. То је у коментару „Комсомолској правди“ објаснио аналитичар Сергеј Черњаховски: „На елитном нивоу, он је практично сам против свих. Али је иза њега већина земље. Само што је она иза њега баш зато, и само до тада, док је он против те јаке и богате мањине, против елите.“ Други пут, „кохабитације“ са елитом којим се Путин кретао током своја прва два мандата, практично за њега више не постоји. Пре свега због тога што је елита у огромној мери под утицајем Запада, који више и не крије планове за рушење Путина, а ако би стао на њену страну, актуелни председник би веома брзо доживео судбину Јељцина, кога је народ презрео због повлађивања олигарсима. У мају смо најавили да ће обрачун са елитом, највероватније, започети у јесен 2012, али је овај процес ипак одложен за неколико месеци. Тада још није било познато да ће Путин најпре иницирати низ закона којима сузбија утицај невладиних организација финансираних из иностранства, као и других страних фактора, на политичке процесе у земљи.
Сада је, очито, ред дошао и на „елиту“, с тим што на мети нису појединачни олигарси, већ постепена демонтажа читавог сталежа, њиховог вредносног система и начина деловања. Москва мора хитно да приступи процесу који су аналитичари већ назвали „национализација елите“ и „деофшоризација Русије“. Према речима главног уредника радија „Руска служба новости“ Сергеја Доренка, за данашњу руску елиту карактеристичан је „метод караулског освајања Русије“ – када тајкуни живе у иностранству и своју будућност везују за Британију, Швајцарску или САД, а у Русији имају само офшор компаније, попут истурених караула, на којима врше испумпавање новца који пребацују ван граница земље. Иако је реч о формално руским држављанима и формално легалним пословима, ови људи се у већини не могу сматрати лојалним руској држави. „Док ова тенденција не буде сломљена, неће бити правог развоја Русије. Ослонац би требало тражити у патриотском делу елите, а тамо где култура не помаже, помоћи ће страх“, сматра Доренко.
Према истраживањима водећег руског института ВЦИОМ, грађани најнегативније реагују на две речи: „револуција“ и „елита“. Тако је Путин и подесио редослед потеза – најпре се обрачунао са прозападним револуционарима, а сада на ред долази а(нти)национална елита. Генерални директор ВЦИОМ-а Валериј Фјодоров каже да свака иницијатива која има за циљ обуздавање елите и одливање капитала из Русије, ужива „ураганску подршку“ становништва, а две трећине Руса сматра да би се питањем „национализације елите“ требало бавити управо сада! Јер, нема дилеме да талас прошлогодишњих протеста и демонстрација није могао бити изведен без снажне унутрашње подршке кругова у Русији чији послови на Западу зависе од добре воље Вашингтона и Брисела.
Јавна је тајна да је амерички потпредседник Џозеф Бајден, када је пре две године поручио Путину да се склони са политичке сцене и не кандидује се поново за председника, припадницима елите запретио да ће се бизнисмени и политичари који подрже руског лидера – наћи на удару Запада. Да ће им бити забрањен улазак на територију САД-а и ЕУ, а њихова имовина и послови замрзнути и уништени. Да је ово тачно, потврђује и недавно усвојени „Закон Магнитског“, којим су управо предвиђене све ове санкције за руске држављане који су „умешани у кршење људских права“, што је само шифра за Путинове сараднике. Тако је сада Путин, предлажући нови закон, помогао државним функционерима да остану лојални својој држави, јер Запад неће моћи ништа да им заплени – ако ништа и немају у западним банкама. А ако странци немају чиме да их уцене, онда ће руски политичари и бизнисмени коначно моћи да буду оно што би требало да буду – припадници државне и националне елите.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *