Печат недеље

Николић – Јахјага, чин први

Под надзором баронесе Кетрин Ештон, ЕУ комесара за спољну политику и безбедност, у Бриселу су се ове среде састали Томислав Николић, председник Србије, и Атифете Јахјага, коју у Бриселу, баш као и у Приштини и Вашингтону, називају председницом Косова. Ештонова је после састанка саопштила да се са „председником Николићем и председницом Јахјагом састала у контексту напора за нормализацију односа између две стране“, те да се расправљало о текућем дијалогу премијера Ивице Дачића и Хашима Тачија. „Потврдила сам европску перспективу и Србије и Косова, и охрабрила обе стране да наставе с напорима неопходним за даљи напредак ка Европској унији, у складу са Закључцима Савета ЕУ из децембра 2012. године“, навела је Ештонова, најављујући и да је следећа тема којом ће се позабавити Дачић и Тачи „питање севера Косова“, тј. захтев ЕУ да Србија угаси своје институције у том делу своје јужне покрајине. „Наредне недеље биће кључне.“ Јахјага је после састанка, у изјави „Радио-Телевизији Косова“, казала да је то био „први састанак председника две независне и суверене државе“, те да је на састанку пружена снажна подршка дијалогу двојице премијера. С друге стране, Николић је, у изјави „Радио-Телевизији Србије“, рекао да је Јахјаги пренео да „Србија не може да препозна независност Косова и Метохије, али може да препозна специфични статус и територије, и парламент, и владу, председника, уз специфичност не само албанске него и ромске и муслиманске заједнице на Косову и Метохији“, те да јој је рекао: „Морате да знате да, ако се Србија не слаже са независношћу онда се ни Уједињене нације сигурно неће сложити, а ви размишљајте да ли вам, како год да назовете ту територију, да ли вам то нешто вреди ако не постоји општа сагласност и ако не постоји нешто око чега бисмо могли да сарађујемо“.
Насупрот оцени председника Србије, али у складу са оценом председнице „Косова“, известилац Европског парламента за Косово, Аустријанка Улрике Луначек казала је да „састанак представља врхунац на путу помирења и стабилизације на Западном Балкану. Још ниједном раније, од проглашења независности Косова пре тачно пет година, није било сусрета председника Србије и Косова. Овај корак, као и други досадашњи постигнути успеси у процесу дијалога Београда и Приштине, користи обема странама у њиховим процесима приближавања ЕУ“, и напоменула да се „не сме потценити симболични значај сусрета у овој фази преговора Београда и Приштине, јер он представља имплицитно признање Косова од стране Србије“.

Хрватско ђубре

Само неколико месеци пре уласка у Европску унију, надомак тог раја на земљи који значи бољи живот за грађане, како нас уверавају овдашњи ЕУ поклоници, кредитни рејтинг Хрватске америчка бонитетска кућа „Мудис“ означила је као „ђубре“. Иронију појачава то што је пре само два месеца, почетком децембра, процењивано да ће рејтинг нашег западног суседа ипак успети да остане изнад нивоа ђубрета. Но, Хрвати тада нису били толико надомак Европске уније колико су данас, тако да нам само остаје да се питамо шта је испод ђубрета. То ћемо, настави ли Хрватска овим путем, сазнати када се прикључи Бриселској унији.

Жути распад

Драган Ђилас наставља да потчињава Демократску странку својој вољи и руци. Извршни одбор Демократске странке одлучио је да из странке искључи њеног доскорашњег потпредседника Душана Петровића, званично, због „непоштовања одлуке Главног одбора и кршења Статута странке“, то јест, у преводу са званичног, због дуготрајног сукоба са новим шефом ДС-а Ђиласом. Истовремено, засад је одлука о искључењу Вука Јеремића одложена, али се и њему, по свој прилици, смеши истоветна судбина. Према речима Горана Јешића, члана ГО ДС-а, следе и нове чистке: „Ово је прави тренутак да се ДС реформише. Странка мора, макар и на силу, да се реши оних који идеолошки нису ДС. Пре свих бившег министра Вука Јеремића, али и десетине сличних, од локалног нивоа навише.“

Најзад – у панталонама

Звучи нестварно податак да је у престоници једне од држава које најчешће придикују Србији по свакојаким питањима, све до пре неколико дана женама било законом забрањено да носе панталоне. Власти Париза, наиме, тек протеклог понедељка су промениле закон донет још 1800. године, по којем даме не смеју „да се облаче као мушкарци“ без одобрења локалне полиције. Спорни закон је два пута прилагођаван, 1892. и 1909. године, када је женама дозвољавано да носе панталоне уколико возе бицикл или јашу коња, али је укинут тек четвртог дана фебруара текуће године.

Шабић

Од учесталих напада на „Печат“ наш службени заштитник личних података грађана Родољуб Шабић још није, ни после пола године, стигао да се изјасни да ли је дојучерашња Влада Србије предајом шиптарској квазитворевини на Косову матичних и катастарских књига грађана Србије прекршила неки пропис или закон. Ту уредбу владе нити је, нити сме да изложи критици. Објашњив нам је његов страх од власти. Али размере тог страха изгледа да немају граница, па се тако поменути Шабић плаши и портала „Војводина данас“ на мађарском језику. На овом порталу, наиме, поводом недавне бечејске туче младића, међу којима су већина малолетници, пише да је „на групу младих Мађара насрнула група младића који говоре српски језик, вређајући их на националној основи“. Ту за Шабића нема ни говора о заштити личних података, па и оних о националној припадности који су, опет по Шабићу, потпуно, баш као и сексуално опредељење, у сфери приватности. Шабића није подстакло ни то што је Влада Мађарске „изразила забринутост због овог напада“. Закључак се намеће сам по себи – правила не важе ако је реч о осуди или проказивању Срба.

Миленко Јованов: Иза војвођанског сепаратизма – криминал

„Неко овим акцијама жели да створи димну завесу иза које ће се сакрити чињеница да су неки људи своју ‘љубав према Војводини’ дебело наплатили“, каже Миленко Јованов, портпарол Покрајинског одбора ДСС-а.
Не схватам коме је у интересу да данас у Војводини покреће одређена питања и теме у јавности на исти начин на који је то рађено почетком деведесетих година, што је довело до крвавог распада Југославије.
Не могу да разумем да је некоме у интересу да у 21. веку покреће питања затварања у неке регионалистичке и сличне ровове. Посебно је интересантно да они којима су пуна уста интеграција и Европе, истовремено траже разбијање Србије на комаде. Ипак, имајући у виду да све те радикалне иницијативе долазе од маргиналних група и немају већу подршку у јавности, надам се да ће се све зауставити на њиховим неуспелим покушајима да остану у центру пажње.
Са друге стране, чињеница да је Пандорина кутија отворена од стране Владе Војводине усвајањем неуставног Статута, којим је покушано стварање државе у држави, које је пратила кампања стварања војвођанске нације на попису прошле године, као и најаве „словеначког сценарија“ од стране одређених људи блиских владајућим структурама у Војводини, позива на опрез и будно праћење свих активности.
www.slobodanjovanovic.org

„Цела“ десанка Mаксимовић

Критичко издање „Целокупних дела“ Десанке Максимовић биће представљено на свечаности која ће у част велике српске песникиње бити приређена у „Матици српској“ у Новом Саду,12. фебруара. Приређивање и објављивање научног издања „Целокупних дела“ Д. Максимовић представља досад највећи научно-издавачки подухват у нашој књижевности, поготово ако се има на уму забрињавајуће стање критичког издавања српских писаца, као темеља сваке културе. Довољно је рећи да такво издање још немају ни великани Дучић и Андрић, а да започети посао на сличном издању Вука траје више деценија, док критички приређена дела М. Црњанског излазе на прескок и у размацима од више година. За приређивачким делом овог издања не заостаје ни његов издавачки аспект. Оцењује се да приређивачки квалитети не би дошли до изражаја да „Целокупна дела“ нису изашла одједном. Реч је о 10 томова са просечно по 850 страна Б5 формата или о 20 „обичних“ књига са просечно 450 страна. То би био импресиван издавачки подухват чак и да се ради само о пуком прештампавању толико обимне грађе.Тај посао извршила је елитна екипа научних радника, а издавачи Дела су Задужбина „Десанка Максимовић“, „Службени гласник“ и „Завод за уџбенике“. Приређивачке послове је обавила и ауторска права обезбедила Задужбина.

Америчке убице не хају за границе

Судећи према интерном меморандуму америчког Министарства правде, који је процурео у јавност преко телевизијске мреже Ен-Би-Си, вашингтонска администрација сме да убија држављане САД-а и изван граница своје земље, уколико верује да су они међу коловођама Ал каиде и да представљају претњу по живот других Американаца. Документ на 16 страна практично обезбеђује правно покриће недавним одлукама администрације Барака Обаме да беспилотним летелицама усмрћује осумњичене припаднике Ал каиде, а уз то и налаже да се под хитно прошири појам „хитне претње“, како би се америчким војним и безбедносним званичницима дала још већа овлашћења од садашњих.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *