Одговор победници

Пише Милорад Вучелић

Поводом текста Љиљане Смајловић „Демони уместо дискурса“, објављеног 7. фебруара у листу „Време“

Чињенице су неприкосновене, коментар је слободан“ гласи једно од основних начела новинарства којег се „Печат“ чврсто и доследно држи. Већина медија у Србији, својски подржана од руководстава новинарских удружења, више поверења има у начело по којем су чињенице необавезујуће, пропагандно лагање и фалсификовање пожељно и подразумевајуће, а мишљење неслободно.
Само применом таквог начела могуће је грубо јавно подваљивати и повући знак једнакости између „Печата“ и портала „Аутономија“ и њихових аутора, што учестано, на све стране, и у вишекратном повраћају чини Љиљана Смајловић, председница УНС-а, а последњи путу тексту у „Времену“ од 7. фебруара ове године када су је, по свему судећи, походили и опрхвали демони, а недостајао дискурс. (На то упућује и сиптоматичан и самоодајући наслов њеног чланка:„Демони уместо дискурса“).
Њени последњи текстови су оживљавање познатог и старог метода насилних симетрија које нам она данас покушава да прода и потури као неки новозадати европски стандард и врховни принцип мишљења. Да старије подсетимо, а млађе упознамо, реч је о провереном методу (и стереотипу) из времена идеолошког и титоистичког југословенства, када се редовно повлачио знак једнакости између усташке фашистичке државе и четничког покрета, а као националистичке појаве изједначаване су пароле „Србе на врбе“ и усташке корачнице са српским народним песмама „Ој Мораво“ и „Ја сам ја Јеремија“. Званична Декларација о хрватском језику усвојена од највиших научних и културних институција у Загребу била је насилно трпана у исти кош са Предлогом за размишљање мале групе, додуше најугледнијих, књижевника у Београду. Некада су Срби били оптуживани да су правили атомску бомбу ради доминације над Хрватима и другим народима, и пошто за тако шта није било и нема упоредивог злочина данас је допуштено и накнадно прихватљиво оптужити их да су „тупих погледа“ , „кратконоги“ и готово генетски предодређени за злочинце.

СЛУЖЕЊЕ ИСТОМ ЦИЉУ Под фирмом борбе против национализма и „чишћења пред сопственом кућом“ слављени су они који су на Брионима састављали Устав из 74, а због критике тог Устава на научној трибини на Правном факултету у Београду, хапшен је и утамничен српски филозоф и професор Михајло Ђурић. Тобоже је угрожавао Броза и челнике Брионске Југославије.Чему је служило ово насилно поистовећивање добро је познато, непосредно проживљено и историјски проверено. И у ово време то служи остварењу истог циља. Независна дежела и неовисна и етнички чиста Хрватска су већ тековине, сада их смењује битка за од Србије независну Војводину, независно Косово и централизовану БиХ. То су оне битке, како воли да каже Смајловићева, које су изгубљене управо деведесетих, а које се сада морају добити.
Повампирење овог овешталог стереотипа сеје нове смутње које на добро не слуте. Уосталом поменути текст професора Ђурића који смо 1971. године објавили у „Студенту“ имао је наслов „Смишљене смутње“. А његово реаговање оном ко га је напао био је насловљен са „Одговор лажном сведоку“. Аналогије извлачите сами.
И тада је било и сада има оних који су очигледно упрегнути у кола отвореног антисрпског шовинизма чија је круна тврдња да је Република Српска геноцидна творевина чије се име чита као СМРТ, баш као и оних који су ту да то смутњом прикрију. Некада се, а и сада се, смутњама прикривао сепаратизам и то тобожњом бригом за очување аутономије. Људска и грађанска права у Брозовом режиму се нису ни помињала, то је тек касније постала идеологија Запада. Некада су сејачи смутње то радили у име титоизма, а сада то чине у име Европе. Данас то реторичко европејство наступа са новим насилним изједначавањем Европе и Европске уније. Или, још прецизније, ставља се знак једнакости између Европе и свега што она подразумева и Бриселске администрације. И онда се из висина такве жабље перспективе новинари „Печата“ сврставају у „противнике Европе“. А све то служи да би се опсенила простота и истовремено то искористило као заштита од критике и ради очувања данашњих положаја или стицања препорука за нове функције и синекуре. Нема боље препоруке за именовање на неку високу функцију од напада на „Печат“. Како пре пет година, тако и данас.

ОТВОРЕНЕ ПОРУКЕ Када чујете да неко користи стереотип о некаквом повратку у „деведесете“ зна се да му недостају (било какви) аргументи, да му је понестало новца или да хоће да се домогне неке власти, или задржи постојећу позицију. Тражи се признање за европејску будност. И шаље се отворена поруку да је време да се стране силе до краја укључе у политички и јавни простор, и помогну својим борцима који су јако угрожени, и то баш онда када обављају важне послове, а на трошак постојеће државе. Нема у Србији пробитачнијег посла од битке против „деведесетих“. Толико су били против „деведесетих“ да су на самом почетку двехиљадитих растурили сву до тада сачувану државну и друштвену имовину, и већином је ставили у руке странцима или својој политичкој и пословној „елити“. Но, то је стереотип којим ћемо се посебно бавити.
На самом крају свог текста Смајловићева има један мали франкенштајновски додатак. Она онако из прикрајка, тако рећи из буџака, уводи тему денацификације у Србији, да би сугерисала асоцијацију о могућим аналогијама Србије „деведесетих“ и Хитлерове Немачке. Чак и када се не слаже са нечим таквим, принцип насилне симетрије као демон је не напушта.
Смајловићева не преза ни од најгорих клевета, нискости и увреда, поричући интегритет уредника, новинара и сарадника „Печата“, што је и основни разлог овог мог реаговања. Она каже да „Печат“ „бије битке које је његов газда још деведесетих изгубио“. Подсећамо је тим поводом да је „Печат“ лист са импресивним бројем врхунских, наших и страних интелектуалаца и новинара, доказаних ауторитета, лист у којем сарађује и текстове објављује и велики број младих даровитих људи. Неће бити да толики број истакнутих и аутономних личности неко може тек тако увлачити у неке туђе давно изгубљене битке.То насилно свођење је бедно, срамотно и недостојно, и мора се због интегритета свих сарадника и аутора „Печата“ порећи и оповргнути, и назвати правим именом. То може да уради само неко коме је већи ауторитет неки страни аналитик, посланик Европског парламента, бриселски чиновник и агент или домаћи функционер него аутори чије текстове, рецимо, и примера ради, објављујемо у овом броју „Печата“. Узгред буди речено, међу њима има новинара који су појединачно написали, и у најугледнијим листовима објавили више чланака него сва руководства УНС-а и НУНС-а заједно.

ПОРАЗ И ЗАДОВОЉСТВО Али што се тиче мог пораза из 1995. године, Смајловићева је у праву. Поражен сам али, истине ради, не од ње и њених, нека не ласкају себи, него од Слободана Милошевића и притиска страних центара моћи уочи Дејтона. Непосредно уз тај мој пораз, мировним споразумом настала је Република Српска. Искрено бих желео да ми се догоди још неки такав пораз.
Слободан Милошевић је после победе Смајловићкиних илегално изручен у Шевенинген, где је као победник над Хашким трибуналом и ликвидиран.Ја сам тако, средином деведесетих од Милошевића поражен, ту где јесам. Политички прилично усамљен, јер су сви други у политици победили. Не кријем да ми то веома прија. Понекад ми се придружи неки новопоражени или ја њему. И то ми прија.
И посматрам све победнике. И примећујем како је Смајловићевој и њеним, као победницима, лепо и удобно у сарадњи са онима које су поразили деведесетих. Улагују се једни другима и додворавају. Ништа им не смета што су данас на државном победничком положају поражени потпредседник владе из деведесетих, министар за информисање из деведесетих, портпарол СПС-а из деведесетих…И природно је да је и Смајловићева аванзовала, и да ће тек аванзовати, и то баш код оних које је већ неколико пута победила, и да ће и даље, баш као и данашња власт, меру праве професионалности проналазити у извештавању и уређивању програма Б92 и РТВ „Војводине“.
Стара изрека каже „Тешко побеђенима!“ али није лако ни оволиким победницима да се разврстају, а посебно онима незаситим код којих се не зна шта им је слабије: уверења или карактер. Занимљиво је посматрати ко се ту међу толиким победницима поправио, ко покварио, а ко само битно променио. А можда су сва та запажања и неважна јер је, по свему судећи, победник био исти и деведесетих, и сада.
Победника и победа је код нас толико да су Србији преостали само порази.

 

12 коментара

  1. Autonomija je klasicna gebelsovska propagandna masinerija kvislinskih metoda koja zasluzuje da ih malko proveri javni tuzilac zbor radi sirenja elemenata zavere protiv Ustavnog i drzavnog poretka Srbije. Komentatori ucesnici su im jos gori od onih koji tamo nesto, kao pisu.

  2. Divno društvo: Toma Nikolić, Ljilja Smajlović, nosilac Sretenjskog ordena Veran Matić, Ivica Dačić, Aleksandar Tijanić, Aleksandar Vučić, Miilutin Mrkonjić, Veselin Simonović iz “Blica”,Sanda Savić TRV Vojvodina, Dinko Gruhonjić,Nedim, Fratucan, Timofejev… Nema Srbiji spasa. Sa takvom vlašću i medijima nećemo ni znati kada predaju Kosovo i zaduže se još koju milijardu evra.

  3. Мали Радојица

    Нека се за одликовања ТОМА Николића припреме Наташа Кандић и Соња Бисерко! Каква брука на Сретење.Какви су ови добра је Смајловићка.Она одувек ради за то друштво из потаје. Мало је пуста да одспава а онда је стране газде пробуде и дају задатак и она одмах на извршење!

  4. Odakle toliko nepoverenje u Albance? Toma Nikolić, koji je rekao da će na čelu lokalnih organa na severu Kosova biti Srbi grubo se ogršio o Šiptare. Zašto ne bi bili Šiptari, zasto moraju biti Srbi. Hoće li Ljljilja Smajlović reagovati. Šta čeka prepostena Ljilja! Zašto cuti Šabić?Ćta čekaju Sanda, Nedim i Dinko? Zašto favorizovati Šiptare na Kosovu a u drugom delu Srbije ih nipodaštavati.

  5. Šta tu ima da se priča svako ko je na vlasti i daje joj lovu Ljilji Smajlovićkije doba. Jednom služiš uvek služiš.

  6. Dobro ste Vučeliću primetili pravi pobednik je isti – Amerika. To su pobednici i njima i Smajlovićka odano služi a i ovi današnji na vlasti.

  7. Vi kao da ne znate Vučela da je ona imala iste gospodare i kada je Koštunica postavio u “Politiku”. Iste gospodare ima i sada kada će je Vučić i Toma postaviti na čelo RTS ili nekih novina. Nema kod Amerikanaca mrdanja i cile mile.

  8. Živela Ljilja,živeo Nedim, živeo Dinko, živeo Vule! I živeo Toma koji će ih odlikovati i to na Sretenje! Blago Srbiji kad ima ovakve.

  9. Srbija je jedino bila Srbija,za vreme Kralja i za vreme Milosevica.Kakva,takva,sa manama…ali,Srbija.
    Sa Kraljem sa manama,sa Milosevicem sa manama,ali,Srbija.

    Ubili su i Kralja i Milosevica.ISTA DOKTRINA IH JE UBILA!
    Koga nisu ubili,a bio je srpski vladar,ZA SRBIJU…jesu utamnicili,ili proterali.Ko god je za Srbiju,on se nije navladao.

    Ostatak srpske istorije je za zaborav…zivot pod okupacijom,od osmanlija,preko nemackog marksizma-titoizma,do nemacke evro-atlanske “demokratije”,tzv.multietnickog drustva.
    TAJ VISEVEKOVNI DEO SRPSKE ISTORIJE,UVEK JE KARAKTERISALO RAZARANJE I UNISTENJE SRPSKE DRZAVE!

    Mozes u Srbiji voleti Turke,mozes voleti Tita,mozes voleti Djindjica,ili zapadnu demokratiju…ali ne smes voleti srpskog Kralja i Slobodana Milosevica.NE SMES VOLETI SRBIJU?!
    To je proterano i zabranjeno?!
    I kosti su im rasute.Time se srpstvo zatire u startu.

    NE SME SE PRIHVATITI VERZIJA NATO PAKTA!
    Jer je laz…ne zbog Milosevica,vec zbog Srbije.
    Danas se Srbima namece “mala Jugoslavija”,u Srbiji???

    SRBIJA JE ZIVOTNO UGROZENA!
    Srpski narod je na ivici da izgubi drzavu.To sto ce prihvatiti u Briselu za par dana,JESTE priznavanje Kosova i trajno udaljavanje Srbije od te Pokrajine.
    TO CE BITI NOVI TRAGICNI POCETAK AGONIJE SRPSKE DRZAVE,MOZDA POSLEDNJE.
    Na svakome od nas je da se opredelimo…ili ce nas boleti dusa i crce,pa ce mo preduzeti nesto da se to ne desi,bar minimalnom licnom zrtvom,kao sto je NEOPOZIVA OSTAVKA,onih sto ce im se dati olovka da potpisu samounistenje srpske Drzave,koju predstavljaju…ili ce nas boleti uvo.
    Koga u ovoj situaciji “zaboli uvo”-SVE GA ZABOLELO!!!

    • možda smo nejaki da isteramo pravdu,ali to ne znači da smo neopredeljeni.Kosovo je srce Srbije,Kosovo je u našem srcu..zauvek.Papiri se cepaju,laž je klimava,istina traje.Ne bih voleo biti i živeti na otetoj zemlji,oteto-prokleto,Šiptari znaju šta rade Srbima,ali jadni ne znaju šta rade sebi..da su manje pokvareni i alavi,skoro bi mi ih bilo žao.Ne bih voleo biti deo naroda koji služi i kleči,bez pogovora i reči,kao Hrvati,Šiptari..Nikoga ne zabole uvo…

  10. Kakva će tek biti ovogodišnja Gej parada u Beogradu. Tom Nikolić na čelu s Dačićem pod ruku, a izveštavaju Sabahudin, Smajlovićka i Nedim. A barjaktar Veran Matić sa sretenjskim Tomnim ordenom na prsima

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *