Печат недеље

Кери и Tончев

Председник Обама је Шиптарима честитао датум независности, а државном секретару САД-а Џону Керију запало је да Србији честита Дан државности на Сретење Господње. Не знамо ко се, како, и да ли се неко у име Приштине захвалио председнику САД-а Обами на честитки, али био би ред, да се у складу с оном народном „Према свецу и тропар“ , Керију, рецимо, захвали саветник министра унутрашњих послова Србије Ивица Тончев и да се уједно извини Обами што је ове године изостао с његовог молитвеног доручка. На Његошеву 200. годишњицу, овом згодом, сећамо се и његових стихова: „Отпиши му како знаш владико / И чувај му образ ка он теби“.

Јеремић и Уставни суд

Није се могао замислити бољи изговор за Уставни суд Србије. Нема у новим околностима никакве шансе да по хитном поступку донесе одлуку о уставности уредбе Владе Србије о успостављању границе према Косову и Метохији коју су поднели посланици ДСС-а у Народној Скупштини. Пред овом високом кућом правде је питање од епохалног значаја, које ће све бацити у страну и суд пренути из успаваности. Председавајући Генералне скупштине Вук Јеремић тражи наиме да се оцени уставност одлуке Главног одбора ДС-а и Драгана Ђиласа да се дотични избаци из странке зато што није био дисциплинован и није вратио странци мандат посланика. Ако се којим случајем догоди да се речена одлука прогласи уставном, морала би се применити и аналогија којом би се све друге одлуке ДС-а прогласиле уставним, па и она о успостављеној граници са Косовом коју су донели Борис, Борко, Шуле, Вук и Мики, коначно и цео ДС, те и сам Ђидо. Једним ударцем више мува би се, дакле, „убило“.

[restrictedarea]
Авион

Подсетио нас је један читалац на пре две деценије скрајнуту вест да се приликом слетања на аеродром у Женеви упалио државни авион у којем је био тадашњи председник Србије Слободан Милошевић са сарадницима. Занимљиво је било и то што се авион управо био вратио са сервиса из иностранства. Квар је отклоњен у току дана и исте вечери тим истим авионом Милошевић, после још једне рунде мировних преговора, вратио се у Београд. Појавила се само мала вест у медијима. И то не у свим.
Данас, на саму претпостваку да нешто може да се догоди авиону у којем се возе наши највиши функционери, сви медији и сви експерти подижу се на ноге. Направљене су тим поводом и бројне специјалне емисије. Разлоге би сигурно требало потражити у великој разлици у величини садашњих политичара у односу на претходног државника. А друго, ко би могао и помислити да је Милошевић могао бити безбедоносно угрожен.
Има ту и још нешто. Тада се преговарало о миру и опстанку Републике Српске, а данас о успостављању независности Косова и укидању српских институција у тој чудовишној терористичкој творевини.
Узгред, остало је незапажено да је толика концентрација белгијске полиције на старање о безбедности српског функционерског авиона, по свему судећи, створила прилику да се на Бриселском аеродрому опљачкају дијаманти у вредности од тридесетак милиона евра.

Чавез

Председник Венецуеле Уго Чавез објавио је у свом блогу на „Твитеру“ да се вратио у домовину са Кубе, где је више од два месеца боравио на лечењу после операције.
„Поново смо се вратили у нашу домовину Венецуелу, хвала Богу, хвала вољеном народу, лечење ће се наставити овде“, написао је он.

Неповерење у Aлбанце

Велико Сретењско изненађење била је изјава председника Томислава Николића да је Србија спремна да укине паралелне српске институције на Косову и да уместо њих, по Уставу Приштине, буду конституисане институције косовске независне државе на чијем челу би били Срби. Томе приде је било и одликовање Верана Матића из Б92. Додајмо да је то било непријатно изненађење. Не мање непријатно нас је међутим изненадило то што се оваквом изјавом заправо отворено декларише велико неповрење у Шиптаре и отворено фаворизују Срби. Откуд то јасно показано неповерење и тако рећи сегрегација, зашто се толико фаворизују Срби?
Али горе од свега је то што је овакво пребројавање крвних зрнаца остало без реакције Љиљане Смајловић, Динка Грухоњића, РТВ „Војводине“ и Санде Савић, НУНС-а, УНС-а, АНЕМА… Да ли је могуће да је чак и Б92 устукнуо и да је томе разлог Веранов „Сретењски орден трећег реда“. Да ли је могуће да се читаво ово друштво јединствено улагује Николићу? Посебно је питање шта је са Соломонком из ОЕБС-а, а нарочито шта је са Родољубом Шабићем? Зашто ћуте када би морали подићи глас! Да можда и они не очекују Сретењска одличја, па неће да се замере Николићу?

Битка за орден

Сарадника америчке обавештајне агенције „Стратфор“ и поседника националне Б92 фреквенције преко које пропагира све што је а(нти)национално – Верана Матића – председник Србије Томислав Николић одликовао је, баш поводом Дана државности Србије, „Сретењским орденом трећег степена“. Формално оправдање за национално одликовање овом заслужном (антинационалном) раднику – одликовање које би се ипак требало схватити као признање за животно дело и вредности које деле – председник је пронашао у Б92 акцији за умиривање корпоративне савести и куповину друштвеног угледа – „Бици за бебе“.
Ко ће бити одликован наредног Дана државности, ако нам још нешто од државе до 15. фебруара 2014. преостане? Листа потенцијалних кандидата је подужа, а сви су врло заслужни: Соња Бисерко, Соња Лихт, Наташа Кандић, Динко Грухоњић, Јелко Кацин…

Сребреница, лаж која се распада

Сребренички мит наставља да се круни. После открића Хакије Мехољића, ратног команданта (муслиманских) полицијских снага и члана Ратног председништва у Сребреници, да су Алија Изетбеговић и Бил Клинтон још 1993, две године пре сребреничког масакра, разматрали могућност изазивања масовног страдања Бошњака које би послужило као повод за НАТО интервенцију против босанских Срба, из Сребренице стиже још једно сведочење које раскринкава лаж на којој почива сребренички мит. Ибран Мустафић, један од оснивача СДА, открио је да су између пет стотина и хиљаду сребреничких Бошњака убили њихови сународници, а не Срби, и да је то учињено током пробоја ка Тузли на основу спискова неподобних за које је, како тврди Мустафић, знао и Алија Изетбеговић. „Сребреница је апсолутно договорени геноцид између међународне заједнице и Изетбеговића, односно између Изетбеговића и Клинтона. Зато је за мене много већи злочин од оног почињеног јула 1995. године био тренутак када је у Меморијални центар закорачио Клинтон. То је био тренутак када се злочинац вратио на место злочина“, каже Мустафић.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *